Бизарни начини на које храна мења дејство лекова које узимамо

Био је то непријатан проблем.

После пет сати непрестане ерекције, постао је и болан.

Лекари су испрва били збуњени недаћама 46-годишњег мушкарца који се појавио на хитном пријему у болници у Тамилнадуу, у Индији.

Он је узео лек силденафил, познатији као вијагра, за еректилну дисфункцију пре секса са супругом.

Лек је узео у оквирима строго преписане дозе, али ништа није могао да уради да ублажи ту ситуацију.

Кад су га додатно испитали, његови лекари су открили да је мушкарац пре тога попио издашну количину сока од нара.

Дали су му инјекцију да би поништили те ефекте и посаветовали га да мало одмори од овог сока у будућности.

Напитак је, закључили су доктори, ненамерно појачао снагу лека који је узео.

Овај случај само је један од примера како храна коју једемо може да утиче на лекове на непредвидиве начине.

Постоји обиље медицинске литературе која се бави бизарним и понекад забрињавајућим – случајевима када је храна у комбинацији са лековима произвела необична нежељена дејства.

Већина овога је у облику анегдота о појединим или малим групама случајева, али је сада све више и истраживања која детаљно наводе више начина на које храна, пиће и биље могу да утичу на фармацеутске производе у људском телу.

Грејпфрут је одавно познат као појачивач снаге широког дијапазона лекова, повећавајући ризик од нуспојава или чак претварајући нормалне дозе у токсичне.

Храна богата влакнима, с друге стране, може да учини да неки лекови функционишу мање ефикасно.

Фармацеутски производи обично пролазе кроз читаве деценије развоја и тестирања да бисмо били сигурни да су безбедни и ефикасни и има хиљаде типова лекова на тржишту и милиони комбинација храна са којима могу да се упаре.

Научни прегледи сугеришу да интеракција са храном може бити крупна претња безбедној и ефикасној оралној фармакотерапији.

Стручњаци тек сада почињу системски да прате те интеракције, а неки се чак надају да ће искористити ове комбинације да би учинили да лекови раде боље него што би сами за себе.

„Храна не утиче на већину лекова“, каже Патрик Чен, професор фармаколошке праксе на Западном универзитету здравствених наука у Калифорнији.

„Одређени случајеви, у којима храна утиче на неке лекове, ти су на које морамо да обратимо посебно пажњу", додаје.

Америчка Управа за храну и лекове и Европска агенција за лекове захтевају да лекови прођу тестирање на утицаје хране, са испитивањима која обухватају људе који су или постили или јели оброке са много калорија и много масти - два парчета тоста са путером, два парчета пржене сланине, два пржена јаја, мало крокета и велику чашу пуномасног млека.

Али готово је немогуће тестирати све.

Људски метаболизам је компликован, каже Јелена Милешевић, научна сарадница из Центра за изузетне вредности у области истраживања исхране и метаболизма у Београду.

„Он је као мала фабрика и морате да имате много ствари које улазе и излазе из њега“, објашњава.

Једном кад се све хемијске реакције у телу, храна и лекови споје, „то је све огромно и јако га је тешко раздвојити“, указује Милешевић, која истражује и како витамин Д утиче на лекове у телу, и обрнуто.

Храна може да утиче на лекове које узимамо на два начина: да има интеракцију са активним састојцима у леку или да промени како наше тело само по себи реагује на лек.

Неке комбинације храна-лекови познате су још од 1980-их.

Међу познатим примерима је како грејпфрут и сок од грејпрфута могу да ометају неке лекове, попут оних који снижавају холестерол као што су статини, заједно са лековима који се користе за лечење високог крвног притиска, као што су нифедипин и фелодипин.

Он има интеракцију и са циклоспорином, који се користи за потискивање имуног система да би се избегло одбацивање органа после трансплантације и неколико других фармацеутских производа које нашироко користе људи широм света.

Грејпфрут може да повећа количину лека доступног за преузимање у крвотоку и тако појача снагу саме дозе, у шта спадају неки лекови против маларије попут артеметера и празиквантела и антивиралних лекови као што је сакуинавир.

То ради тако што апсорбује кључни ензим (цитохром П450 3А4), одговоран за разлагање много различитих типова лекова.

Овај процес може да доведе до акумулације лекова до нивоа када они чак могу да постану токсични, као што је случај са леком за еректилну дисфункцију силденафил, који се продаје као вијагра.

„Без овог ензима, лекови остају дуже у телу и концентрације могу да постану веома токсичне", објашњава Марија да Граса Кампос, која води Опсерваторију интеракције лекова и биља на Универзитету у Коимбри, у Португалу.

Воћни сокови обично имају снажније интеракције зато што су често кондензовани, што значи да садрже више нивоа активних једињења која имају интеракцију са лековима уместо са самим воћем.

Због тога се такође веровало да брусница има интеракцију са варфарином.

Десетине извештаја о случајевима пацијената који су попили сок од бруснице или у једном случају гутали пола шоље (113 грама) сирупа од бруснице у сендвичима са ћуретином седам дана у седмици у којој је човек искоришћавао остатке од вечере за Дан захвалности сугерише да брусница може да појача ефекат разређивања крви код варфарина.

Клинички тестови и системски прегледи доказа, међутим, закључили су да нормални нивои конзумације брусница не би требало да утичу на варфарин.

Треба да се напомене да је једно нашироко цитирано насумично испитивање које није успело да пронађе интеракцију финансирао произвођач сока од бруснице.

„Већина литературе своди се на веома лош квалитет приказа случаја који игноришу очигледне ометаче“, каже Ен Холбрук, директорка клиничке фармакологије и токсикологије на Универзитету Мекмастер у Хамилтону, у Канади.

Одговарање на ова питања захтева најмање неколико стотина пацијената који су узимали само варфарин, упоређених са варфарином и брусницом, у случају сценарија у којима су производи од бруснице стандардизовани, каже Холбрук.

Тип сока, свеж, концентрисани или екстракт, заједно са количином воћа и правог тренутка у односу на узимање лека такође може да утиче на интеракцију, каже Ендрју Меклахлан, декан фармације на Универзитету у Сиднеју.

Америчка Управа за храну и лекове је 2011. године употпунила медицинске смернице за варфарин, уклонивши упозорења у вези са брусницом, али британски НХС наставља да упозорава пацијенте да избегавају да пију сок од бруснице док узимају овај лек.

Сладић је још једна храна за коју је установљено да има интеракцију са лековима тако што утиче на велики број ензима цитохрома који обично раде на разлагању фармацеутских производа.

Он утиче на лекове међу којима су дигоксин за срчану болест и неки антидепресиви.

Али студије које су детаљно обраиле овај ефекат сугеришу да он не би требало да изазове никакве клинички релевантне нуспојаве.

„Не можемо да размишљамо о интеракцијама са лековима као 'све или ништа'“, каже Чен.

„Интеракција са лековима се поређује: могу бити тешке, умерене или благе", додаје.

Да Граса Кампос је 2017. године открила још једну необичну интеракцију кад је пацијент који је узимао лекове за артритис хитно пребачен у болницу са боловима у удовима и анемијом.

Испоставило се да је пацијент попио екстракт артичоке која је имала интеракцију са леком за артритис звани колхицин, заједно са још неким које је узимао за дијабетес и хипертензију.

Неке биохемикалије из артичоке изгледа да су спречиле да се његово тело избори са леком нормално, изазвавши токсични талог у јетри.

„Било је то јако, јако лоше.

„Испочетка смо мислили да ће му можда бити неопходна трансплантација јетре. Било је веома, веома сложено", каже Да Граса Кампос.

Срећом, пацијент се спонтано и у потпуности опоравио.

Биље и екстракти попут артичоке користе се у традиционалној медицини и нису строго регулисани, упркос томе што су понекад једнако јаки као синтетичке дроге, указује.

Да Граса Кампос проучава и клинички случај у којем су куркума и нутритивни суплемент направљен од морске алге хлореле имали интеракцију са пацијентовим лековима против рака и изазвали изузетну токсичност у јетри.

И куркума је позната по томе да појачава ефекте разређивача крви и лекова за дијабетес.

Екстракти из цвета Сент Џонс Ворт могу да имају интеракцију са лековима против анксиозности и депресије, одређеним контрацептивним средствима и неким лековима за хемиотерапију.

„Веома је важно да људи разумеју да биље може да изазове много интеракција“, каже Да Граса Кампос.

Ипак, потребно је још клиничких испитивања да би се видело да ли су ови обрасци доследни и широко распрострањени или су понекад само изоловани случајеви.

Интеракције не чине увек лекове токсичнијима или опаснијима: оне могу и да умање њихово дејство.

Варфарин (антикоагуланс чија је интеракција са брусницом оспоравана) заиста се чини да има необичан однос са витамином К који може да се пронађе у листастом зеленом поврћу.

Кад се сретне са витамином К у крвотоку, ефикасност варфарина је смањена.

То не значи да пацијенти на варфарину не смеју да једу зелено поврће, али значи да доза њихове терапије мора да буде прилагођена њиховој уобичајеној исхрани, а она мора да остане доследна.

„Једете много више зеленог поврћа од мене? Лекар ће вам вероватно појачати дозу варфарина, да би потро ефекте зеленог листастог поврћа“, каже Чен.

Пацијенти који узимају класу антидепресива познату као инхибитори моноаминске оксидазе (МАОИ) обично се саветују да прилагоде исхрану која је има ниску количину ферментисане хране и неких зрелих сирева због њиховог високог нивоа тирамина.

Овај ензим мења способност тела да метаболише тирамин и може да доведе до скакања крвног притиска.

Млечни производи као што су млеко, јогурт и сир могу да промене начин на који се одређени антибиотици (као што су ципрофлоксацин и норфлоксацин) апсорбују у вашем систему за варење.

Тај механизам истраживачи називају „ефектом сира“.

Храна која има много влакана, као што су овсене пахуљице са целим зрном, могу да имају сличан ефекат.

Молекули из млечних производа и влакана чини се да практично „грле“ оне у лековима док су ови у цревима и спречавају их да уђу у крвоток, каже Чен.

„Лек чак ни не заврши у вашој крви, зато што се у цревима млечни производи везују за лекове и они остају у стомаку“, каже Чен.

Решење је овде просто - пацијенти треба да избегавају да упражњавају млечне производе два до четири сата пре или после преписаног антибиотика.

„Можете и даље да уносите млеко и сир, само немојте да их узимате истовремено“, каже Чен.

Иако би ове интеракције могле да делују помало застрашујуће, није све само чемер и јад.

Неки истраживачи се надају да ће искористити интеракције између лекова и хране, пића и биља које узимамо да би се појачали корисни ефекти фармацеутских лечења.

Неки онколози, на пример, покушавају да учине лечење рака ефикаснијим искоришћавајући начине на које храна има интеракцију са одређеним лечењима.

Путања која регулише раст ћелија и мета је неких лекова за рак изгледа да боље реагује на лечење кад га прати храна са малом количином шећера, открио је Луис Кантли, ћелијски биолог на Харвадском Медицинском факултету у Бостону, у Масачусетсу.

„Људи су се развили пре више стотине хиљада година да би јели месо и некувано поврће, који не изазивају брзи скок глукозе после оброка“, каже Кантли.

Рак је био вероватно редак узрок смрти пре више хиљада година, а повећање броја канцера у последњих пет деценија „врло је вероватно“ повезан са драматичним скоком у нашој конзумацији хране са угљеним хидратима који се брзо испуштају, указује.

Кантлијеви експерименти из 2018. године кад је хранио мишеве кетогеном исхраном, мала количина угљених хидрата, а велике порције меса и поврћа, показала је обећавајуће прелиминарне резултате када су лекови против рака деловали ефикасније на мишевима који су били на дијети.

Његов тим је започео тестове утицаја на малом броју људских пацијената преко старт-апа Фејт Терапеутикс у, како сам каже, покушају да „преформулише науку борбе против рака тако да користи метаболизам“.

Слична испитивања која су користила Кантлијеве унапред спаковане оброке такође су у току у њујоршком Меморијалном кетеринг канцер центру Слоун са женама са канцером ендометријума.

Али велики нерешив проблем и даље остаје пуки број интеракција између хране и лекова.

Због тога је научна сарадница за исхрану Милешевић чак удружила снаге са тимом компјутерских биолога да би сакупили све информације о интеракцијама између хране и лекова.

Користили су доступне информације у научној литератури у једној добро организованој бази података у нади да ће их тако боље пратити.

„Мислили смо да ће бити лакше, али није баш било толико просто, морали смо да кренемо испочетка“, каже Енрике Карило де Санта Пау, компјутерски биолог са шпанског Института за храну ИМДЕА у Мадриду.

Било је јако мало база података, а ниједна од њих се међусобно није поклапала.

На крају су завршили сакупљајући податке о милионима интеракција између хране и лекова у новој платформи којој приступ имају клиничари.

То је сложена слика и још увек мора да се распетља.

Али у будућности би то такође могло да значи да лекари могу да препоручују исхрану која ће допуњавати ток лечења леком.

У међувремену, вероватно је паметно одустати од вијагре и сока од нара.

*Напомена: Сав садржај у овом чланку је ту само ради опште информације и не треба га посматрати као замену за медицински савет вашег лекара или било ког другог здравственог професионалца.

ББЦ није одговоран за било коју дијагнозу коју постави корисник на основу садржаја овог сајта.

ББЦ није одговоран за садржај било каквих наведених спољних линкова на интернет странице, нити подржава било који комерцијални производ или услугу поменуту или саветовану на било којој од тих спољних страница.

Увек се консултујте са ваши лекарем опште праксе ако сте на било који начин забринути за властито здравље.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]