Иран и Израел: Како је почео нови сукоб

Вишедеценијски, готово непремостиви јаз Израела и Ирана кулиминирао је 13. јуна 2025. године.

Израел је тада почео ваздушни напад на Иран, гађајући га ракетама и другим пројектилима, тврдећи да жели да спречи Техеран да направи нуклеарну бомбу која би представљала опасност и вечну претњу по израелски народ.

У почетним израелским нападима погинуло је неколико високих официра иранске војске, међу којима и командант ваздухопловних снага.

У одвојеним нападима 13. јуна убијено је и неколико иранских нуклеарних научника.

Од тада, Иран је почео да узвраћа, лансирајући ракете и дронове на разне градове у Израелу.

Жртава има на обе стране.

Израелска 'Операција Успон лава', Иранско 'Истинско обећање 3'

У четвртак 12. јуна, израелска војска поручила је људима у техеранском Дистрикту 18, коју обухвата војне зграде и стамбене четврти, да се евакуишу.

Свега неколико сати касније, стигли су извештаји о првој рунди удара на Техеран, око 03:30 часова по локалном времену у петак.

Погођене су стамбене четврти у престоници, јавила је иранска државна телевизија.

Новинари ББЦ-ја не могу да извештавају из Ирана због ограничења владе ове земље, што отежава процену штете изазване израелском офанзивом.

Израел је гађао нуклеарно постројење Натанз, око 225 километара јужно од Техерана, наневши значајну штету, саопштила је израелска војска.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху рекао је да је напад, назван 'Операција Успон лава', било усмерена на само „срце" иранског нуклеарног програма.

„Ако не буде био заустављен, Иран може да произведе нуклеарно оружје у веома кратком временском року", тврдио је Нетанјаху.

Иран инсистира да је његов нуклеарни програм мирнодопски, односно да служи за цивилне потребе.

Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи рекао је да Израел „треба да очекује сурову казну", док је његов министар спољњих послова назвао ударе „објавом рата".

Иранска одмазда започела је неколико сати касније, кад су покренут напади балистичким ракетама на „десетине циљева, војне центре и ваздухопловне базе" у Израелу, у операцији названој „Истинско обећање 3".

Израелска војска каже да је ка Израелу било испаљено око 100 пројектила, а да је већину, наводно, пресрео њихов систем Гвоздена купола.

Размена ватре је настављена у наредним данима.

У израелским ударима погинуло је неколико високих иранских војних старешина, међу њима Хусеин Салами, командант иранске Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), као и неколико нуклеарних научника, међу њима Ферејдон Абаси, бивши шеф иранске Организације за атомску енергију.

Иран је рекао да су међу погинулима били цивили, па и деца.

Израелска војска је саопштила да је покренула неколико таласа напада на локације иранских дронова и ракета, као и да је пресрела баражну ватру пројектила испаљених на Тел Авив и северни Израел.

Иранске снаге су рекле да су нападе усредсредиле на израелске безбедносне инсталације и позвале су становнике великих израелских градова да их напусте.

У Техерану је водитељка вести на иранској државној телевизији побегла из студија усред програма уживо кад је зграда била погођена.

Ирански медији су известили да је погинуло троје запослених.

Погледајте тренутак напада на иранску државну телевизију током програма уживо

Израелска војска је 17. јуна саопштила да је постигла „потпуну ваздушну надмоћ" над Техераном и да је уништила трећину иранских лансера пројектила.

То се десило након што су ирански пројектили погодили четири различите области у северном и централном Израелу, убивши најмање осам цивила, према тврдњама војске.

Иранско Министарство здравља рекло је да је од 13. до 17. јуна погинуло најмање 224 људи.

Израел је у истом периоду пријавио 24 смрти.

Оне су се десиле у Тел Авиву, Хаифи, Тамри, Ришон ЛеЗиону и Бат Јаму, где је била погођена десетоспратна стамбена зграда.

Улога Америке

Амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху имали су неколико разговора уочи изарелског напада на Иран.

Наводно Бела кућа јесте била обавештена да ће Израел напасти Иран, али га није подржала.

Иранци тврде другачије - да је напад изведен уз помоћ САД.

Трамп је тражио да се наставе преговори са Ираном о нуклеарном споразуму, ли је два дана уочи нове рунде разговора Вашингтона и Техерана, Израел напао Иран.

Преговори су отказани.

