Ко у Србији може да буде приватно обезбеђење

Аутор фотографије, BBC/Jelena Subin
- Аутор, Дејана Вукадиновић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 5 мин
Виђате их у продавницама, пословним зградама, школама, државним установама и јавним догађајима, попут концерата и утакмица.
У униформи, држећи видно истакнуту легитимацију на предњој страни у пределу груди, воде рачуна о безбедности објекта или људи.
Али последњих месеци у Србији, обележених друштвено-политичком кризом, протестима и блокадама факултета, припадници приватног обезбеђења све присутнији и на политичким догађајима, пре свега на седницама локалних скупштина.
Да бисте радили као приватно обезбеђење претходно морате да прођете теоријску и практичну обуку, а потом полажете испит за лиценцу коју издаје Министарство унутрашњих послова (МУП), објашњава Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).
„То може да буде фирма или појединац који су испунили законом прописане услове, а нису кривично осуђени.
„Свако ко жели да има приватно обезбеђење мора да склопи уговор са лиценцираном фирмом која пружа овај вид услуге", каже за ББЦ на српском.
У Србији је између 20.000 и 40.000 радника приватног обезбеђења, додаје.
Шта радник приватног обезбеђења сме, а шта не?
Униформисани припадници приватног обезбеђења законски имају право да легитимишу или забране улаз појединцу у објекат који чувају.
Могу и да прегледају садржај торбе како би спречили да се унесе предмет који би био потенцијални ризик по безбедност, што је дефинисано Законом о приватном обезбеђењу.
Обуке радника приватног обезбеђења по закону могу да обављају како фирме, тако и појединци који испуњавају материјалне, техничке, стручне и кадровске услове потребне за тај процес.
Униформе не смеју да личе на полицијске или војне како не би збуниле људе, а легитимација је потврда да је фирма на легалан начин ангажовала радника обезбеђења.
Старосне границе нема, због чега су често међу портирима или ноћним чуварима пензионери.
Приватно обезбеђење могу да имају и школе, о чему, на основу Закона о основама система образовања и васпитања, одлучује Савет родитеља.
Раднике приватног обезбеђења не плаћа школа, већ родитељи ђака на добровољној основи.
Самоодбрана, прва помоћ и руковање ватреним оружјем
Немања* готово 18 година ради као приватно обезбеђење.
Морао је да се упозна са законима и правилницима, противпожарној заштити и пружању прве помоћи.
Имао је и практичне часове из борилачких вештина и самоодбране, а онда је полагао у локалној полицијској станици за лиценцу.
Он има дозволу за руковање ватреним оружјем коју обнавља на пет година.
Тренутно обезбеђује пословну зграду у Београду, али се, како каже, то више води као техничко особље.
Првенствено води рачуна о томе ко улази у зграду.
Некада је обезбеђивао утакмице, када је стално морао да буде у униформи и са легитимацијом.
„Ако чувате неког онда можете да будете у цивилу уколико сте у првом прстену заштите, у супротном морате да сте се у униформи у случају да дође до физичког сукоба како би полиција имала увид", каже за ББЦ на српском.

Аутор фотографије, BBC/Jovana Georgievski
Обезбеђивање седница локалних парламената
Припадници приватног обезбеђења били су и пред Скупштином града Београда у марту, уочи седнице одборника Краљева неколико месеци касније, као и током конститутивне седнице у Косјерићу и Зајечару почетком августа.
Спречавали су и сукоб опозиције и власти 3. септембра у сали зајечарске скупштине током још једне неуспеле седнице.
Њихово присуство није спорно и локалне скупштине по закону могу да ангажују приватно обезбеђење, склапајући уговор са фирмом која пружа ову врсту услуге, указује Петровић.
Група наводних припадника приватног обезбеђења избацила је 29. јула студенте који су више месеци блокирали зграду Државног универзитета у Новом Пазару, „због опасности од хемијског инцидента", на позив руководства ове установе.
„Нису то никакви батинаши, реч је о легалним организацијама које се тиме баве у складу са законом.
„Ми смо легализовали њихово постојање за физичко-техничко обезбеђење, јер полиција не може да се бави свим тим питањима'', изјавио је дан касније Ивициа Дачић, министар унутрашњих послова, о групи људи која је ушла у универзитет и избацила студенте.
Полиција је на позив руководства ушла у зграду универзитета, стајала је испред мирно, али је нападнута, не само вербално, додао је.
Погледајте видео о инцидентима испред Универзитета у Новом Пазару и избацивању студената
Приватно обезбеђење сме да примени физичку снагу искључиво као вид самоодбране уколико му је угрожен живот или оног ког чува и уколико се оштећује објекат који чува.
Употреба мора да буде сразмерна нападу од ког се брани и да престане по завршетку сукоба.
Ватрено оружује примењује се само у случају нужне одбране и крајње нужде.
Пре употребе, мора да се идентификује и јасно упозори („стој, обезбеђење, пуцаћу"), осим у случајевима када би тим поступком угрозио сопствени или живот оног ког чува, пише у закону.
*Име саговорника је промењено и познато је редакцији
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














