Трампових 100 дана: Ко је највише изгубио укидањем америчке помоћи

Три је месеца како је Доналд Трамп, амерички председник, замрзнуо помоћ иностранству.

Анализирали смо шта је од те помоћи преостало и где ће се резања највише осетити.

У јануару, три дана пошто је Трамп инаугурисан, четворица младића појавили су се ненајављени у канцеларији америчке Агенције за међународни развој (УСАИД) у Вашингтону захтевајући приступ њеном ИТ систему.

Рекли су да раде за Доџ (ДОГЕ), новоосновано Одељење за ефикасност владе на челу са милијардером Илоном Маском.

Председник Трамп је најавио замрзавање помоћи иностранству док се не уради ревизија њеног пословања и да су они дошли да зауставе уплаћивања пројектима широм света.

САД су 2024. потрошиле 0,22 одсто њиховог бруто друштвеног производа (сви производи и услуге настали у једној земљи за годину дана) односно 63 милијарде долара на помоћ.

Америку је то чинило највећим донатором на свету, што показују подаци Организације за економску сарадњу и развој.

Већина тога слала се посредством УСАИД-а, владине агенције са буџетом од 40 милијарди долара.

Бела кућа тек треба да саопшти дугорочне планове, али ББЦ је анализирао јавно доступне информације као и неколико докумената који су процурили из владе, да би утврдио ко би могли да буду највећи губитници.

Један УСАИД службеник који је говорио за ББЦ под условом да остане анониман из страха од одмазде, описао је три недеље „хаоса" кад им се уселило особље Доџа.

„Били су то клинци извучени из Маскових компанија.

„Један од њих ми је рекао да је запослен у СпејсИксу", каже он.

Испрва су претраживали ИТ систем да би пронашли пројекте са одређеним кључним речима: клима, род, енергија, равноправност или идентитет, а онда су почели да „секу и спаљују" све живо.

„Људи би долазили и говорили: 'Да ли знате да ће то да прехрани око два милиона људи у Судану?'

„Они би одговарали: 'Не занима нас.'"

Две недеље касније, Трампова администрација је најавила да ће наставити да даје доприносе програмима који одржавају људе у животу, као што је Храна за мир у Судану.

Упркос томе што је Стејт департмент одобрио изузећа за неке пројекте, запослени у УСАИД-у су рекли да је особље Доџа ушло у систем преко ноћи да би их угасили.

Званичница администрације је за ББЦ рекла да је „укинуто 18 додела Судану за програме који нису у складу са приоритетима спољне политике Америке, али да 37 додела за критичну помоћ која спасава живот, у шта спада и хитна помоћ у храни, остаје и даље активно у Судану."

Државни секретар је, додали су, одлучио који се програми гасе, са нагласком да треба да се „побољша одговорност стратешке координације, а да се не укине посвећеност угроженим становништвима."

УСАИД је средином марта био угашен.

Остало је око 15 запослених од укупно 10.000, а и они су пребачени у Стејт департмент.

Трампова администрација послала је Конгресу списак отказаних грантова и додела средстава, тврдећи да је срезано 83 одсто УСАИД програма.

Ово је имало огроман домино ефекат, јер је стотине хиљада људи широм света одједном остали без посла.

„Није лако пробудити се једног дана и схватити да више немате посао", каже Сумаја Мухамед Бала, хуманитарна радница у северној Нигерији.

Невладина организација за коју је радила се у великој мери финансирала кроз УСАИД програме.

„Нисмо то очекивали", додаје.

Сумаја је забринута за неухрањене мајке и децу које више неће добијати пакете хитне помоћи у храни.

Брине и за пацијенте, присиљене да иду кући, јер су се болнице које су они некада подржавали морале да се затворе преко ноћи.

„Њихове породице не могу да приуште лечење нигде другде

„Имамо минималне наде да ће влада ускочити да помогне", говори забринуто.

Разна цурења докумената из Стејт департмента пружила су неки наговештај о размерама резања.

Интерни допис Стејт департмента процурео је до ББЦ-ја 10. априла.

У њему пише да ће помоћ иностранству да се смањи за 21,5 милијарду долара или 56 одсто.

Здравље мајке и деце

У том документу се наводи да се више неће финансирати ни пројекти за здравље мајки и деце

Подаци КФФ-а, невладине организације која се бави здравственом политиком, показују да су САД 2024. године у овој области потрошиле 1,3 милијарде долара.

Упркос драстичним резултатима у смањењу броја жена и деца који умиру током порођаја у последњих 25 година, што је пад од 40 одсто према извештају Уједињених нација (УН) из априла, ови пројекти више неће добијати новац.

Већина средстава предвиђена за ову област одвајала се за под-сахарску Африку, где је било и до 70 одсто светских смрти мајки 2023. године.

„Веома сам забринут", каже доктор Мухамед Абдулахи.

Он је радио на пројектима финансираним новцем УСАД-а, подржавајући 12 руралних клиника у северној Нигерији да би унапредили негу мајки.

Све је заустављено у фебруару.

Његов пројекат је обезбеђивао клиникама основне лекове за заустављање прееклампсије, хеморалгије или инфекција, обучавао медицинске сестре и бабице да шаљу жене у болнице кад год је било потребно и помагао око превоза.

Успео је да обезбеди додатно финансирање преко УСАИД-а за соларне панеле за једну клинику без струје и ангажује предузимача пре него што је финансирање заустављено.

„Шта ће се десити ако је жени потребна хитна нега, а не може да буде превезена? Умреће или мајка или беба", каже забринуто.

Многе земље са високом стопом морталитета мајки ослањале су се скоро у потпуности на УСАИД средства за услугу помоћи мајки и новорођенчади, указује Ајман Абделмохсен, шеф УН-ове агенције за сексуално и репродуктивно здравље УНФПА.

