Зашто је за Србију и Балкан важна рафинерија у Панчеву

Најосветљенији део Панчева, града на Дунаву и Тамишу недалеко од Београда, јесте позната „јужна индустријска зона“ где је и Рафинерија нафте Панчево (РНП).

Хиљаде рефлектора обасјава погоне и високе димњаке највеће рафинерије у Србији.

И док расвета више подсећа на светла луксуза Лас Вегаса, иза металне капије сјај индустријског гиганта, чини се, озбиљно је доведен у питање.

После осам одлагања, почетком октобра 2025. године на снагу су ступиле америчке санкције Нафтној индустрији Србије (НИС), компаније већински у руском власништву, артерије целокупног привредног живота земље.

Иако је ова омча око врата Србији висила над главом од почетка 2025, стегнута је тек месецима касније.

Из Сједињених Америчких Држава стигла је порука да НИС није добио ни дан да може да настави да ради, објавила је средином новембра Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка енергетике.

А ова одлука би могла да доведе и до прекида рада панчевачке рафинерије.

Колапс или не?

Ако Рафинерија нафте Панчево престане да ради, све што производи за тржиште Србије би морало да се увози, објашњава Гојко Шарац, инжењер у нафтној индустрији, за ББЦ на српском.

„НИС је велики извозник сопствених производа из рафинерије на околна тржишта, што значи да је њена прерада потребна и региону.

„Панчевачка рафинерија је модерна и незамисливо је да стане без последица“, упозорава Шарац.

САД су одобриле преговоре о промени власништва НИС-у до 13. фебруара, рекла је Ђедовић Хандановић.

„Без дотока нафте до 13. фебруара смо у потпуном колапсу“, потврдио је и Александар Вучић, председник Србије.

„Одлуку морамо да имамо за седам дана, немамо шта да чекамо", поручио је.

Искоришћавање и прерада нафте у рафинеријама је основа енергетске сигурности и редовног снабдевања свих потрошача једне земље, па самим тим и Србије, каже Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику Привредне коморе Србије (ПКС), за ББЦ на српском.

„Раст економије из године у годину захтева све више енергената, а то је могуће само уз континуирану прераду, односно редован рад нафтне рафинерије“, указује.

НИС је од виталног значаја, недавно је нагласио и Бојан Станић из ПКС.

„Ако би дошло до краткотрајне обуставе, то не би довело до поремећаја на домаћем тржишту, јер би већи увоз деривата из окружења могао да надомести мањак.

„Могу да користе и 15 до 20 одсто домаће сировине, па и тада постоји шанса да не буде потпуно заустављена.

„Свакако ће морати да се нађе трајно решење како би функционисала дугорочно", рекао је Станић.

Инжењери са којима је ББЦ на српском разговарао кажу да ако рафинерија обустави рад и добро се конзервира, оног момента када стигне сирова нафта за прераду, може поново да покрене производњу без превеликих трошкова.

У НИС-у нису могли да коментаришу ситуацију и упутили су нас на руски Гаспромњефт.

До објављивања текста, ББЦ није добио одговор из руске компаније, већинског власника НИС-а.

Погледајте видео: Како америчке санкције НИС-у утичу на мене

Колики је значај рафинерије у Панчеву?

Већина нафтних деривата до бензинских станица долази из рафинерије у Панчеву, док се мањи део увози.

Држава је, према речима Вучића, већ интервенисала са више од 80.000 тона сирове нафте, обезбеђених из робних резерви, како би рафинерија могла да ради.

„Рафинерија може да не ради 15-20 дана, а потом би било потребно да се обнови производња.

„То би се одразило на стопу раста, на БДП (бруто друштвени производ), на плате, на пензије, на све, то људи морају да знају", рекао је Вучић 23. октобра за Радио-телевизију Србије (РТС).

Из домаће производње, Србија подмирује тек петину потребне количине нафте, подаци су националне Агенције за енергетику.

Остатак нафте се увози.

Одакле стиже нафта у рафинерију?

Рафинерија нафте Панчево Рафинерија једна је од најсавременијих у овом делу Европе, са максималним пројектованим капацитетом од 4,8 милиона тона годишње.

Од 2009. године у модернизацију постројења у Панчеву уложено је више од 900 милиона евра, подаци су компаније.

У њој се сирова нафта прерађује у готове производе, полупроизводе и енергенте који се продају на тржишту, објашњава Шарац.

„Међу готовим производима су моторна горива, бензин, дизел, авиогориво и ТНГ, док су полупроизводи - битумен, који се користи у градњи путева, а енергенти су мазут и кокс, који се користе за сагоревање“, каже.

