Шта се крије испод леда Гренланда

Привлачност највећег острва на Земљи је непорецива.

Током протеклог миленијума, Гренланд је опчињавао посетиоце, доводећи на његове изоловане обале свакога, од Ерика Црвеног, који је основао прво европско насеље пре више од хиљаду година, до Савезничких снага у Другом светском рату.

И, као и клима која се непрестано загрева, интересовање за Гренланд се (поново) захуктава, док острво привлачи пажњу америчког председника Доналда Трампа.

Заједничка сарадња на мапирању и истраживањима спровођена више од века разоткрила је доказе о важним изворима минерала на Гренланду – међу њима и ретких земљаних елемената и критичних минерала коришћених за технологију зелене енергије, баш као и сумње на постојање резерви фосилног горива.

Али, упркос неспутаном узбуђењу које изазива ова ризница блага на Гренланду, процес проналажења, ископавања и пребацивања минерала и фосилних горива је вишеслојни, вишенационални и вишедеценијски изазов.

Дуго интересовање Америке за рударење на Гренланду

Гренланд је огроман, то је највеће острво на свету, и има позамашно неискоришћено минерално богатство.

Сада је амерички председник Доналд Трамп показао обновљено интересовање за преузимање контроле над овом територијом.

Али то није први пут да је САД покушала да преузме ово острво, аутономну територију зависну од Данске.

• 1867: Тадашњи амерички државни секретар Влијам Сјуард изнео је идеју о анектирању Гренланда, заједно са Исландом.

•1910: Тадашњи амерички амбасадор у Данској Морис Френсис Еганс изнео је понуду данској влади: да узме Гренланд у замену за Холандске Антиле и филипинско острво Минданао.

• 1946: Тадашњи амерички државни секретар Џејмс Бирнс изнео је прву понуду за куповину острва за 100 милиона долара у златним полугама – данас вредно отприлике 1,5 милијарду долара.

• 2019: Трамп је први показао интересовање за куповину Гренланда – што је брзо одбацила данска премијерка Мете Фредериксен која је предлог описала као „апсурдан".

На већини мапа, Гренланд изгледа огромно, малтене величине Африке.

За ово претеривање заслужна је популарна пројекција Меркаторове мапе, која развлачи и увећава земље близу полова, преувеличавајући њихову праву величину.

У стварности, Гренланд је велик око 2 милиона квадратних километара – отприлике величине Демократске Републике Конго.

Свуда на Земљи, ожиљци и обележја огромног протока времена забележени су у геологији.

Бујне вулканске ерупције и споро хладећа магма, џиновска сударања континената и карамеласта цепања која на крају отварају нове океане – све ове геолошке перформансе уписане су у стенама.

А стара копнена маса као што је Гренланд садржи детаљну документацију Земљине историје.

„Историја Гренланда иде уназад колико и историјат било чега на нашем свету", објашњава Кетрин Гудено, главна геолошкиња при Британској геолошкој агенцији.

Она објашњава да је Гренланд, некада давно, био део ширег континента који је обухватао део данашње северне Европе и северне Америке.

Пре око 500 милиона година, Гренланд је био део суперконтинента, углављеног између Европе и Северне Америке.

Али Земља се непрестано развија.

Пре око 60 до 65 милиона година, суперконтинент је почео да се раздваја, стварајући пукотину која се на крају отворила, створивши Атлантски океан.

Гренланд се одвојио од Европе, почео да плута на запад и чак прешао преко исландског жаришта – места на ком избија течна лава из дубина испод Земљине коре, доприневши вулканским активностима која су формирала острво Исланд.

Данас је Гренланд домаћин свега, од Прекамбријских подрумских стена до јучерашњих глечерских талога – од чега све може да садржи читав низ вредних природних богатства.

Поред извора минерала, научници процењују да Гренланд поседује огромне резерве нафте и природног гаса.

Од седамдесетих, нафтне и гасне компаније покушавале су да пронађу древне резервоаре уз обалу Гренланда, али њихови покушаји нису уродили плодом.

