Пушење у Босни и Херцеговини: С једне стране улице забрањено, прекопута дозвољено

Трг Илиџанске бригаде и Трг Вилијама Шекспира у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине, на први поглед изгледају као део исте месне заједнице, али слика вара.

Овај простор испуњен стамбеним зградама и пословним просторима налази се у истој држави, али у два различита ентитета односно административне јединице на које је Босна и Херцеговина 1995. подељена Дејтонским мировним споразумом којим је заустављен крвави рат.

Подељеност по ентитетској линији често значи да с једне стране улице важи један, а прекопута други закон.

Тако је у ентитету Република Српска дозвољена употреба дувана и дуванских производа без ограничења, док је у Федерацији Босне и Херцеговине законом ограничена.

„У Републици Српској су имуни, отпорнији, снажнији, па њима не смета дуван.

„У Федерацији нису имуни на дуван", каже за ББЦ у ироничном тону Амир Хаџић, председник Удружења хотелијера и власника ресторана БиХ.

Закон којим се ограничава употреба дувана и дуванских производа у ФБиХ сматра популистичким.

„Створена је нелојална конкуренција. Кад тај закон заживи многи ће отићи из Сарајева у Источно Сарајево (у РС) да уживају уз цигарету током ручка", забринут је Хаџић.

Пушење убија осам милиона људи годишње у свету, а свака трећа особа старија од 15 година у Босни и Херцеговини је активни пушач, подаци су Светске здравствене организације.

На глобалном нивоу конзумација дувана је водећи спречиви узрок смрти.

„Више од 80 одсто ових смртних случајева догађа се у земљама са ниским и средњим нивоом прихода попут Босне и Херцеговине", каже Ервин Корман, специјални представник Светске здравствене организације у БиХ.

Дан пошто је Сарајево прогласило стање узбуне због нечистог ваздуха „боље да се власти баве тиме, а не забраном пушења", каже за ББЦ Денис Зукановић, вишегодишњи конзумент цигарета.

Иако никада није била пушач, Сарајка Маја Хаџиосмановић Поповић, цели живот је окружена пушачима. Увек ју је, прича за ББЦ, љутила чињеница да мора удисати дувански дим.

„Ставимо на једну страну да смрдиш као пепељара, да ти буде мука ујутро, да чисту косу мораш одмах опрати поново - али кључно је да си присиљен сатима удисати дим и тровати своја плућа ради туђих избора."

По броју пушача БиХ је и неславни лидер у региону.

Шта је од дуванских производа забрањено конзумирати у Федерацији БиХ?

Закон који регулише ово питање усвојен је 2022. али је на снагу ступио тек у мају 2023.

Тада је кренуо период израде подзаконских аката и правилника за угостититељске објекте који је ступио на снагу крајем 2024, али угоститељима је остављен рок од пола године (13. јун 2025) за потпуну елиминацију дуванског дима.

Тако ће од усвајања закона до потпуне имплементације проћи три године.

Пушење је забрањено у свим затвореним јавним просторима, али и приватним аутомобилима уколико се у њима налазе малолетници.

Уколико запалите цигарету у аутомобилу док возите дете ризикујете казну од 50 евра.

Пушење је забрањено и у радним просторима.

Закон предвиђа забрану конзумације цигарета, водених лула и електричних цигарета, али не забрањује употребу производа на загревање, такозвани бездимни дувански производи.

„Дувански производи загревају дуван, а не горе.

„У њима се дуван загрева до 350°Ц (док је 600°Ц у цигаретама) користећи батеријски систем за омогућавање загревања", каже за ББЦ Аида Рамић Чатак, руководитељка сектора Завода за јавно здравство Федерације БиХ.

Пасивно пушење којем су многи људи попут Маје Хаџиосмановић годинама изложени је канцерогени фактор класе А.

„Последице пасивног пушења код одраслих су ризик за настанак болести срца и крвних судова те рака плућа, грла, назалних синуса, дојке, дебелог црева и мокраћног мехура, а код деце: синдром изненадне смрти новорођенчета, акутне и кроничне инфекције дисајних путева, лимфоми, леукемије, тумори мозга", кажу за ББЦ из Федералног завода за јавно здравство.

Хаџиосмановић Поповић подржава закон, али сматра да је могао бити рестриктивнији.

„Разочарана сам што су кафеи и даље изузети или користе период прилагођавања."

Има ли у закону превише изузетака?

Иако је пушење забрањено у јавним просторима и на послу, дозвољено је у посебној просторији на аеродрому, наводи се у закону.

Изузеци од забрана могу бити у одељењима за заштиту менталног здравља у здравственим установама, установама које пружају психосоцијалну рехабилитацију људима с душевним сметњама, у установама за палијативну негу, установама за негу старијих лица и у затворима.

У овим случајевима морају постојати одвојене просторије за пушење, са посебним вентилацијским системима, и не мање од 10 метара квадратних.

Те просторије не смеју заузимати више од петине укупног простора објекта и у њима је забрањена конзумација хране и пића.

У изузетке спадају и угоститељски објекти.

У њима је дозвољено пушење уколико је објекат мањи од 50 метара квадратних и уколико се у њему не послужује храна.

У већим угоститељским објектима пушење је дозвољено само у одвојеним просторијама које морају испуњавати низ критеријума који прописује правилник.

За угоститеље је тешко испунити тражене услове да би у посебним просторијама било дозвољено пушење па ће многи у потпуности забранити пушење.

„Прескупа је инвестиција за обезбеђивање потребних услова за пушење. Ваздух мора бити као за бебе", каже Хаџић незадовољан бројним аспектима закона.

Закон је дозволио и употребу такозваних бездимних дуванских производа. То су производи попут ГЛО или ИQОС уређаја.

