Које српске фирме су под ЕУ санкцијама због Русије

Иако је једина земља Европе уз Белорусију која Русији није увела санкције због рата у Украјини, Србија већ више од три године успева да избегне сличне мере Европске уније (ЕУ) и Америке.

То не важи за неколицину српских компанија.

Од 20. маја на списку компанија, ентитета и појединаца на које из Брисела примењују санкције нашла се компанија Спрокјур Д.о.о. (Спроцуре), због наводног посредовања у извозу авионских делова у Русију, саопштио је Европски савет.

Претходно су се на овој листи нашле још три фирме из Србије.

Увођење новог, 17. пакета мера против Русије, као и српске фирме која послује са том земљом „није неочекивано", каже Стефан Владисављев, програмски директор Фондације БФПЕ за одговорно друштво.

„Посебно је очекивано када одређени производ може имати ширу намену у одбрамбеној индустрији.

„Овај потез може да се третирати и као неки облик секундарне санкције произвођачима те робе, чак и ако нема доказа о комуникацији са Русијом преко компанија-посредника, и тежи се прекидању тог ланца", објашњава стручњак за међународне односе и безбедност за ББЦ на српском.

На предлог Службе за спољне послове ЕУ, санкције чекају 31 компанију и појединце, а циљ је „повећавање цене рата (у Украјини) за Русију и појачавање притиска" на руску економију, кажу из Европског савета.

Брисел остаје „највећи критичар Русије са најоштријим ставом према режиму Владимира Путина", што је разлог за нови пакет санкција, каже Владисављев.

„Од доласка Доналда Трампа на власт у Америци, рекао бих да је став у ЕУ још оштрији и опрезнији према Русији", додаје.

Погледајте видео: Заобилажење санкција - како Руси и даље купују биг мекове и ајфоне

Зашто је нова српска фирма на мети Брисела?

Компанија Спрокјур регистрована је на адреси Љубана Једнака 1 у београдској општини Вождовац и има једног запосленог - директора Ердана Илхана, турског држављанина, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР).

Фирма се бави „посредовањем у продаји разноврсних производа", али је на сајту те компаније додатно наведено да је главна делатност „набавка у области авијације".

Основана је 27. јула 2022. године у Шејкиној улици, на броју 44ж, у београдској општини Звездара, а као представница у АПР-у наведена је српска држављанка Зинета Мехмеди.

Компанија је настала шест месеци после почетка руске агресије на Украјину.

Назив фирме и представника компаније промењени су у подацима АПР-а јула 2024. године, када је Илхан постао директор.

Тада је уписана и нова адреса.

Спрокјур је посредовао у извозу у Русију делова за авионе канадске компаније Бомбардиер, који су произвођени у Француској и достављени руској авиокомпанији Лукоил-Авиа, ћерки фирми енергетског гиганта Лукоил, известио је руски магазин Инсајдер у августу 2024.

Руски олигарх Вагит Алекперов, готово три деценије један од челних људи Лукоила, увозио је преко београдске фирме и америчке делове за приватне авионе, попут гума и лампи које користе путници, додаје се.

Спрокјур је извозио делове за авионе и другим руском фирмама, попут логистичке фирме Крас логистикс и авиокомпанија Победа, Јакутија, Јутаир, Ред Wингс и Смартавиа, о чему је писао Радио Слободна Европа (РСЕ).

За првих пет месеци пословања у 2022. фирма имала приход од продаје од 1,7 милион долара, а током целе те године извезла је само у Русију робу вредну око милион долара, додаје се.

Из компаније нису одговорили на питања ББЦ новинара због чега су уврштени на списак санкција и како би то могло да утиче на њихово пословање.

ББЦ је затражио и детаљније објашњење од Европског савета због чега се ова компанија из Србије нашла на листи санкција, али до објављивања текста нису одговорили.

Које су још фирме из Србије под санкцијама ЕУ?

Од фебруара прошле године на списку мера Брисела је и компанија Конекс доо (Цонеx) са седиштем у Узун Мирковој 7, у строгом центру Београда.

Иако се у званичном називу наводи да је у питању „друштво за производњу и промет", према подацима АПР-а бави се „консултантским активностима у вези са пословањем и осталим управљањем".

Као адреса се наводи Ломина 7, у београдској општини Савски венац.

Фирма је у 2022. имала приход већи од 119 милиона динара, 2023. више од 110 милиона динара, а 14, марта ове године АПР је објавио да је покренута ликвидација предузећа пошто је остала без законског заступника.

Компанија Коминвекс доо (Коминвеx) нашла се под санкцијама ЕУ у децембру 2024. године, а у АПР-у се води као „предузеће за трговину и инжењеринг" у београдској општини Раковица и послује од 2005.

Од почетка инвазије на Украјину фебруара 2022. до августа 2023, за мање од годину и по дана рата, у Русију је извезла робу вредну више од 140 милиона долара, према подацима из извештаја Радија Слободна Европа (РСЕ).

Више од 50 милиона долара у том периоду фирма је приходовала извозом електронских компоненти које су под санкцијама ЕУ, јер могу да се употребе у одбрамбеној индустрији, додаје се.

Под санкцијама ЕУ против Русије од раније су српске фирме Цонеx Доо, Коминвеx, Соха Инфо, због тога што, кажу у Бриселу, подржавају (пословањем) руске ратне активности у Украјини.

У децембру прошле године на списак санкција додата је и компанија Соха Инфо из Нових Бановаца, места надомак Београда.

Основана је у јуну 2022. године, после почетка руске агресије у Украјини, а сарађивала је са руским компанијама Имкотрејд, Биттерија и Протехмаркет, извозећи електронске производе преко Кине, Малезије и Вијетнама, писао је РСЕ.

За нешто више од годину дана после оснивања, до јула 2023, Соха Инфо извезла је робу вредну 18 милиона долара у Русију, додаје се.

(Не)усклађеност Европе и Америке

Фирме Коминвеx и Соха Инфо нашле су се и на листи санкција америчке Канцеларије за контролу стране имовине објављеној у фебруару 2024, а том приликом су уведене мере компанијама Гоодфорwардинг Доо и ТР Индустриес, такође са седиштем у Србији.

Тада су уведене мере и појединцима Драгану Драгашу, директор компаније Соха Инфо, и Марку Сворцану, за које у Вашингтону сматрају да су „суделовали или још суделују" у раду у руском економском сектору повезаним са војском, наводи се у саопштењу.

У октобру исте године на листу санкција додата је компанија Вентраде Доо из Суботице, због повезаности са руском фирмом Промсвјазрадио и наводног извоза делова за радио апарате које користи војска.

На мети америчких санкција нашла се и Нафтна индустрија Србије (НИС) због већинског удела руске компаније Гаспромоњефт (и кровне фирме Гаспром) у власништву, али је ступање мера на снагу одлагано три пута, најскорије крајем априла, о чему је ББЦ писао.

Француски председник Емануел Макрон у интервјуу за телевизију ТФ1 рекао је да се нада да ће се Вашингтон придружити Бриселу у увођењу нових санкција Русији.

Али, то овога пута није извесно, каже Стефан Владисављев.

Недавни потези Трампа „не одају утисак" да би Америка ускоро могла да уведе нове санкције Русији.

„Не знам колико би за улогу активног посредника, коју Вашингтон жели да заузме, било конструктивно увођење санкција.

„Али, недостатак резултата у покретању мировних процеса би могао да доведе до разочарања у Вашингтону и потенцијалном заоштравању односа са Москвом", закључује Владисављев.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]