Трамп као 'врховни миротворац': Шта његов Одбор за мир значи за УН

„Заједнички смо у прилици да окончамо вишедеценијску патњу, да зауставимо генерације мржње и крвопролића, и да успоставимо величанствен, вечни мир за тај регион и за читав светски регион.“

Тако је гласило узвишено обећање америчког председника Доналда Трампа док је инаугурисао нови Одбор за мир на сцени на бини Светског економског форума у швајцарском Давосу.

Свет препун патње и раздора очајнички жели да му верује.

Али за многе посматраче и званичнике у престоницама широм света, то је још један доказ Трампове кампање за рушење послератне међународне архитектуре и њено замењивање новим институцијама - у којима доминира он.

„Нећемо дозволити никоме да нас вуче за нос“, одлучно је поручио пољски премијер Доналд Туск на друштвеним мрежама.

Али од највећег Трамповог савезника у Европи Виктора Орбана стигао је усхићени хвалоспев: „Ако Трамп, онда мир.“

Шта ће тачно овај Одбор, доживотно предвођен самим Трампом, радити?

Да ли би ово заиста могао да буде покушај оснивања мини верзије Уједињених нација (УН)?

Моћ председника Одбора за мир

Идеја, настала прошле године током напора предвођених Америком да се оконча рат у Гази и подржана резолуцијом Савета безбедности УН, сада има много ширу, много већу, много глобалнију амбицију.

И врти се око председника као осовине.

У процурелим детаљима нацрта повеље он остаје доживотни председник Одбора чак и када буде напустио дужност.

Према повељи, његова овлашћења су бескрајна: има моћ да позива земље чланице или не; да оснива или распушта подружнице; и мандат да именује наследника кад год буде одлучио да се повуче или ако буде био онеспособљен.

Ако било која друга земља жели да постане стална чланица, цена за то је невероватних милијарду долара.

Ова најновија бомба од вести стиже у већ ионако вртоглавом месецу.

За неколико кратких недеља већ је дошло до заробљавања лидера Венецуеле, Трамп је претио припремама за војну акцију против Ирана и не одустаје од захтева да преузме Гренланд, изазвавши потресе у читавој Европи и шире.

На инаугурацији Одбора у Давосу појавило се 19 земаља из свих крајева компаса - од Аргентине до Азербејџана, од бивших совјетских република до заливских краљевстава.

Много више других наводно је „пристало да се придружи“.

„У овој групи, допада ми се свако од њих“, кезио се Трамп док је одмеравао лидере и званичнике чија су имена сада у овом Одбору или нивоима извршних одбора који стоје иза њега.

Још много потенцијалних чланова за сада је љубазно одбило понуду.

„Овде се ради о споразуму који поставља много шира питања, а забринути смо и због тога што је руски председник Путин део нечега у чему се говори о миру“, објаснила је британска министарка спољних послова Ивет Купер.

Трамп каже да је Русија део тима, мада је порука из Москве била да су за сада само „консултантски партнери“.

„Како текст гласи сада“, ми се не придружујемо, одговорила је Шведска.

„Предлог поставља питања без одговора која захтевају даљи дијалог са Вашингтоном“, гласио је дипломатски одговор Норвешке.

Чак је и група од седам предоминантно муслиманских земаља, у којим је шест арапских нација, баш као и Турска и Индонезија, јасно ставила до знања да су ту за „праведан и трајни мир у Гази“, у шта спада и обнова разорене енклаве.

Међутим, процурели детаљи повеље Одбора уопште не помињу Газу.

За неке критичаре, међу њима неке земље које нису биле спремне да се придруже, ово је пројекат таштине за председника који не крије опсесију освајањем највећег признања - Нобелове награде за мир, коју је председник Обама добио 2009. године на почеку првог мандата у Белој кући.

Светски лидери знају да би могли да плате скупу цену за неучлањивање у овој нови клуб.

„Увешћу царине од 200 одсто на његова вина и шампањце, и он ће се придружити, али не мора да се придружи.“

Ово је био председников одговор француском председнику Емануелу Макрону, уз претњу да ће посегнути за омиљеним оружјем.

Само је Словенија гласно изговорила оно што је прећутано.

Премијер Роберт Голоб је јасно ставио до знања шта га највише брине - Одбор се „опасно уплиће у шири међународни поредак“.

Трамп је директно одговорио на ову забринутост.

„Једном кад Одбор буде био потпуно формиран, можемо да радимо практично шта год желимо и радићемо то у сарадњи са УН“, објаснио је пред пуном салом која је пажљиво пратила сваку његову реч.

Али он воли да остави свет да нагађа.

Дан раније, када га је новинар Фокс ТВ-а питао да ли ће његов Одбор заменити УН, одговорио је: „Могао би. УН баш и није био од велике помоћи.“

„Велики сам љубитељ потенцијала Уједињених нација, али оне никад нису оствариле тај потенцијал.