Трамп и Нетанјаху су сагласни да Иран не сме да произведе нукларну бомбу, а наводно је близу тога.

Неименовани амерички званичник рекао је потом да се Трамп успротивио идеји Израела да убије иранског врховног вођу, ајатолаха Алија Хамнеија.

У низу потоњих објава на његовој друштвеној мрежи Истина (Трутх Социал) Трамп је написао да „знају где је ајатолах, али да је безбедан. За сада".

Поручио је Ирану да се безусловно преда, што је Техеран одлучно одбацио и поручио да ће у случају да се Америка придружи нападу на Иран изазвати „непоправљиве последице".

Скративши учешће на самиту Г7, Трамп је приликом уласка у авион рекао новинарима да се „тражи боље решење од примирја, а то је крај. Крај рата".

Ипак, потом је уследила информација да Америка разматра улазак у рат и да је Трамп одоборио план за напад на Иран.

Како смо стигли довде?

Првог дана напада на Иран, 13. јуна, Нетанјаху је рекао да су удари „циљана војна операција ради смањења иранске претње по сам опстанак Израела".

„Операција ће се наставити колико год дана буде било потребно да се заустави прављење нуклеарне бомбе", додао је.

Израелски војни званичник изјавио је за ББЦ да Иран има довољно нуклеарног материјала да направи нуклеарне бомбе „у року од неколико дана".

Иран је рекао да никада није имао намеру да направи нуклеарно оружје и да су његове нуклеарне активности мирнодопске.

Удари су отпочели у тренутку кад је изгледало да су амерички преговори о иранском нуклеарном програму, који су започели у априлу, наишли на застој.

Трамп се надао да ће постићи споразум којим би Техеран био спречен да направи нуклеарно оружје, али је најновија рунда преговора отказана у светлу скорашње ескалације непријатељстава.

Шта је ирански нуклеарни програм?

Иран годинама тврди да је његов програм обогац́ивања уранијума намењен за цивилну производњу енергије и да не покушава да направи атомску бомбу.

Нека од постројења широм Ирана била су мета израелских удара.

Али многе земље, као и светско нуклеарно надзорно тело, Међународна агенција за атомску енергију (МААЕ), нису уверене да је ирански програм искључиво у цивилне сврхе.

Одбор гувернера међународног надзорног тела саопштио је да је Иран први пут за 20 година прекршио обавезе о неширењу нуклеарног оружја.

Наведени су „бројни пропусти" Ирана да пружи потпуне одговоре о непријављеном нуклеарном материјалу и залихама обогац́еног уранијума.

У ранијем извештају МААЕ наводи се да је Иран обогатио уранијум до чистоц́е од 60 одсто, што је довољно уранијума за израду девет нуклеарних бомби.

Претходни (ограничени) сукоби Ирана и Израела, и Ирана и САД

У јануару 2020. године, Иран је испалио ракете на ваздухопловне базе у којима су смештене америчке снаге у Ираку, као одмазду за амерички напад у којем је убијен врховни ирански генерал Касим Сулејмани.

Ниједан амерички војник стациониран у бази није погинуо, али је десетинама касније дијагностикована трауматска повреда мозга.

У јеку рата Израела против палестинске екстремистичке групе Хамас у Појасу Газе, Иран и Израел су априла 2024. ушли у оружани сукоб, који је ипак био ограничен.

Иран је напао Израел 13. априла прошле године, да би му Израел одговорио неколико дана касније.

Иран је тада испалио више од 300 пројектила и дронова, што је био први директан удар на Израел у историји.

Техеран је акцију образложио као одмазду за претходни израелски напад на ирански конзулат у Дамаску, главном граду Сирије, у којем су убијени високи војни команданти Иранске револуционарне гарде.

Иран и Израел су поновили међусобне нападе и у октобру.

Иран је лансирао десетине пројектила према Израелу, од којих су неки пали на израелску територију.

Израел је одговорио гађајући војне циљеве.

Између те две размене ватре, 31. јула 2024. године Израел је убио вођу палестинског Хамаса Исмаила Ханијеа док је био у Техерану на инаугурацији новог председника Ирана Масуда Пезешкијана.

Иран, као најмоћнија муслиманска држава у том делу света, годинама војно и финансијски подржава Хамас, Хезболах у Либану и Хуте у Јемену.

Међутим, у протеклој години, Израел је задао снажне ударце такозваној 'Осовини отпора', ликвидиравши више вођа Хамаса и Хезболаха.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]