'Јоца Амстердам', Хркаловић, 'Рибникар': Зашто Апелациони суд обара пресуде

Епилог случаја који се пролонгира, породице жртава поново пролазе кроз трауму, а чекање се наставља.

Пресуда против родитеља дечака који је починио масовно убиство у београдској школи „Владислав Рибникар"оборена је у Апелационом суду у Београду и предмет је враћен Вишем суду на пононо одлучивање.

„Знали смо да постоји та законска могућност, али сам се надао да до ње неће доћи", каже Стефан Ћорда, адвокат једне од породица жртава, за ББЦ на српском.

Апелациони суд може да потврди, преиначи (промени) или обори пресуде нижих судова и врати их на поновно одлучивање, а делује по жалби оштећеног или окривљеног.

Објашњења за обарање пресуда су пуна тешких и нејасних правничких термина, а у већини случајева један од разлога је „битна повреда поступка", објашњава Милена Васић из Комитета правника за људска права (YУЦОМ).

„То је административни израз, а у преводу значи да је поступак малигни - да му нешто недостаје и да треба додатно појашњење.

„Може да се односи и на застарелост случаја, неразумљивост пресуде, да није изостављен судија који је требало да буде, неке доказне радње можда треба да се понове - све зависи од случаја до случаја", набраја Васић неке од најчешћих разлога за укидање пресуда.

Исто објашњење Апелациони суд је имао и приликом укидања првостепене пресуде против Дијане Хркаловић, бивше државне секретарке Министарства унутрашњих послова (МУП).

Хркаловић је била осуђена на 16 месеци затвора због утицаја на колеге да опструирају истраге и крше закон.

После жалбеног поступка, сада ће јој се поново судити.

Најновија одлука Апелационог суда у Београду је да Сретен Јоцић, познатији као Јоца Амстердам, буде пуштен на условну слободу.

Пресудом Вишег суда у Београду, Јоцић је јуна 2010. осуђен на 15 година затвора због подстрекавања на убиство Горана Марјановића, званог Гокси Бомбаш, 1995.

Он је ухапшен 27. априла 2009. због сумње да је учествовао у убиству хрватског новинара Иве Пуканића, али је у том судском поступку правоснажно ослобођен.

Уместо да буде пуштен из притвора, који му је укинут 2012, пребачен је у затвор Забела у Пожаревцу, на издржавање 15-годишње казне због подстрекивања на убиство.

Јоцићев бранилац је молбу за условни отпуст најпре поднео у септембру Вишем суду у Београду, али је одбијена.

Потом је уложио жалбу на ову одлуку Апелационом суду који је на крају преиначио одлуку Вишег суда.

Условни отпуст у случају Јоцића не може да траје дуже од 26. фебруара 2026, пише у одлуци Апелационог суда.

У случају против Миљане и Владимира Кецмановића, родитеља малолетног К.К. који је 3. маја 2023. пуцајући из пиштоља, убио девето ученика и чувара школе у центру Београда, могуће је да је „у судском поступку који је претходио доношењу пресуде било мањкавости", објашњава адвокат Ћорда.

„Процедура можда није испоштована у сваком кораку због чега донета пресуда не може да опстане као законита.

„Друга могућност је да је процедура поштована, али да је суд док је писао пресуду што је овде вероватнија ситуација, није добро написао и да нису добро разјашњене чињенице битне за доказивање тог кривичног дела", додаје.

Зато је веома важно како се води поступак и образлаже пресуда, указује правница Васић.

А и судије се касније вреднују по томе колико им је пресуда потврђено, а колико враћено, додаје.

Како раде Апелациони судови у Србији?

У Србији, поред београдског, апелациони судови постоје и у већим градовима - Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Београдски има и додатна задужења - за организовани криминал, ратне злочине и високотехнолошки криминал, као и за ауторске спорове и спорове који се тичу Закона о јавном информисању.

Да бисте били судија у овој правосудној установи треба да имате више од 10 година судског искуства, положен правосудни испит, стручне радове, објашњава Саво Ђурђић, бивши судија у Апелационом суду у Новом Саду.

Претходно је био судија у новосадском Окружном, а потом и у Вишем суду.

Судије Апелационог суда бира Високи савет судства, а Ђурђић је касње и био његов члан.

„Често се не разуме зашто и колико дуго апелациони судови одлучују.

„Наша одлучивања трају и до четири месеца (што је законски максимум), а у неким случајевима може да се тражи и продужетак", објашњава.

Одлуке Апелационих судова су значајне, тврди овај судија у пензији.

На одлуке апелационих судова, незадовољни могу да уложе жалбу о којој одлучује посебно одељење при овом суду.

Крајња инстанца је Врховни суд, али су то ретки случајеви, додаје.

Овај суд задужен је и за уједначавање судске праксе.

Под рефлекторима друштва

Апелациони суд у Београду последњих година обарао је пресуде у неким значајнијим случајевима, попут убиства новинара Славка Ћурувије, убиства певачице Јелене Марјановић, паљења куће новинара Милана Јовановића.

Одлука Апелационог суда у Београду којом су правоснажно ослобођени сви оптужени у случају убиства Ћурувије, међу којима су и некадашњи шефови Службе државне безбедности (СДБ), изазвала је незадовољство новинарских удружења.

