Зашто даваоци сперме имају стотине деце

Неки мушкарци донирањем сперме добију изузетно велики број потомака. ББЦ је писао о мушкарцу чија сперма је садржала генетску мутацију која драстично повећава ризик од развоја рака код неке деце која су зачета његовом спермом.

Један од најупечатљивијих налаза истраге био је податак да је његова сперма послата у 14 земаља и да је употребљена за зачеће најмање 197 деце.

Ово откриће пружило је редак увид у размере индустрије давања сперме.

Донирана сперма омогућава женама да постану мајке у ситуацијама у којима то иначе не би било могуће - ако је партнер неплодан, ако су у истополној вези или ако одлуче на буду самохране мајке.

Задовољавање те потребе је прерасло у велики бизнис.

Процењује да ће до 2033. године вредност овог тржишта у Европи бити око 2,3 милијарде евра, а Данска ће бити највећи извозник сперме.

Дакле, зашто неки даваоци постају очеви толико великог броја деце, због чега је данска, односно такозвана „викиншка сперма" толико тражена и да ли је потребно увести строжа правила у област донирања и употребе ове сперме?

Већина мушкараца нема 'довољно добру' сперму

Ако сте мушкарац који ово чита, жао нам је што морамо да вам саопштимо да квалитет ваше сперме вероватно није довољно добар да будете давалац.

Наиме, мање од пет одсто добровољних давалаца сперме испуни критеријуме.

Прво је потребно да ваш узорак садржи довољан укупан број сперматозоида, а затим следи провера њихове покретљивости, као и морфологије, односно облика сперматозоида који је кључан за плодност.

Сперма се додатно испитује да се провери да ли може да преживи замрзавање и дуготрајно чување у банци сперме.

Можете да будете потпуно плодни, да имати шесторо деце, али да не испуњавате услове да будете давалац.

Правила се разликују од земље до земље.

У Уједињеном Краљевству, неки од услова су да давалац мора да буде релативно млад, старости између 18 и 45 година, да нема инфекције попут ХИВ-а и гонореје; и да не носи мутације које изазивају генетска обољења, као што су цистична фиброза (највише ремети функцију дисања, али узрокује и поремећаје функције панкреаса, јетре и црева), спинална мишићна атрофија и српаста анемија (обољење крви код кога се црвена крвна зрнца абнормално развијају и не могу ефикасно да преносе кисеоник путем крви кроз тело).

Све ово значи да је број људи који на крају испуне услове за даваоца сперме веома мали.

У Уједињеном Краљевству, половина дониране сперме се увози.

Међутим, због биологије, мали број давалаца сперме може да има велики број потомака.

За оплодњу јајне ћелије потребан је само један сперматозоид, али у свакој ејакулацији има десетине милиона сперматозоида.

Мушкарци који донирају сперму одлазе у клинику једном или два пута недељно, и то током више месеци.

Због несташице, донирана сперма постала је „драгоцена роба" и „банке сперме и клинике за лечење неплодности максимално користе доступне доноре да задовоље потражњу", објашњава Сара Норкрос, директорка Образовног фонда Прогреса, добротворне организације за подршку људима који имају проблем плодности.

Сперма неких давалаца је траженија од друге

У том малом кругу давалаца, сперма неких мушкараца је једноставно траженија.

Даваоци се не бирају насумично.

Тај поступак је сличан суровости апликација за упознавање, јер неки мушкарци добијају много више „поклапања" од других.

У зависности од правила банке сперме, могуће је погледати фотографије давалаца, послушати њихов глас, сазнати чиме се баве - да ли су инжењери или уметници – као и њихову висину, тежину, и још неке друге податке.

„Ако се даваоци зову Свен, имају плаву косу, високи су 193 центиметра, баве се спортом, свирају виолину, и говоре седам језика - јасно је да су много привлачнији избор од донора који изгледа као ја", каже стручњак за мушку плодност, професор Алан Пејси, који је раније водио банку сперме у Шефилду, у Енглеској.

„У суштини, избор давалаца се своди на разврставање у две групе - да/може и не".

Како је сперма „викинга" освојила свет

У Данској се налазе неке од највећих банака сперме на свету и стекла је углед као земља која производи такозване „викиншке бебе".

Оле Шу, 71-годишњи оснивач банке сперме Црyос Интернатионал, у којој бочица сперме од 0,5 милилитара кошта између 100 и више од 1.000 евра, каже да је култура давања сперме у Данској знатно другачија него у другим земљама.