„У протекле три или четири деценије, многе земље су се навикле на ту инострану помоћ и владало је малтене осећање да се полажу права на та средства.

„Владе морају да почну да се буде, јер не могу више да се ослањају на помоћ из иностранства за преживљавање њихових људи", додаје.

Неки министри здравља, међу њима и из Нигерије, врло су свесни овог проблема и траже решење, али им је требало више времена, каже он.

„Није ствар у томе што је америчка влада престала да финансира, већ у наглом доношењу те одлуке.

„Кад извучете утикач тако нагло то је веома, веома штетно за системе", указује.

УСАИД је био и један од највећих снабдевача контрацепцијом широм света, трошећи скоро 600 милиона долара годишње на ту област.

Сво трошење је укинуто, наводи се у допису од 10. априла.

Болести

Пре резова, америчка влада је трошила око 12 милијарди долара годишње на светско здравље, а већина тога се распоређивала на три болести - туберкулозу, маларију и ХИВ.

Туберкулоза

Туберкулоза (ТБ), која напада плућа, добијала је најмање средстава, а највише људи умирало је управо од ове болести.

А опет је она највећи убица, са 1,2 милиона смрти сваке године.

Америка је финансирала трећину средстава за превенцију туберкулозе, око 406 милиона, каже докторка Луцица Дитиу, шефица партнерства Зауставите ТБ, у организацији УН-а.

„Људи су заборавили на туберкулозу, мислећи да је с њом готово, а само је Америка успела да је елиминише", додаје.

Стејт департмент је у мару послао графички приказ Конгресу са детаљима свих грантова и додела најављених за укидање.

У најмање 84 њих се спомињала туберкулоза.

Чоуб Сок Чамреун је водио један од ових укинутих пројеката, програм превенције туберкулозе у Камбоџи.

Америка је за овај пројекат издвајала око три милиона долара.

Чамреун је водио тим од 200 чланова које је надгледало 5.000 волонтера.

Они су ишли од врата до врата и идентификовали случајеве туберкулозе без дијагнозе, помажући људима да добију лечење и спречавајући ширење вируса.

Крајем јануара, Чамреун је примио наређење о престанку рада и до краја фебруара морао је да отпусти сво особље.

Неки волонтери још увек раде, али они идентификују само делић ранијих случајева.

„Били смо на добром путу да остваримо сан заустављања туберкулозе у Камбоџи до 2030.

„Мислим да се сада то десити", каже разочарано.

Агенција докторке Луцице Дитиу и даље добија средства из Америке, мада она није сигурно још колико дуго.

„Чињеница да се свет ослањао на једног донатора у заустављању ширења туберкулозе је неприхватљива.

„То је било попут куле од песка, дошао је талас и све однео", каже Дитиу.

ХИВ

Протекле деценије САД су трошиле око пет милијарди долара годишње на борбу против ХИВ-а и сиде преко Председниковог хитног плана за помоћ оболелима од сиде (Пепфар).

Недељу дана по замрзавању помоћи, Стејт департмент је издао наредбу да се изузму неке активности Пепфара.

Пројекти за заустављање преноса са мајке на дете требало је да буду међу спасенима.

Међутим, Њујорк тајмс је у априлу известио да је 270.000 радника широм света који воде те програме добило обавештење да не долазе на посао.

Кад би се Пепфар потпуно замрзнуо, то би могло да доведе до милиона нових инфекција ХИВ-ом код деце, док би пола милиона њих могло да умре до 2030. године, биле су процене студије објављене у часопису Лансет почетком априла.

Маларија

САД су сваке године доприносиле са око милијарду долара у превенцији маларије у свету.

У северној Нигерији су клинике где се лече пацијенти од ове болести већ затворене, јавила је агенција Франс прес.

У Демократској Републици Конго, где су САД главни добављачи тестова за маларију и лечења у јавним болницама, део помоћи је обустављен.

Није најјасније који пројекти борбе против маларије ће да се наставе.

Поред новца који је директно улагала у борбу против ових болести, Америка је слала и до две милијарде долара годишње Светском фонду Уједињених нација за борбу против туберкулозе, маларије и ХИВ-а.

Она је финансирала и трећину читавог буџета Глобалног фонда.

Допис од 10. априла сугерише да је тај допринос смањен за више од пола и да ће САД донирати само долар на свака четири долара других донатора.

У истом документу пише и да се, поред ХИВ-а, маларије и туберкулозе, неће „издвајати средства за друге здравствене програме".

То значи да Америка више неће финансирати пројекти као што су центар за лечење мајмунских богиња у Киншаси, у Демократској Републици Конго, или програми превенције еболе у Уганди.

Иако је Стејт департмент саопштио да ће сачувати програме који спасавају животе, према предлозима изнетим у допису од 10. априла хитна помоћ ће бити смањена за 55 одсто.

Додаје се да ће програм који извози вишак америчких усева у земље којима су неопходни, зван Наслов ИИ Храна за мир, у потпуности да се укине.

„У кризним хуманитарним ситуацијама, помоћ је једина опција.

„Кад је искључите, наступа катастрофа", каже доктор Абделмохсен.

Трампова администрација је претходно саопштила да се УСАИД није ускладио са америчким спољнополитичким интересима.

Како су рекли за ББЦ било која настављена помоћ иностранству мора да „унапреди кључне националне интересе у Сједињеним Државама, јер Америка схвата веома озбиљно улогу чувара долара пореских обвезника".

Током година, многи други критичари тврдили су да он расипа новац или доводи до опасне зависности од страног новца.

Али је и много њих сагласно и да ће прекид финансирања на тако драстичан начин нанети непоправљиву штету.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]