„Првостепени суд је и у поновљеном поступку учинио битне повреде кривичног поступка и није отклонио неправилности на које је указано решењем Апелационог суда", саопштено је из жалбеног суда 5. фебруара 2024.

„Када се 25 година чека да се неки случај реши, то већ само по себи не може бити правда.

„А када ни после 25 година није решен случај и нису кажњени виновници, онда се то не може назвати другачије до највећом неправдом", рекла је Маја Поповић, тадашња министарка правде, додајући да је „дубоко разочарана пресудом".

Рад ове судске установе поново је критикован после недавне одлуке о укидању пресуде родитељима малолетног К.К.

Владимир Кецмановић је првостепено био осуђен на 14 година и шест месеци због кривичних дела - тешко дело против опште сигурности и запуштање и злостављање малолетног лица.

Пресуда је укинута, али он остаје у притвору до даље одлуке првостепеног суда.

Његова супруга Миљана Кецмановић је била осуђена на три године затвора због кривичног дела запуштање и злостављање малолетног лица.

Поступак почиње испочетка да би се утврдиле чињенице које су контрадикторне, каже адвокат Ћорда.

„Они су првостепеном пресудом добили максималне казне, али новом она може да буде нижа.

„То је наша основна стрепња", додаје.

Погледајте видео: Београд занемао после убиства у школи 'Владислав Рибникар'

Душко Миленковић, председник Апелационог суда, „прати на који начин се извештава о раду суда на чијем је челу".

Свестан је, каже, да одлуке овог суда не наиђу увек на одобравање међу људима, посебно међу политичарима.

„Одлуке судова свакако увек могу да буду згодан инструмент за политичке борбе на јавној сцени", указује он у писаном одговору за ББЦ на српском.

Као неко ко је цео радни век провео у суду, најпре, као судија, а сада и као председник, настоји да се према овоме понаша професионално, истиче.

„Као судија који поступа у конкретним предметима, настојим да странкама, као и јавности, уколико је случај медијски пропраћен, кроз образложење одлуке пружим најбољи могући увид у чињенице и разлоге којима се суд руководио приликом доношења те одлуке", додаје.

Током шестогодишњег рада, Саво Ђурђић није имао случајеве који су изазивали велику пажњу јавности.

„Одлучивао сам по жалби у случајевима кривичних дела малолетничке делинквенције.

„Било је неких петиција да се неки малолетник не осуди, мада су закони тада и били нешто блажи и не сећам се да је неки случај покренуо протесте, као што се дешавало касније.

„Успевали смо да одолевамо јавном притиску, мада га у то време није ни било толико и трудили се да све радимо по закону и да се одлучује на основу доказа", додаје.

Критике ЕУ на рад правосуђа

Од последње реформе у правосуђу прошло је више од 15 година.

Александар Вучић, председник Србије, месецима јавно оптужује неке тужиоце и судије да не раде њихов посао, најављујући велике промене у правосуђу.

„Када буде промењен Устав, тада ћемо моћи да спроведемо суштинску реформу тужилаштва и судства", изјавио је средином септембра.

Почетком децембра, група судија, адвоката и тужилаца протестовала је испред Уставног суда због, како су рекли, политичких притисака на правосуђе.

На лоше стање у овој трећој грани власти, годинама упозоравају и међународне организације.

Србија је наставила да спроводи уставне реформе ради јачања независности правосуђа, али су притисци на правосуђе остали високи, указала је Европска комисија у годишњем извештају о владавини права.

Високи савет судства, Државно веће тужилаца, влада и скупштина нису адекватно реаговали, додаје се у документу објављеном у јулу 2025.

Србија је добила статус кандидата за приступање ЕУ 2012, али већ четири године није отворила ниједно преговарачко поглавље.

Замера јој се, између осталог што није увела санкције Русији, а одмаже јој и нерешен однос са Косовом.

У дијалогу Београда и Приштине већ дуже време нема помака.

„Представници власти и највиши јавни функционери, међу којима је и председник, као и републички посланици, наставили су са непримереним јавним коментарима о текућим истрагама и судским поступцима, па и о раду појединих тужилаца и судија.

„Скупштина Србије и влада до сада нису реаговале у случајевима непримерених коментара њихових чланова", поручују из ЕК.

Апелациони суд не саботира увек правду, како се обично мисли, указује правница Милена Васић.

„Он треба да изневелише процесна правила која су ту са јако добрим разлогом.

„Можемо да разговарамо да ли је проблем што се недовољно или неквалитетно образлажу првостепене пресуде, али некада ће интервенција апелације бити тај тас на ваги за правичну пресуду", указује она.

Апелациони суд у Београду је потврдио првостепену пресуду против Уроша Блажића који је проглашен кривим да је у ноћи 4. маја 2023. убио деветоро и ранио 12 младих људи у селима Дубона и Мало Орашје, између Младеновца и Смедерева.

Осуђен је и његов отац Радиша Блажић на 20 година због незаконитог држања оружја, којим је злочин и почињен.

У случају да незадовољни уложе жалбу и на другостепену пресуду, Апелациони суд не може више да је врати на ново одлучивање нити она може да се укине.

„Ако се другостепеном пресудом ублажи казна Кецмановићима, Апелациони суд може да је повећа", објашњава адвокат Стефан Ћорда.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]