„Наше друштво је као велика породица", каже он.

„Мање је табуа око ових питања, а ми смо алтруистично друштво, јер многи донори сперме су такође добровољни даваоци крви".

Управо је то, каже Шу, омогућило Данској да постане „једна од ретких земаља које извозе сперму".

Он тврди да је данска сперма тражена и због генетике.

За ББЦ каже да су „дански гени за плаве очи и плаву косу" рецесивни, што значи да те особине морају да имају оба родитеља да би се испољиле код детета.

Због тога особине мајке, попут тамне косе, „могу да буду доминантне код детета које се роди", објашњава Шу.

Додаје да донирану сперму углавном траже „жене коју немају партнера, високообразоване, у тридесетим годинама које су се усредсредиле на каријеру и прекасно су почеле да планирају оснивање породице".

Те жене данас подносе око 60 одсто захтева за донираном спермом.

Пренос сперме преко граница

Један од предмета истраге о даваоцу сперме, чији налази су објављени ове недеље, било је како је сперма истог мушкарца прикупљена у Европској банци сперме у Данској, доспела у 67 клиника за лечење неплодности у 14 земаља.

Свака држава има сопствена правила о томе колико пута сперма једног даваоца може да се користи.

У неким случајевима ограничења се односе на укупан број деце, а у другим на максималан број мајки (тако да свака породица може да има онолико генетски повезане деце колико жели).

Првобитни разлог за увођење оваквих ограничења био је да се спречи да се деца која су полубраћа и полусестре а не знају да су у сродству, упознају, ступе у везу и зачну потомство.

Међутим, не постоји правилом којим се спречава да се сперма истог даваоца користи, на пример, у Италији и Шпанији, а затим и у Холандији и Белгији, све док се поштују прописи у свакој појединачној земљи.

Због тога исти давалац сперме може, потпуно законито, да постане отац великог броја деце, иако сам мушкарац често није свестан те чињенице.

„Многи који користе сперму, али и сами даваоци, не знају да сперма истог донора може сасвим законито да се користи у много различитих земаља, и то би требало да се подробније појасни", каже Сара Норкрос.

Додаје да би било „разумно" смањити број деце коју један давалац може да има.

После истраге о даваоцу сперме који је пренео ген повезан са развојем рака код неке од 197 деце која су зачета његовом спермом, званичници у Белгији позвали су Европску комисију да успостави регистар донора сперме за целу Европу да би се пратио њен „проток" преко граница.

Заменик председника владе Белгије Франк Ванденбрук рекао је да индустрија личи на „Дивљи запад" и да је „првобитна мисија да се људима омогући да заснују породицу претворена у прави бизнис".

Европско друштво за хуману репродукцију и ембриологију такође је предложило да се број породица по даваоцу ограничи на 50 у свим земљама Европске уније (ЕУ).

Међутим такав систем би ипак омогућио да се спермом једног даваоца зачне више од 100 беба, уколико породице желе двоје или више деце.

Такође је изражена забринутост због могућих последица по децу зачету донираном спермом.

Нека од њих неће имати проблем са тим, али друга би могла да буду дубоко узнемирена када сазнају да су зачета донираном спермом и да имају стотине полубраће и полусестара.

Исто важи и за саме доноре, који често не знају да је њихова сперма толико много пута употребљена.

Ови ризиц су додатно увећани због лако доступних ДНК тестова о пореклу, као и друштвених мрежа, преко којих људи могу да траже њихову децу, браћу и сестре или самог донора.

У УК-у је укинута анонимност донора сперме, и успостављен је и званичан поступак за обавештавање деце о идентитету њиховог биолошког оца.

Оле Шу из банке сперме Црyос Интернатионал сматра да би додатна ограничења у вези са донирањем сперме само навела породице да се „окрену приватном, потпуно нерегулисаном тржишту".

Др Џон Еплби, стучњак за медицинску етику на Универзитету у Ланкастеру у Енглеској, каже да последице овако широке употребе дониране сперме представљају „огромно" минско поље за етику.

Истиче да постоје питања идентитета, приватности, пристанка, достојанства, и многа друга, због чега је потребно деликатно „балансирање" између потреба обе стране.

Др Еплби додаје да ова индустрија има „одговорност да контролише колико пута се користи сперма једног донора", али и да би постизање договора о међународним правилима несумњиво био „веома тежак" задатак.

Он истиче да би успостављање светског регистра донора сперме, које је предложено, такође покренуло многа „етичка и правна питања".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]