Каква је веза црева и мозга и зашто је толико важна

У људским цревима живи више од 100 милиона нервних ћелија и она су одговорна за производњу чак 95 одсто серотонина, неуротрансмитера који је кључан за осећај благостања и задовољства.

Недавно су нови докази указали на огроман значај цревне микробиоте (флоре), заједнице која се састоји од трилиона бактерија, вируса, гљивица, и других микроорганизама, за здравље како тела, тако и ума.

Ово јасно показује колико су повезани мозак и црева и како утичу једно на друго.

Вероватно сте некад имали „осећај у стомаку”, осетили мучнину пред важан састанак или сте били раздражљиви током периода затвора.

А како се та веза заправо успоставља и да ли можемо да је ојачамо да бисмо живели здравије и срећније?

Веза црева и мозга

Ова два органа међусобно комуницирају на три кључна начина, објашњава докторка Салиха Махмуд Ахмед, гастроентеролошкиња и амбасадорка медицинске истраживачке добротворне организације Боwел Ресеарцх УК.

Први канал комуникације је нервус вагус, односно живац луталац или пнеумогастрични живац који је веома важна структура нервног система која директно повезује мозак са бројним органима, међу којима су срце и црева.

Други механизам комуникације између мозга и црева су хормони.

Те супстанце, као што су хормон грелин и глукагону сличан пептид-1 (ГЛП-1) који се луче из жлезда и преносе сигнале широм тела, омогућавајући усклађену комуникацију између органа.

Трећи канал је имуни систем.

„Многи мисле да су имуне ћелије присутне само у крви и лимфним чворовима, али заправо се огроман број њих налази у цревима, где имају улогу посредника између мозга и целог организма”, наводи докторка Ахмед.

Доктор Панкаџ Ј. Пасриша, стручњак за гастроентерологију на клиници Мајо у Сједињеним Америчким Државама (САД), наглашава да ова посебна веза између мозга и црева постоји јер мозак захтева велику количину енергије за функционисање, а управо су црева главни „енергетски погон” нашег тела.

Он подсећа да мозак чини свега два одсто телесне масе, али троши чак 20 одсто укупне енергије, а задатак црева је да разложе храну на просте молекуле и апсорбују их и тако читавом организму обезбедила потребно „гориво”.

Али, то је двосмерна комуникација, јер мозак утиче на црева, али и црева утичу на рад мозга.

У свакодневном животу постоји више примера те везе коју лако можемо да приметимо.

Када се нађемо у опасној или стресној ситуацији, или пред важним догађајем попут пословног састанка, једна од првих физиолошких реакција дешава се управо у цревима.

Тада можемо да осетимо мучнину, грчеве у стомаку или чак да добијемо пролив.

Слично томе, када смо заљубљени, често осећамо познате „лептириће у стомаку”, или емоционалну сензацију везану за узбуђење када смо у близини некога ко нам се допада.

С друге стране, ако патимо од затвора и данима не одлазимо у тоалет, то може да изазове раздражљивост и појачан стрес.

У стомаку се налази читав микросвет

У људским цревима је између 10 и 100 трилиона микроорганизама, бактерија, вируса, гљивица, протозоа и других микроскопских агенаса.

Њихов број превазилази број ћелија у организму.

Стручњаци објашњавају да ова разнолика заједница живи у симбиози са организмом - они добијају хранљиве материје из намирница које уносимо и помажу у варењу, али, уједно разлажу поједине састојке које наш организам не може самостално да преради.

У последње две деценије, знање о микробиоти и њеном утицају на здравље значајно је унапређено.

Докторка Ахмед објашњава да су захваљујући савременим научним алатима и тестовима истраживачи успели да измере микроорганизме који настањују црева и да боље разумеју њихову улогу у развоју одређених болести.

„Промене у равнотежи микробиоте, што називамо дисбиоза, данас се повезују са готово сваком познатом болешћу”, додаје доктор Пасриша.