Ипак, геологија Гренландовог континенталног прага заиста показује сличности са другим извориштима фосилних горива на Арктику.

Гренланд личи на Кедбери кремасто јаје, са спољним, чврстим омотачем око течне унутрашњости.

Већина острва прекривена је споро текућим Гренландским леденим покривачем који се слива ка обали преко великог броја испусних глечера.

Само око 20 одсто острва није покривено ледом, састојећи се од кршевитих планина, фјордовима усечених литица и повремених градова са кућама у техниколору.

„Истраживање Гренланда, нарочито североисточног Гренланда, било је врућа тема пре 120-130 година", каже Томас Финд Кокфелт, виши истраживач Агенције за геолошко истраживање Данске и Гренланда (ГЕУС).

Откривени су разни минерали и почели су да ничу рудници.

Године 1850, минерал криолит, „лед који се никад не топи", због његове екстремног високе тачке топљења, пронађен је на југозападу Гренланда.

Досељеници су почели да ископавају криолит након што су сазнали за његову употребу у прављењу соде бикарбоне.

Током Другог светског рата, рудник Ивитут снабдевао је савезничке снаге криолитом – важним минералом у производњи алуминијума коришћеним за авионе.

Геолошко мапирање Гренланда започело је одистински тек после Другог светског рата.

После 20 година праћења линије обале, постало је јасно да је мапирање огроман подухват.

„Ако изделите све области Гренланда без леда, вероватно бисте испунили 200 страница мапа размере један напрема 200.000", каже Финд Кокфелт.

Кад су геолози направили ту рачуницу, схватили су да би им требало 200 година да заврше мапирање овим темпом.

Они су прешли на грубљу резолуцију и завршили првобитне геолошке мапе Гренланда раних 2000-тих.

У међувремену, ГЕУС је почео да рафинира те мапе, зумирајући их на већу резолуцију.

До данас су геолози завршили 55 мапа у детаљнијем размерама.

Такође су се упустили у мапирање територије испод леда.

Недавно се Финд Кокфелт удружио са геофизичарима да би израдио мапу геолошких провинција, регија високих размера са препознатљивим карактеристикама, испод леденог покривача.

Ове провинције такође наговештавају какве минерале би могле да садрже.

Али попут првобитних геолошких мапа, Финд Кокфелт брже-боље истиче да мапе провинција морају додатно да се рафинишу са више података.

Критични минерали су материјали који одржавају светску економију у животу, а опет их је све теже наћи.

Они су посебно важни за пребацивање на чисту енергију – стручњаци процењују да би потражња за минералима и изворима метала могла да се учетворостручи до 2040. године како покрила потражњу за енергетским технологијама.

Све од батерија за електрична возила до ветротурбина и соларних панела захтева критичне минерале.

Иако се многи од ових минерала ископавају на местима као што су Кина и Африка, има неколико разлога због којих морају да се узму у разматрање нове рударске локације, међу њима и геополитика, транспорт и приступ, као и економија.

Ен Мерилд, шефица одрживости и планирања на Универзитету Алборг у Данској, истиче да како рудници у другим регионима почињу да пресушују, тако „талози на Арктику постају све занимљивији".

И док критични минерали вероватни заиста постоје на Гренланду, није најјасније да ли су они економски одрживи.

Ту на сцену ступају истраживања.

„Проналажење минерала спада међу највеће и најризичније изазове у вези са рударењем", каже Сајмон Џовит, директор Центра Ралф Џ. Робертс за истраживање и економску геологију на Универзитету у Невади, у Рину.

Он истиче да на сваких 100 пројеката истраживања минерала, у рудник би могао да се претвори само један од њих.

Ако истраживање минерала покаже потенцијал за рудник, у просеку би и даље могло да прође око 10 година да би се прешло са открића на производњу, каже Џовит.

„То све зависи од тога где се налазите, каква је инфраструктура, какве дозволе и друге ствари имате да бисте осигурали да се бавите рударством на савестан начин."

