'Господин Нико против Путина': Тајно снимање филма који је освојио Оскара

Павел Таланкин

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Павел Таланкин
    • Аутор, Кејти Разал
    • Функција, ББЦ уредница културе, Лос Анђелес
  • Време читања: 8 мин

Пре него што је 2024. отишао у изгнанство, Павел Таланкин никада раније није био ван Русије.

Из страха за сопствену безбедност, пошто се тихо супротставио ратној машинерији руског председника Владимира Путина, напустио је дом у планинама Урала.

И тако је Паша, како га зову, за мање од две године прошао пут од организатора школских догађаја и сниматеља у основној школи у Карабашу - граду на југу Русије, једном од најзагађенијих места на свету - до добитника Оскара.

Пре него што је освојио награду, редитељ је уживао у новостеченој слави и правио селфије са холивудским звездама, међу којима су била и два овогодишња кандидата за најбољег глумца - Леонардо Дикаприо и Итан Хок.

„То су само обични људи, као и сви ми“, рекао ми је када смо се срели у Лос Анђелесу уочи доделе Оскара.

Али Паша је далеко од обичног човека - неочекивани херој чији је филм Мр Нободy Агаинст Путин (Господин Нико против Путина), снимљен у сарадњи са америчким редитељем Дејвидом Боренстајном из Копенхагена, у фебруару освојио БАФТА награду за најбољи документарни филм.

Када смо разговарали, још није знао да ће освојити и Оскара у истој категорији.

Павел Таланкин са холувудском звездом Леонардом Дикапријем, једним од глумаца у филму 'Једна битка за другом' (Оне Баттле Афтер Анотхер)

Аутор фотографије, Pavel Talankin

Потпис испод фотографије, Павел Таланкин са холувудском звездом Леонардом Дикапријем, једним од глумаца у филму 'Једна битка за другом' (Оне Баттле Афтер Анотхер)

„Господин Нико“ у међувремену је у Холивуду постао „Господин Неко“.

Срели смо се на Пашин 35. рођендан.

На интервју је дошао носећи сјајне розе балоне у облику бројева „3“ и „5“, које је, како је рекао, тог јутра купио сам себи.

Дејвид Борнстајн и Павел Таланкин после освајања Бафта награде у фебруару

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Дејвид Борнстајн и Павел Таланкин после освајања Бафта награде у фебруару

Пре доделе награда, његова највећа брига у вези са Оскаром била је статуа.

„Колико је тешка?“, питао је.

„То ме баш занима, јер у свим радњама продају пластичне кинеске копије, па ме занима колико је права тешка.“

Одговор је, ако вас занима, 3,86 килограма, али то је типично за његов саркастичан хумор - све изговара потпуно озбиљног лица.

Хумор је уједно и у самом средишту филма, упркос озбиљној теми.

„Паша очигледно користи хумор као начин да се носи са оним што се дешава око њега“, рекао ми је Боренстајн.

„А уосталом, хумор је одувек био огроман део живота под свакодневном стварношћу ауторитаризма - совјетски вицеви су међу најбољима, тако људи једноставно опстају.“

ББЦ-јев документарац прати шта се догодило после почетка руске инвазије на Украјину 2022. године и како је Паша, невољно, увучен у Путинову пропагандну машинерију.

Његов посао у школи био је да снима музичке спотове ученика, приредбе и церемоније матуре.

Погледајте видео: Како се 'господин Нико' супротставио Путину и освојио Оскара

Потпис испод видеа,

Али рат је донео наређења из Кремља - у школски живот уведено је више патриотизма, милитаризације и „дужности“, као и церемоније подизања заставе.

Паша каже да је добио инструкције да све то снима и шаље доказ властима да школа спроводи нови програм.

Схватио је да га то претвара у неку врсту надзорника над наставницима.

„Као да им поручујем: 'Гледајте, ја сам овде, имам камеру, снимам, зато ћете рећи све што треба да кажете, говорићете како вам је наређено и користићете материјале које је обезбедила држава.'“

Таланкин намешта микрофоне пре почетка снимања хора у школи у којој је радио

Аутор фотографије, Pavel Talankin

Потпис испод фотографије, Таланкин намешта микрофоне пре почетка снимања хора у школи у којој је радио
Таланкин и ББЦ новинарка са бројевима 3 и 5 у рукама

Аутор фотографије, BBC/Katie Razzall

Потпис испод фотографије, Таланкин је 35 рођендан прославио у дану разговора са ББЦ новинарком Кејти Разал у Лос Анђелесу

Побунио се, уз велики ризик по себе, одлучивши да постане својеврсни филмски узбуњивач.