Рафинерија има велики број постројења за прераду сирове нафте како би дошли до ових производа, али и велики складишни капацитет, додаје.

„Уз прераду нафте из домаћих извора и увоза из Казахстана, Либије и Ирака, производње моторних горива, у рафинеријском асортиману су и енергетска горива и полупроизводи неопходни за петрохемију и друге гране хемијске индустрије“, објашњава Савић.

Са светских тржишта нафта у Србију стиже преко нафтовода ЈАНАФ у Хрватској.

Пре америчких санкција, овим путем је обезбеђивано чак 70 одсто дизела и 85 одсто бензина које се потроше на тржишту Србије, писао је лист Данас.

„У плану је градња нафтовода из правца Мађарске, али за реализацију је потребно време.

„Највећи проблем је што Србија нема излаз на море, па је логистички и организационо тешко допремити количину сирове нафте потребну за прераду“, каже Шарац.

Љубинко Савић из ПКС каже да се прерада нафте у овом тренутку одвија сразмерно расположивим количинама сирове нафте.

„То, међутим, неће утицати на евентуалну несташицу моторних горива - резерве су обезбеђене, и стратешке и оперативне, а увоз се одвија неометано", тврди он.

Како се праве дизел и бензин?

Највећа српска налазишта нафте су у Војводини.

Домаће количине задовољавају тек двадесетак одсто потреба Србије и због тога се нафта увози.

„Нафта се из резервоарског складишног простора шаље на примарну обраду - дестилацију.

„Финални деривати се добијају и другим термичко-каталитичким процесима у постројењима панчевачке рафинерије", каже Шарац.

Бензин се, додаје, добија намешавањем различитих бензинских компоненти.

„Сви готови производи се складиште у резервоарима рафинерије и одатле се отпремају ка потрошачима", објашњава.

Од приватизације до национализације?

Гаспромњефт, ћерка фирма руског гиганта Гаспрома, има 44,5 одсто удела у власништву НИС-а, док Интеллигенце, друга испостава истог руског државног гасног гиганта, има 11,3 одсто.

Србија поседује 29,9 одсто у НИС-у, који управља рафинеријом у Панчеву.

Влада Србије и Гаспром потписали су 2008. уговор о продаји НИС за 400 милиона евра и документе о изградњи гасовода Јужни ток и складишта гаса Банатски двор.

Вучић је до недавно упорно одбијао национализацију, поручујући да не жели да отима ничију имовину.

Али сада каже да ће Србија, ако Руси не успеју да се договоре са партнерима о продаји, понудити бољу цену за руски део НИС-а.

Руској страни најисплативије је да Србији прода сопствени део, јер је Србија под притиском и морамо да дамо већу цену, рекао је Владан Павловић, финансијски аналитичар за РТС.

'Неће бити бензина у кантицама, уверавам вас'

Најтежи период полувековне историје рафинерије, покренуте 1968, током1990-тих, обележиле су санкције Уједињених нација, ембарго на увоз сирове нафте, смањивање обима прераде, прекид технолошког развоја.

Током НАТО бомбардовања 1999. године, погинула су три, а рањена четири радника рафинерије.

Тада су уништена сва витална енергетска и производна постројења.

Директна штета на објектима НИС-а и Рафинерије процењена је на неколико десетина милијарди долара, пише на сајту компаније.

Управо су те године у Србији обележиле кантице пуне горива, као и чувени натписи 'супер' испред кућа у којима су се илегално продавали бензин и дизел.

„Неће се поновити кантице, канистери и остала чуда, гарантујем грађанима", рекао је Вучић.

У резервама има бензина, дизела, керозина, док Војска Србије има 15.000 тона тако да за авионе нико не би требало да брине, тврди он.

„На велепродајном тржишту моторних горива, поред НИС-а, учествују готово све регионалне нафтне компаније, попут МОЛ-а, ОМВ-а, Хеленика, Петрола, Лукоила.

„Све оне имају ланце бензинских станица, док је највећи број пумпи у власништву малих приватних дистрибутера, лиценцу има њих 480", каже Савић.

Снабдевеност је добра и не очекују се поремећаји, оптимиста је Савић.

Уколико панчевачка рафинерија обустави рад и дође до несташице деривата, то ће сигурно утицати на раст цена других производа у Србији, оцењује Шарац.

Српска пољопривреда директно зависи од пословања НИС, а америчке санкције могле би да се прелију на цене хране, рекао је Горан Радосављевић, директор Института Факултета за економију, администрацију и финансије за Блумберг.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]