Првобитним текстом закона и такви производи су били забрањени, али је горњи дом Парламента Федерације БиХ ублажио ограничење конзумације.

„То је очити утицај дуванске индустрије на самог законодавца, што отвара питање како наши парламентарци доносе одлуке", каже за ББЦ Јасмина Чекрић извршна директорка удружења ПРОИ које је 2016. покренуло иницијативу за забрану пушења.

Да ли су бездимни дувански производи штетни?

У јеку забране пушења цигарета и електричних цигарета, бездмини дувански производи постају све популарнији што не помаже пушачима да се одвикну од нездравих навика већ само мењају начин уноса никотина и низа других штетних материја у организам.

„Корисник у уста ставља наставак преко којег инхалира аеросол или дуванску пару.

„Пара која се отпушта дуванским производима који се загревају садржи 84 одсто никотина садржаног у цигаретама", каже за ББЦ Рамић-Чатак која је била и федерална координаторка за контролу дувана.

Осим никотина у бездимним дуванским призводима су и други састојци који су и даље предметом научних истраживања.

„Нажалост, још нема пуно научних доказа који јасно дефинишу стварне здравствене последице и утицај дуванских производа на загревање".

Подаци у студијама којима произвођачи поткрепљују позитивне тврдње о дуванским производима на загревање обично анализирају само 40 од 93 супстанци.

„Не постоји довољно доказа да би се утврдило јесу ли ови производи мање штетни од обичних цигарета", рекао је Ервин Корман из СЗО.

Појашњава да уређаји чији употреба није забрањена могу пушаче изложити нижим нивоима неких токсичних супстанци, али их истовремено вишим нивоима других токсичних супстанци.

СЗО сматра да су здравствени ефекти ових производа и даље нејасни па их третира једнако штетне као обичне цигарете.

Шта кажу лекари?

Кардиолог у приватној сарајевској поликлиници Милан Глуховић, који живи на Палама градићу удаљеном 13 километара од Сарајева и где је пушење дозвољено, сматра да се медицинска струка посебно специјалисти кардиологије и пулмологије не консултују у довољној мери када су у питању јавне политике за забрану пушења.

„Мислим да је кроз законско решење практично забрањено једно зло, а одобрено друго."

Присутност никотина у бездимним дуванским производима за њега је довољан показатељ да та алтернатива класичним цигаретама није „здравија навика."

„Одмах после коришћења никотинских апарата диже се крвни притисак, подиже се срчана фреквенца, напрежемо кардиоваскуларни систем", појашњава Глуховић.

Забринут је због изостанка озбиљних студија и знања о дугорочним последицама коришћења оваквих апарата.

Маркетиншким кампањама се „ствара привид да говоримо о неким здравијим препаратима који немају ефекат на здравље".

„То није истина", додаје.

Проблем је и што мање никотина не значи и пропорционално мањи ризик.

„Особа која пуши једну цигару дневно има 46 одсто мањи ризик од кардиваскуларних обољења него особа која пуши 20 цигара дневно, дакле није линеарно."

Дуготрајна употреба производа који су у ФБиХ изузети од забране пушења може довести и до срчаног и можданог удара, али и упале дисањих путева, каже пулмолошкиња Аида Форто за ББЦ.

„Иако код тих уређаја не долази до сагоревања дувана, они ослобађају канцерогене твари попут формалдехида, ацеталдехида и акриламида које повећавају ризик од развоја рака."

Дувански производи, чак и у форми загревања, могу изазвати упалу десни и повећати ризик од пародонтопатије, а негативно утичу и на орално здравље и здравље зуба.

„Никотин који се налази у таквим уређајима код мушкараца може довести до проблема с ерекцијом, док код жена утиче на плодност и изазива превремени порођај", говори Форто.

Упозорава и да дуготрајна изложеност никотину може поспешити анксиозност и депресију.

У Републици Српској и Брчко дистрикту пушење без ограничења

Закон којим се ограничава пушење на подручју Федерације БиХ треба унапредити, али он за разлику од остатка БиХ представља корак напред ка потпуној забрани пушења у јавним просторима.

У Брчко дистрикту и ентитету Република Српска нема назнака да ће такав закон ускоро бити усвојен.

Различите политике контроле дувана зависе о самом уставном уређењу, а политике јавног здравства су под ентитетском надлежноћу док су политике контроле производње и продаје дувана на државном нивоу.

„Врло је важно да се ускладе политике не само у другом ентиету него и Брчко дистрикту", сматра Чекрић.

Босна и Херцеговина је још 2009. потписала и усвојила Конвенцију о контроли дувана СЗО, у којој се од земаља чланица очекује да предузму законске и друге мере за заштиту здравља људи од изложености дуванском диму.

Република Српска је пре пет година усвојила нацрт закона о забрани пушења, али је процес усвајања закона закочен.

Из СЗО за ББЦ кажу да конвенција од БиХ захтева радње које ће државу приближити циљу 3.4. УН-а за смањење превремених смрти од болести попут срчаних и плућних обољења, рака и дијабетеса за једну трећину до 2030. године.

„Позивамо Владу Републике Српске да усвоји прописе који додатно ограничавају пушење на јавним местима, у складу са међународним најбољим праксама", рекли су из СЗО.

Спровођење закона који још није у пуној примени надгледаће санитарни инспектори што ће бити изазов за институције.

„Нема од тог закона, да вам кажем, ништа јер је неспроводив.

„У Федерацији БиХ је 100.000 угоститељских објеката које мора да се контролише, али највише ће контрола бити у Сарајеву", уверен је Хаџић из Удружења хотелијера и власника ресторана БиХ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]