Суше 'спороходна светска катастрофа': Уједињене нације

Од Сомалије до копнене Европе, у протекле две године долазило је до најразорнијих суша у забележеној историји, погоршаних климатским променама, према извештају подржаном од УН-а.

Описавши сушу као „тихог убицу" који се „успорено ушуња, исуши изворе и похара животе", у извештају се каже да је она погоршала проблеме као што су сиромаштво и колапс екосистема.

У извештају се наглашава утицај који она има на Африку, Медитеран, Латинску Америку и Југоисточну Азију, међу њима процењених 4,4 милиона људи у Сомалији који се од почетка ове године суочавају са несташицом хране кризног нивоа.

Извештај препоручује владама да се припреме за „нову нормалност" мерама које обухватају јаче системе раног упозоравања.

„Ово је спороходна светска катастрофа, најгора коју сам икада видео", изјавио је коаутор извештаја доктор Марк Свобода, оснивачки директор америчког Националног центра за миграције суша.

„Овај извештај потцртава потребу за систематским надзором како суша утиче на животе, средства за живот и здравље екосистема од ког сви зависимо."

Извештај насловљен „Жаришта суша широм света" идентификује најтеже погођене регионе од 2023. до 2025. године.

Током овог периода, забрињавајући ефекти климатских промена погоршани су Ел Нињом, природним климатским феноменом који мења светске временске прилике.

Ел Нињо настаје кад температура површине мора порасте изнад просечне у деловима Пацифичког океана, променивши ветрове дуж екватора.

Ово обично изазове сушне услове у тропским регионима као што су јужна Африка, југоисточна Азија, северна Јужна Америка и Аустралија.

Глад узрокована сушом

У јануару 2023. године, најгора суша у последњих 70 година погодила је Рог Африке, наставши од више година изосталих кишних сезона у Кенији, Етиопији и Сомалији.

Уследила је смрт процењених 43,000 људи у Сомалији 2022. године од глади узроковане сушом.

Афричке дивље животиње такође су биле погођене овим – нилски коњи у Боцвани остали су насукани у исушеним речним коритима, а слонови су били успављивани у Зимбабвеу и Намибији да би се прехраниле гладне заједнице и спречила прекомерна испаша.

Извештај истиче како суше погађају најугроженије, међу њима жене, са често далекосежним последицама по читаво друштво.

У њему се напомиње да су се присилни дечји бракови више него удвостручили у четири региона Источне Африке најтеже погођена сушом, јер су породице покушале да обезбеде мираз како би преживеле.

„Механизми опстанка које смо видели током ове суше постајали су све очајнији", рекла је водећа ауторка Пола Гастело.

„Девојке су биле повлачене из школе и присиљаване да се удају, болнице су остајале без струје, а породице су копале рупе у сувим речним коритима само да би пронашле контаминирану воду — то су све знаци тешке кризе."

И док су земље са ниским до средњим примањима трпеле највећи терет пустошења, нико није могао себи да приушти да буде самозадовољан, стоји у извештају, истакавши како су две године суше и рекордна врућина преполовили приносе маслина у Шпанији.

У сливу Амазона, рекордно ниски нивои воде убили су рибу и додатно угрозили већ ионако угрожене делфине, истовремено погодивши залихе пијаће воде за стотине и хиљаде људи.

А суша је оставила трага чак и на светску трговину – између октобра 2023. и јануара 2024. године, ниво воде је толико опао у Панамском каналу да су дневни проласци бродова спали са 38 на 24.

„Суша није само временска прилика – она може да буде социјално, економско и еколошко ванредно стање", каже коауторка извештаја докторка Кели Хелм Смит.

„Питање није да ли ће се она поновити, већ да ли ћемо следећи пут бити боље припремљени."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]