Још 2011. године, доктор Пасриша је предводио пионирску студију на пацовима која је показала да запаљење или оштећење ткива желуца у првим данима живота може да изазове дуготрајан пораст понашања као што су депресија и анксиозност.

Друге студије су показале да је дисбиоза, односно нарушена цревна флора, повезана са гојазношћу, кардиоваскуларним болестима, па чак и карциномима.

Ипак, доктор Пасриша упозорава да и даље нема довољно доказа да се јасно утврди да су поремећаји у цревној флори узроци неколико болести.

„Постоје одређени показатељи, како из истраживања на животињама, тако и у ограниченим студијама на људима, да проблеми могу да почну у цревима, а да касније изазову анксиозност или депресију.

„Али, да ли те болести заиста настају због црева, још не знамо”, каже он.

Рецепт за здраву цревну флору

С обзиром на нова сазнања о микробиоти и вези црева и мозга, поставља се питање да ли је могуће постићи савршену равнотежу микроорганизама који живе у нашем пробавном систему?

Докторка Ахмед објашњава да је то тешко, јер свако има јединствену комбинацију бактерија, вируса и других агенаса.

„Микробиом сваког човека је другачији.

„Немамо сви исту полазну основу”, каже она.

Ипак, стручњаци су сагласни да постоје универзалне препоруке које могу да допринесу здрављу црева.

За почетак, то је разноврсна и уравнотежена исхрана.

За подршку здравој микробиоти препоручују се пробиотици, намирнице које садрже корисне бактерије као што су природни јогурт, кефир или комбуха, и пребиотици, влакнасте супстанце које хране такве бактерије попут воћа и поврћа.

„Рекла бих да је изузетно важна разноврсност у исхрани, нарочито број биљних намирница које уносимо”, наглашава докторка Ахмед.

Препоручује да размислимо о количини воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки, орашастих плодова, семенки, и зачина у сваком оброку.

„Нисам вегетаријанка, али верујем да треба да повећамо удео биљних намирница у исхрани”, додаје она.

Докторка Ахмед се позива и на студије које показују да људи који просечно уносе 30 различитих биљака недељно имају здравију цревну флору.

Али може ли промена исхране да утиче на осећања и да чак помогне у борби против болести као што је депресија?

На ово питање покушали су да одговоре истраживачи са Универзитета Оксфорда у Великој Британији.

Истраживачи су окупили 71 добровољца који пате од депресије и поделили их у две групе.

Прва група је четири недеље добијала пробиотике, док је друга примала плацебо.

Испитивање је било насумично и двоструко слепо, што значи да ни испитаници ни научници нису знали ко шта узима.

Током испитивања, стручњаци су мерили различите параметре - расположење, ниво анксиозности, квалитет сна, кортизол, хормон стреса, у пљувачки.

Професорка Рита Бајао, клиничка психолошкиња и руководитељка истраживања, објашњава да су људи који пате од депресије склонији да опажају негативна осећања и изразе лица, него она неутрална и позитивна.

„Хтели смо да утврдимо да ли пробиотици могу да утичу на обраду емоционалних информација у мозгу”, каже професорка Бајао, ванредна професорка на Факултету друштвених наука Универзитета у Лисабону, у Португалу.

„У групи која је добијала пробиотике, уочили смо мању склоност ка препознавању негативних израза лица и других емоционалних сигнала”.

Верује да пробиотици могу да ублаже неке симптоме депресије, али наглашава да су потребна додатна истраживања.

„Потребно нам је још много података, али постоје индиције да пробиотици имају позитиван утицај уз добар ниво подношљивости и мање нежељених ефеката”, закључује она.

Доктор Пасриша каже да промена састава микробиома која може да има неки утицај може да потраје деценијама.

„А знамо и да је већини људи тешко да дугорочно примењују здраве навике.

„Да није тако, не бисмо имали епидемију гојазности”, каже он.

„Али, прикупљамо кључне делове ове слагалице”, закључује Пасриша.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]