Почео је да шаље снимке Боренстајну преко шифрованих сервера - одлуку је донео у тренутку, али са дугорочним последицама.

„У тим секундама водио ме је бес“, присећа се.

„Искрено, није ме било брига, мислио сам 'нека било ко то уради, нека било ко прикаже овај филм, нека га било ко монтира'.

Најважније је, како каже, да постоји и да се види шта се дешава.

„Мислили смо да је изузетно важно да свет види да Путин очигледно нема намеру да се заустави само на Украјини", додаје Боренстајн.

„Сваког дана говори руској деци да треба да се припреме за будућност рата и империје.“

Паша је снимао војнике плаћеничке Вагнер групе како у школи деци показују како да препознају мине и рукују оружјем, али и наставнике који држе предавања о „денацификацији“ Украјине.

Вагнер плаћеници у посети школу где је Таланкин радио

Аутор фотографије, Pavel Talankin/BBC Storyville/Made in Copenhagen

Потпис испод фотографије, Вагнер плаћеници у посети школу где је Таланкин радио

У филму чујемо и приче о бившим ученицима који су погинули на ратишту, као и мајку која јеца над синовљевим гробом.

Таланкину је било превише опасно да снима сахрану, али је забележио потресан аудио запис.

Видимо и његове сопствене мале чинове отпора.

Проратне симболе „З“ на школским прозорима претворио је у „X“, а руску заставу школе је скинуо док је са разгласа пуштао Ладy Гагу како пева америчку химну.

Супротставио се режиму, али одбија да прихвати да је храбар.

„Не“, рекао ми је.

„То је једноставно нормално.“

Боренстајн није сагласан са тим.

„Павела бих описао као веома храброг човека, некога ко веома снажно осећа ствари, некога коме је истина изузетно важна - и некога ко заиста, заиста, заиста воли свој рођендан.“

За ауторе филма ван Русије, заштита Паше и људи који се појављују у филму била је најважнија.

„Имали смо дугачак списак безбедносних протокола“, објаснио је Боренстајн.

„И стално смо слушали упозорења људи који су нам давали врло суморне процене ризика у Русији, читали вести о наставницима и другим људима који су добијали огромне затворске казне и то не зато што су радили са странцима или снимали тајни филм, већ само зато што су оскрнавили руску заставу, а то је и он урадио у филму.“

„Ми смо се плашили, а он није."

На крају, када Паша примети полицијски аутомобил испред стана и појави се страх да му је живот у опасности, схвата да је време да побегне.

Ученица на гробу брата у документарцу

Аутор фотографије, Pavel Talankin/BBC Storyville/Made in Copenhagen

Потпис испод фотографије, У документарцу видимо ученицу Машу гробу брата који је погинуо у Украјини

У филму чујемо продуцента који му говори на руском:

„Пре него што пређеш границу, мораш да обришеш нашу безбедну апликацију за дописивање и да будеш веома пажљив како ћеш пренети снимке преко границе.

„Само остани миран - имаш повратну карту, мислиће да се враћаш за седам дана.

„Само веруј у себе, мислим да ће то што си урадио имати огроман утицај.“

Напустио је домовину - и мајку - и сада живи на непознатој локацији негде у Европи.

Верује да то неће трајати заувек.

„Када режим падне, планирам да се вратим и будем од користи.“

Павелова мајка, која се појављује у документарцу, ради у школи као библиотекарка

Аутор фотографије, Pavel Talankin/BBC Storyville/Made in Copenhagen

Потпис испод фотографије, Павелова мајка, која се појављује у документарцу, ради у школи као библиотекарка

За сада му је најважније да филм види што више људи.

Зна да су га људи у његовом Карабашу већ гледали.

Када је прошле године премијерно приказан на Санденс фестивалу, Боренстајн каже да га је неко дигитално снимио и поделио по целом граду.

Док су правили филм, Таланкин каже да је скоро 200.000 наставника напустило посао - нису желели да буду део система који индоктринира децу.

Нада се да ће Мр Нободy Агаинст Путин показати Русима „који размишљају слично као ја да нису сами“.

На дан када смо се срели, док смо шетали по сунцу дуж мола у Санта Моники, сенка рата и даље је висила над њим.

Поделио је вест коју је сазнао само неколико сати раније.

„Данас сам сазнао да је један мој ученик погинуо.“

Деветнаестогодишњи Никита убијен је у Украјини, рекао је.

„Познавао сам га. Био је добар момак и никада не би отишао тамо да није било пропаганде.“

То је суморан крај нашег сусрета.

Погледајте видео: Руси у Србији за ББЦ - 'Срби су много дружељубивији, то учимо од њих'

Потпис испод видеа,

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk