Шта би Трамп 2.0 могао да значи за свет

Доналд Трамп ће поново ући у Белу кућу 20. јануара, после победе на новембарским америчким председничким изборима.

Његов други мандат шефа државе преобликоваће америчку спољну политику док буде спроводио у дело агенду звану „Америка на првом месту", потенцијално утичући на животе милиона људи изван граница САД.

Ево прегледа како би Трамп, који је био амерички председник од 2017. до 2021. године, могао да приступи неким од најважнијих међународних питања.

Украјина

Током предизборне кампање, Трамп је изнова понављао да може да оконча рат између Русије и Украјине „за један дан", не дајући никакве детаље.

Он одавно критикује америчку војну помоћ у милијардама долара која се шаље у Украјину од потпуне руске инвазије 2022. године.

Присталице Украјине су забринуте да ће он натерати земљу на територијалне компромисе да би окончала рат.

Човек номинован да буде Трампов специјални изасланик за Украјину и Русију, Кит Келог, рекао је за Фокс њуз почетком јануара да жели постигне решење у року од 100 дана.

Келог је на папиру предложио у априлу прошле године да Украјина надаље треба да добија америчку помоћ само ако пристане да учествује у мировним преговорима са Москвом.

Трамп је рекао да руски председник Владимир Путин жели да се састане са њим и да његов тим то „управо уговара".

НАТО

Северноатлантска алијанса (НАТО), војни савез 32 земље, у које спадају САД, Велика Британија, Немачка и Француска, један је од највећих трнова у Трамповом оку.

Током првог председничког мандата претио је да ће повући САД из НАТО ако друге земље чланице не испуне договорене циљеве трошења два одсто бруто националног производа (БДП) на одбрану.

Он је такође наговестио да САД не би браниле другу земљу чланицу која не плаћа свој удео, уколико она буде била нападнута.

Почетком јануара 2025. године, позвао је европске чланице НАТО да удвоструче трошење на пет одсто њихових националних производа.

Трампова предизборна интернет страница рекла је да је његов циљ да „суштински преиспита" сврху и мисију НАТО-а.

Мишљења су подељена око тога да ли ће он икада повући САД из савеза.

Али аналитичари тврде да и даље постоје начини на које може да подрије савез без његовог напуштања – на пример, ако смање број америчких трупа у Европи.

Блиски исток

Трамп ће преузети дужност непосредно након што на снагу ступи примирје у Гази и споразум о пуштању талаца.

Његови саветници сарађивали су са тимом одлазећег председника Бајдена – и катарским и египатским изасланицима – у преговорима.

Обојица преузимају заслуге за споразум.

Али постојаће изазови у примени споразума, нарочито у финализовању каснијих стадијума који подразумевају, према Бајденовим речима, „трајно окончање рата".

Током првог мандата, Трамп је спроводио енергичну про-израелску политику, прогласивши Јерусалим главним градом и преселивши америчку амбасаду тамо из Тел Авива.

Његова администрација такође је заузела чврст став према Ирану, изашавши из нуклеарног споразума, појачавши санкције и убивши генерала Касема Сулејманија – најмоћнијег иранског војног команданта.

Критичари тврде да је Трампова политика имала дестабилизујући ефекат на регион и да је изоловала Палестинце.

Он је посредовао у Абрахамовим споразумима – историјској погодби за нормализацију дипломатских веза између Израела и Уједињених Арапских Емирата, Бахреина, Судана и Марока.

Али они су договорени тако да Израел није морао да прихвати будућу палестинску државу крај себе – што је претходно био услов арапских земаља за један такав регионални споразум.

Након што је саопштено да је дошло до обуставе ватре у Гази, Трамп је саопштио да ће се у региону он залагати за „мир путем силе" и да ће се надовезати на Абрахамове споразуме.

То би могло да значи рад на споразуму између Саудијске Арабије и Израела.

Кина

Амерички приступ Кини има крупне импликације по светску безбедност и трговину.

Током његовог првог мандата, Трамп је покренуо жесток трговински рат са Кином.

Овај пут предложио је тарифе од и до 60 одсто на кинески увоз у САД.

Његови избор за државног секретара – Марко Рубио – и саветника за националну безбедност – Мајк Волц – сматрају се ратоборнима према Кини и јасно стављају до знања да Пекинг сматрају крупном претњом.

Тајван остаје важно питање.

САД је упорно пружала војну помоћ самосталном Тајвану, који Кина доживљава као отцепљену покрајину која ће на крају морати да се врати под окриље Пекинга.

Сједињене Америчке Државе намерно су нејасне како би реаговале ако би Кина извршила инвазију на Тајван, иако је Бајден био најексплицитније од свих америчких лидера до сада рекавши да ће га САД бранити.

Током предизборне кампање, Трамп је тврдио да неће морати да употреби војну силу да спречи кинеску блокаду Тајвана, зато што „ме председник Си поштује и врло добро зна да сам [псовка] луд" – и рекао да би увео изузетно штетне тарифе на кинески увоз ако би се то догодило.

Климатске промене

Амерички изабрани председник познат је као скептик према климатским променама и назвао је напоре за поспешивањем зелене енергије „преваром".

Врло је вероватно да ће још једном повући САД из Париског климатског споразума из 2015. године, што је потез који је Бајден поништио 2021. године.

А изабрани председник се зарекао да ће „бушити, бебо, бушити" нафту, обећавши јефтиније енергенте.

Пред изборе, Трампова кампања обећавала је да ће зауставити „фриволно парничење" еколога, укинути субвенције за енергију ветра, смањити порез произвођачима нафте, гаса и угља, и повући регулативу у вези са емисијом возила коју је усвојио Бајден.

Иако климатски стручњаци доживљавају Трампов председнички мандат као ударац по глобалну климатску акцију, они такође тврде да прелазак на обновљиву енергију постаје неодвојиви део америчке и светских економија.

Имиграција

Трамп се зарекао да ће депортовати милионе имиграната који живе без дозволе у САД.

Изјавио је да ће првог дана у Белој кући покренути „највећу домаћу операцију депортације у америчкој историји".

Процењује се да у САД живи 11 милиона миграната без докумената, од којих многи живе и раде тамо годинама.

Рекао је да ће започети са „криминалцима", али је дао врло мало детаља.

Трамп такође жели да укине аутоматско држављанство за свакога рођеног у САД, познато као држављанство по рођењу.

Током предизборне кампање користио је запаљиву реторику о имиграцији, рекавши да ће појачати граничну безбедност, и сугерисао да ће поново увести његове претходне изузетно контроверзне забране путовања за људе из неких земаља, од којих су многе са већинским муслиманским становништвом.

Међутим, стручњаци за имиграцију тврде да ће Трампови планови подразумевати значајне правне, логистичке, финансијске и политичке изазове.

Гренланд и Панамски канал

Амерички изабрани председник изазвао је велику пометњу изјавом да жели да купи Гренланд и да преузме контролу над Панамским каналом.

Упитан почетком јануара да ли искључује употребу војне или економске силе за постизање ових циљева, одговорио је: „Не, не могу вам то гарантовати ни за једно од два."

Ретко насељена данска територија дом је великог америчког свемирског постројења и има неке од највећих извора ретких земљаних минерала, кључних за производњу батерија и високотехнолошких направа.

Данска, и такође премијер Гренланда, истакли су да ова територија није на продају.

У децембру је Трамп изјавио да Панама наплаћује „апсурдне, крајње нефер" накнаде за пролазак кроз канал и рекао да ако то „пељешење" не буде престало, захтеваће да се он врати под америчку контролу.

Такође је рекао да је забринут због Кине, честог корисника овог канала, која такође има крупне економске инвестиције у Панами.

Панама је саопштила да се о њеном суверенитету над каналом „не може преговарати" и да „нема кинеског уплитања" у пловни пут.

Мало је вероватно да ће САД преузети контролу над било којом од ових регија, али Трампове изјаве сугеришу да његова визија о „Америци на првом месту" обухвата демонстрацију америчке силе изван њених граница.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]