„УН је требало да реше сваки рат који сам ја решио“, додао је.

Нови претендент за врховног миротворца?

УН, са 193 земаља чланица, заиста су одавно изгубиле сопствену улогу врховног миротворца.

Кад сам интервјуисала генералног секретара УН-а Антонија Гутереша у октобру 2016. године, првог дана његовог првог мандата, свега неколико сати после ретке једногласне подршке Савета безбедности, обећао је „налет дипломатије за мир“.

У протеклој деценији, напоре УН-а осујећивао је Савет безбедности у вечитој пат-позицији, све већи број реметилаца и државних спонзора у ратовима широм света, као и непрестана ерозија његовог властитог положаја пред најмоћнијим светским играчима, у шта спадају и Сједињене Америчке Државе.

„Морамо да поздравимо Трампов активизам Трампа што се тиче окончавања ратова“, каже Мартин Грифитс, ветеран Уједињених нација, који верује да је ова нова иницијатива „очигледно одраз неуспеха Савета безбедности УН, као и УН-а у целини.“

Али бивши подсекретар хуманитарних послова и координатор хитне помоћи упозорио је да „оно што смо научили у ових протеклих 80 година, кроз много, много неуспеха и неспретности, то је вредност инклузије, како изгледа бити заступник светске заједнице, а не само пријатеља господина Трампа.“

И сам Гутереш је недавно изразио жаљење што „постоје они који верују да снагу закона треба да замени снага моћи“.

Упитан у интервјуу за ББЦ за Трампову непрестану тврдњу да је окончао осам ратова, нехајно је одговорио: „То су примирја.“

Нека од њих су већ пропала.

Привремени мировни споразум Руанде и Демократске Републике Конго брзо се распао, Тајланд је почео да шаље оптужбе и још понешто преко границе, а Индија је оспорила Трампову централну улогу у окончању њеног сукоба са Пакистаном.

Али само је Трампово мишићаво посредовање могло да оконча 12-дневни рат Ирана и Израела.

Његово лично учешће коначно је прошлог октобра обезбедило примирје у деструктивној конфронтацији у Гази, које је попустило и патњу Палестинаца и агонију израелских талаца.

Његова одлука да се коначно и у потпуности посвети овој катастрофи, делом у одговору на позиве његових најближих арапских савезника и ожалошћених израелских породица, навела га је да изврши притисак на израелског премијера Нетанјахуа и Хамас да постигну споразум.

Али чак је и први тест Одбора захтеван - да се пређе из прве фазе споразума за окончање рата у Појасу Газе.

Чак и сада, док овај нови Одбор полако почиње да поприма обличје, он обухвата израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, који се зарекао да ће спречити оснивање палестинске државе, и арапске лидере, који инсистирају да једини пут до одрживог мира мора да води преко палестинске самоуправе и окончања израелске окупације.

А други велики рат на дневном реду Америке - и Европе - јесте Украјина.

Председник Украјине Владимир Зеленски је одбио да седи за истим столом са представницима Русије и Белорусије.

Испод овог Одбора налазе се три нивоа, већина усредсређена на Газу - Извршни одбор, Извршни одбор за Газу и Национални одбор за администрирање Газе.

Они доносе мешавину виших америчких званичника и милијардера, као и цењених бивших политичара и бивших изасланика УН који добро познају Газу, заједно са арапским министрима и шефовима обавештајних служби и палестинским технократама.

Чак су и неки критичари похвалили председника што је ставио на сто стару борбу једне друге врсте - непрестани захтев за реформом послератне архитектуре УН-а, са све Саветом безбедности, који више не одражава светску политичку мапу великих сила у сваком региону.

Он просто не одговара властитом циљу.

„Можда је ненамерна добра последица онога што је Трамп урадио та што ће та питања сада бити гурнута у сам врх међународног дневног реда“, рекао је Марк Малох Браун, бивши заменик генералног секретара УН.

„Излазимо из периода изузетно слабог вођства Уједињених нација и мислим да би ово могао бити позив на конкретна дела.“

Да иронија буде већа, Трампова иницијатива за вођењем света ка миру уследила је у тренутку када се захуктавају расправе у многим светским престоницама за смену Гутереша, коме истиче други мандат крајем ове године.

Председник, који је раније изјавио да може да оконча рат у Украјини за један дан, открио је протекле године проведене на власти да је стварање мира отегнут и ризичан процес.

Али данас је хвалио регион Блиског истока у којем сада тињају „само мали пожари“.

Обећао је да споразум у Украјини „стиже веома ускоро“.

И уживао је у новој улози будућег врховног миротворца.

„Ово је за свет“, узвикнуо је.

Главна фотографија: Реутерс

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk