Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда

Именовање хрватског политичара Тонина Пицуле за новог известиоца Европског парламента (ЕП) за Србију изазвало је оштре реакције Београда које као да још више продубљују јаз између Београда и Загреба, али и Брисела.

Пицула, који ову функцију преузима од словачког политичара Владимира Билчика, извештаваће у наредних пет година о напретку Србије на путу ка придруживању Европској унији (ЕУ).

„Мој главни циљ ће бити да утврдим колико је Србија посвећена чланству у ЕУ као декларисаном циљу", каже Пицула у писаном одговору за ББЦ на српском.

„Будући да се преговори одвијају договореном методологијом и под познатим критеријумима, приликом оцењивања користићу се чињеницама, а не предрасудама" , додаје.

Србија је постала кандидат за чланство у ЕУ 2012. године, а приступни преговори формално су отпочели 2014.

Председник Србије Александар Вучић је рекао је да његова земља „добро разумела поруку Европског парламента", а Ана Брнабић, председница Народне скупштине, иронично поручује: „Е, свака вам част. Све смо разумели."

Пицула за ББЦ на српском одговара да „европске амбиције Србије сасвим сигурно не зависе од једног јединог представника Европског парламента, ко год он био".

„Прије ће бити да европска будућност Србије зависи од човека који има стварне полуге моћи у земљи и могућност да подржи промене које су неизбежне како би преговарачки процес о чланству Србије у ЕУ био закључен с успехом", наглашава у писаном одговору.

Од распада Југославије 1990-их, односи Србије и Хрватске су често на ивици због мноштва нерешених питања, попут међусобних оптужби за геноцид.

Званични Београд је неколико пута оптуживао Загреб да „намерно кочи” евроинтеграције Србије.

Ко је Тонино Пицула?

Пицула (1961) је члан Социјалдемократске партије Хрватске.

За посланика Европског парламента први пут је изабран 2013. године, а од тада је на овој функцији био у два мандата.

Социолог по образовању, у протеклих 11 година је био на челу делегација ЕП за односе са Босном и Херцеговином и Косовом, наводи се у званичној биографији.

„У прошлом мандату сам био и стални известилац за Црну Гору и према томе имам већ једну врсту резистенције на све оно што није оправдана критика, што је можда идеолошки или вредносно обојено“, подсетио је Пицула у интервјуу за Хину.

Од 2000-2003. године био је министар спољних послова Хрватске - до данас једини из редова социјалдемократа.

Био је учесник ратова 1990-их.

За специјалног известиоца ЕП за Србију изабран је у октобру 2024. године.

„Очекујем да буде оштрији него Билчик, али не зато што је хрватске националности, већ зато што долази из редова европских социјалдемократа, који већ годинама критикују званични Београд више него остатак Западног Балкана”, каже Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).

Пицула има репутацију оштрог критичара Србије, и сматра да Београд „игра двоструку игру и одбија да испуни обавезе према ЕУ”.

Од почетка руске инвазије на Украјину 2022, више пута је поновио став да званични Београд треба да уведе санкције Москви.

„Утисак је (...) да се вођство у Београду лакше солидарише са агресором него са жртвом“, рекао је Пицула у интервјуу за портал Еуропеан Wестерн Балканс (ЕWБ).

Такође је оштро критиковао Србију због спорог спровођења ЕУ реформи.

„Са сталним недостацима у области владавине права и недостатком напретка у реформама везаним за ЕУ, њихове владе не само да се ругају демократији, већ такође играју двоструку игру одбијајући да испуне своје обавезе као кандидата за чланство у ЕУ”, изјавио је.

Шта је улога специјалног известиоца ЕП за Србију?

Специјални известилац надзире напредак земље кандидата за чланство у ЕУ.

Једном годишње припрема извештаје у име Европског парламента.

„Мој посао подразумева сталне контакте са представницима институција које морају урадити главни део посла, али и разговоре с представницима политичке опозиције, локалних заједница, синдикатима, невладиним сектором, медијима, пословном и академском заједницом", каже Пицула за ББЦ на српском.

То је „важна функција”, али је њен значај у Србији „предимензиониран услед комплексне политичке позиције Београда између Истока и Запада”, каже Клачар.

„Његови извештаји се са пажњом читају не само у Бриселу и Европи, већ и у другим деловима света и могу утицати на политику других земаља према Србији”, указује он.

„Годишњи извештај специјалног известиоца је од великог значаја за оцену стању напретка Србије ка ЕУ”, наглашава Клачар.

Србија је кандидат за чланство у ЕУ од 2012, а у преговорима је до сада отворила 22 од 35 поглавља.

До сада су затворена само два поглавља, која се односе на науку и културу, до сада су затворена убрзо након што су отворена.

Вучић је недавно за РТС оценио да преговори са ЕУ „споро напредују”, али да разлог за то „није владавина права”.

„Да признамо лажну државу Косово или уведемо санкције Русији, сутра бисмо постали чланица ЕУ”, рекао је у уторак, на дан Пицулиног именовања.

Међутим, Пицула је убрзо одговорио да „ни то не би било довољно”, као и да је важно да Србија „испуни захтеве који се приступање ЕУ постављају пред земље кандидате”.

„Успјех или неуспјех Београда на путу према чланству у ЕУ зависи примарно од спремности власти да реформама отклања постојеће проблеме који оптерећују српско друштво", наглашава за ББЦ на српском.

Клачар подсећа да, „за разлику од Европске комисије која Србију види као партнера”, европосланици имају „већу слободу да заузму одређену позицију”.

„У јавним наступима, они итекако воде рачуна како се њихов наступ доживљава у еврпског јавном мњењу, али и у јавности држава из којих долазе”, каже Клачар.

Хрватска је 2016. године претила да блокира приступне преговоре Србије са ЕУ због неусаглашености око Поглавља 23, посвећеног правосуђу и основним правима.

Хрватско Министарство правосуђа већ годинама покушава да оспори чињеницу да је Србија надлежна за суђења за ратне злочине, почињене на територији бивше Југославије.

Друге земље чланице ЕУ тада нису подржале блокаду.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]