На Гренланду је упадљиво одсуство инфраструктуре – једном кад изађете из градова, нема путева нити железничких пруга кроз сеоске пределе.

„Кретање није лако – не можете да возите теренска возила преко терена на Гренланду", каже Џовит.

Путује се бродом или ваздухом, а не аутомобилима.

Одсуство разрађене инфраструктуре, истиче Џовит, могло би да представља изазов за рударске операције.

Обрада минерала такође може да буде мукотрпан труд.

За разлику од минерала као што је злато, које може да се нађе у природном стању у стени, ретки земљани елементи закључани су у неком другом компликованом минералу, објашњава Гудено.

„Те талоге је веома, веома тешко обрадити, и понекад су тесно повезани са уранијумом или неким другим елементом које баш и не желите да ископавате."

И заиста, ако је минерал закључан у тандему са радиоактивним минералима, рудник би могао да прекине са радом пре него што је обрађен и један једини грам.

Године 2021, Гренланд је усвојио закон који ограничава количину уранијума у рударским ресурсима, што је корак који је замрзнуо развој рудника ретких земљаних елемената на Јужном Гренланду.

Актуелни парламент одражава забринутост Гренланђана због дуготрајних последица рударења.

Три стара рудника на Гренланду изазвала су упадљиву штету по животну средину, нарочито у води око острва.

Мерилд објашњава да у рударењу преостале стене из процеса спадају у две категорије: отпадне стене и јаловине.

„Јаловине су најзагађенији остаци, док се отпадне стене сматрају мање штетним", каже она.

Због овог става, отпадне стене су биле бацане дуж река и обала.

Али отпадне стене нису биле непокретне.

„Нивои тешких метала били су веома високи у неким отпадним стенама", каже Мерилд.

Научници су пронашли повећане нивое метала у свему од паукова до лишајева, риба и шкољки близу рудника.

Хладне температуре и низак салинитет око Гренланда учинили су опоравак животне средине болно спорим, а ефекти и даље могу да се осете 50 година касније, каже Мерилд.

„Оштећивање воде стварно оштећује читав ланац снабдевања храном за Гренланђане и њихову прилику за средства за живот од рибарења и лова."

Климатске промене драстично утичу на Арктик, са температурама које расту скоро четири пута брже него на остатку планете.

Нове процене показују да гренландски ледени покривач губи 30 милиона тона леда на сат.

И док ће повлачење копненог леда открити још закопаних стена, Мерилд истиче да отапање баш и није покретачки фактор за повећано интересовање за истраживање.

На крају крајева, топљење глечера дуго траје.

Количина леда на арктичком мору смањује се током протеклих пет деценија.

Овај аспект климатских промена представља необичну дихотомију за Гренланд – загревање климе значи промену екосистема, раст нивоа мора и ометање морских струја.

Али то значи и отварање пролаза у Арктичком океану, стварајући лакши транспорт критичних минерала коришћених у технологијама зелене енергије – што ће, надамо се, успорити климатске промене.

Мерилд, која је одрасла на Гренланду и наставила да ради тамо на разним пројектима, истиче да иако се Гренланђани не противе рударским активностима, неке ствари их ипак брину.

Једна од њих је само земљиште.

На Гренланду, влада је власник и администрира земљу за становнике.

„У том смислу, сви су власници земље и нико није њен власник", објашњава Мерилд.

Као последица тога, затворене приватне рударске локације културолошка су аномалија и дозволе или ограничења приступа морају пажљиво да се решавају.

Да би унапредили сарадњу са међународним компанијама и избегли погрешне кораке, Мерилд каже да Гренланђани морају да учествују у рударском процесу од самог почетка до краја.

„Људи виде рударење као потенцијалну шансу, али би и те како волели да учествују у развоју, да буду сувласници, и да буду саставни део планирања пројекта", каже она.

Дакле, да ли се Гренланд спрема да постане следећи Дивљи запад?

Премијерка данске Мете Фредериксен каже да је то на народу Гренланда да одлучи.

Али, такође, мале су шансе да ће међународно интересовање за њихово острво иоле попустити у скорије време.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]