ДеепСеек: Кинеска четбот апликација о којој прича свет

Кинески модел вештачке интелигенције (ВИ) звани ДипСик (ДеепСеек) доспео је у сам врх по броју преузимања из Еплове продавнице апликација, шокиравши инвеститоре и потопивши деонице неких гигантских технолошких компанија.

Објављен је 20. јануара, брзо импресиониравши залуђенике за вештачку интелигенцију пре него што је привукао пажњу читаве технолошке индустрије - и читавог света.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је то „позив на буђење" за америчке компаније које морају да се усредсреде на „надметање да би победиле".

Оно што чини ДипСик толико посебним јесте тврдња компаније да је настао за само делић трошкова модела који су предводници индустрије као што је ОпенАИ зато што користи мање напредних чипова.

Та могућност довела је до тога да гигант који прави чипове Нвидиа у понедељак изгуби скоро 600 милијарди долара од властите тржишне вредности, што је највећи губитак за један дан у историји САД.

ДипСик такође доводи у питање напоре Вашингтона да заузда иницијативу Пекинга за технолошком надмоћи - једно од кључних ограничења била је забрана извоза напредних чипова у Кину.

Пекинг је, међутим, удвостручио властите напоре, са председником Сијем Ђинпингом који је вештачку интелигенцију прогласио главним приоритетом.

А старт-апови као што је ДипСик од кључне су важности док се Кина пребацује са традиционалне производње - са одеће и намештају на напредну технологију - на чипове, електрична возила и вештачку интелигенцију.

Шта знамо о ДипСику?

Шта је ДипСик?

Најједноставније речено, ДипСик је четбот вештачке интелигенцје, као ЧетГПТ.

То је бесплатна апликација која може да се преузме из Еплове продавнице апликација, где ДипСик тврди да је прављен тако да „одговара на ваша питања и ефикасно вам унапреди живот".

Али ВИ модел на којемсе заснива, звани Р1, има неких 670 милијарди параметара, што га чини највећим језичким моделом отвореног кода до сада, према Анилу Анантасвамију, аутору књиге Зашто машине уче: Елегантна математичка рачуница иза савремене вештачке интелигенције.

Он је наводно једнако моћан као модел О1 ОпенАИ-ја, који покреће ЧетГПТ, у математици, кодирању и резоновању.

Као и многи други кинески ВИ модели - Баидуов Ерни или БајтДенсов Доубао -ДипСик је обучен тако да избегава политички осетљива питања.

Кад је ББЦ питао апликацију шта се десило на Тјенанмену 4. јуна 1989. године, ДИпСик није дао никакве детаље о масакру, који је табу тема у Кини.

Одговорио је: „Жао ми је, али не могу да одговорим на то питање. Ја сам ВИ асистент прављен да дајем корисне и безазлене одговоре."

Веровало се да цензура кинеске влада представља огромну препреку за развој вештачке интелигенције.

Али чини се да је ДипСик обучен на моделу отвореног кода, који му омогућује да извршава сложене задатке, док истовремено задржава за себе одређене информације.

И он каже да је успео да то уради јефтино - истраживачи који стоје иза њега тврде да је његова израда коштала шест милиона долара, што је крајње скроман буџет у поређењу са милијардама долара које троше ВИ фирме у САД.

Како су то тачно постигли још није сасвим јасно.

Оснивач ДипСика наводно је гомилао залихе Нвидиа А100 чипова, који су забрањени за извоз у Кину од септембра 2022. године.

Стручњаци верују да је та колекција, коју неки процењују на 50.000 комада, довела до тога да се изгради тако моћан ВИ модел, упаривши те чипове са јефтинијим, мање софистицираним верзијама.

Ко стоји иза ДипСика?

ДипСик је у децембру 2023. године основао Лијанг Венфенг, а наредне године је објавио његов први велики АИ језички модел.

Не зна се много о Лиајнгу, који је дипломирао на Универзитету Џеђанг из инжењерства електронских информација и компјутерских наука.

Али он се сада нашао у жижи међународне јавности.

Недавно је виђен на састанку који је уприличио кинески премијер Ли Ђанг, одражавајући нарастајућу важност ДипСика у индустрији вештачке интелигенције.

За разлику од многих америчких ВИ предузетника који су из Силицијумске долине, Лијанг такође има позадину у финансијама.

Он је извршни директор хеџ-фонда по имену Хај-Флајер, који користи ВИ за анализу финансијских података да би доносио инвестиционе одлуке, што се назива квантитативним трејдингом.

Године 2019, Хај-Флајер је постао први квант хеџ-фонд у Кини који је зарадио више од 100 милијарди јуана (13 милиона долара).

У говору који је одржао те године, Лијанг је рекао: „Ако САД могу да изграде властити сектор квантитативног трејдинга, зашто то онда не би могла и Кина?"

У ретком интервјуу који је дао прошле године, он је рекао да кинески сектор вештачке интелигенције „не може да остане пратилац заувек".

„Често говоримо како постоји једногодишњи или двогодишњи јаз између кинеске и америчке вештачке интелигенције, али прави јаз је између оригиналности и имитације. Ако се то не промени, Кина ће заувек бити пратилац", додао је.

Упитан зашто је ДипСиков модел изненадио толике људе у Силицијумској долини, он је рекао: „Њихово изненађење потиче од тога што су видели да се кинеска компанија придружила њиховој игри као иноватор, а не само као пратилац, на шта је већина кинеских фирми навикла."

Како су погођене америчке компаније?

Достигнућа ДипСика нарушавају веровање да су већи буџети и врхунски чипови једини начин да напредујте са вештачком интелигенцијом, што је могућност која је пробудила неизвесност у будућност чипова високих перформанси.

„ДипСик је доказао да најсавременији ВИ модели могу настати уз ограничене компјутерске ресурсе", каже Веин Сун, главни ВИ аналитичар у Каунтерпоинт рисерчу.

„Поређења ради, ОпенАИ, који се вреднује на 157 милијарди долара, пробудио је сумње у способност да одржи доминантну оштрицу иновације или оправда огромну вредност и трошкове без остваривања значајних резултата."

Могући нижи трошкови компаније уздрмали су финансијска тржишта 27. јануара, довевши до тога да технолошки оријентисани Насдак падне више од 3 одсто у отвореној продаји која обухвата произвођаче чипова и дата центре из читавог света.

Изгледа да је Нвидиа била погођена најтеже, јер је њена вредност на берзи опала 17 одсто за само један дан.

Овај произвођач чипова био је највреднија компанија на свету, кад се мери према капитализацији тржишта, али је у понедељак пао на треће место, иза Епла и Мајкрософта, кад је његова тржишна вредност опала на 2,9 билиона долара са 3,5 билиона, јавио је Форбс.

Како реагује Кина?

Раст ДипСика представља огроман подстрек за кинеску владу, која жели да изгради технолошки сектор независтан од Запада.

И док Комунистичка партија тек треба да се огласи по овом питању, кинески државни медији су једва дочекали да истакну како гиганти из Силицијумске долине или са Вол Стрита „не спавају" због ДипСика, који је „преокренуо наглавачке" америчку берзу.

„У Кини се продор ДипСика слави као сведочанство нарастајуће технолошке снаге и самодовољности земље", каже Марина Џенг, доценткиња на Универзитету за технологију у Сиднеју.

„Успех компаније доживљава се као потврда Кинеске иновације 2.0, нове ере технолошког лидерства из домаће радиности коју покреће млађа генерација предузетника."

Али је и упозорила да би овај сентимент могао да доведе и до „технолошког изолационизма".

Додатно извештавање: Жоао да Силва

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]