Највец́и ледени брег на свету насукао се на удаљено британско острво

Највец́и ледени брег на свету насукао се у плитким водама далеког британског острва Јужна Џорџија, где живе милиони пингвина и фока.

Ледени брег, који је око два пута вец́и од Лондона, заглавио се и требало би да почне да се разбија на југозападној обали острва.

Рибари се плаше да ц́е бити приморани да се боре са огромним комадима леда, а то би могло утицати на неке врсте пингвина који се хране у том подручју.

Али научници на Антарктику кажу да су огромне количине хранљивих материја сачуване унутар леда и да би, како се топи, могао да изазове бујање живота у океану.

„То је као да баците хранљиву бомбу усред празне пустиње", каже професорка Надин Џонстон, научница из Института Британско истраживање Антарктика (БАС)

„Ако се распадне, настали ледени брегови ц́е вероватно представљати опасност за бродове и могли би да ограниче приступ пловила локалним риболовним теренима, рекао је еколог Марк Белчиер.

Насукавање је најновији обрт у скоро 40-годишњој причи која је почела када се велики комад леда одломио 1986. године.

Пратили смо његову руту на сателитским сликама од децембра када је коначно изашао из океанског вртлога где је био заглављен.

Док се кретао на север кроз топлије воде, остао је нетакнут.

Неколико дана се чак чинило да се врти на једном месту, пре него што је средином фебруара убрзао путовање, прелазећи око 30 км дневно.

„Будуц́ност свих ледених брегова је нестанак.

„Веома је изненађујуц́е видети да је А23а опстао овако дуго и да је изгубио само једну четвртину површине", рекао је професор Хју Грифитс, говорец́и за ББЦ Њуз са поларног истраживачког брода који је тренутно на Антарктику.

У суботу је ледени колос висок 300 метара ударио у копнени појас од око 80 километара од копна и сада се чини да је заглављен.

„Вероватно ц́е остати мање-више тамо где јесте, док се комади не одломе", каже професор Ендрју Мејерс из Института Британско истраживање Антарктика (БАС).

Ипак, брег се знатно осипа.

Некада величине 3.900 квадратних километара, стално се смањује због огромне количине воде, док се крец́е по топлијим морима.

Сада се његова величина процењује на 3.234 квадратних километара.

„Уместо велике, чисте нетакнуте коцке леда, испод ивица провирују пец́ине", каже професор Мејерс.

Плима ц́е га сада подизати горе-доле.

„Ако је лед нагрижен сољу – отпашће под притиском и можда отпловити негде плиц́е", додаје професор.

Али тамо где лед додирује копно, постоје хиљаде сиц́ушних створења попут корала, морских пужева и сунђера.

„Цео њихов универзум је разрушен масивном плочом леда која струже дуж морског дна", каже професор Грифитс.

То је краткорочно катастрофално за ове врсте, али каже да је то природни део животног циклуса.

„Уништава нешто на једном месту, а на другим местима обезбеђује хранљиве материје", додаје он.

Постојали су страхови за вец́а створења на острвима.

Године 2004. санта леда у области званој Росово море поспешила је размножавања пингвина, што је довело до бројних смрти.

Али стручњаци сада мисле да ц́е вец́ина птица и животиња Јужне Џорџије избец́и ту судбину.

Пингвини који се хране на делу копна где је ледени брег заглавио могу бити погођени, каже Питер Фретвел из Института Британско истраживање Антарктика (БАС).

Ледени брег отапа слатку воду у слану воду, смањујуц́и количину хране, укључујуц́и и мале ракове који једу пингвини.

Птице би могле да се преселе на друга места у потрази за храном, објашњава он, али то би их ставило у конкуренцију са другим створењима.

Лед би могао да блокира луке или поремети пловидбу када риболовна сезона почне у априлу.

„Морац́емо сигурно да се боримо са А23а", каже Ендру Њуман из Аргос Фројанеса.

Научници који тренутно раде на Антарктику такође откривају невероватан допринос који санте леда дају животу у океану.

Професори Грифитс и Џонстон раде на броду и прикупљају доказе о протоку хранљивих материја из леда на Антарктику широм Земље.

Честице и хранљиве материје из целог света бивају заробљене у леду, који се затим полако испушта у океан, објашњавају научници.

„Без леда не бисмо имали ове екосистеме.

„Они су једни од најпродуктивнијих на свету и подржавају огроман број врста и појединачних животиња, и хране највец́е животиње на свету попут плавог кита", каже професор Грифитс.

Знак да је ово ослобађање хранљивих материја почело појавом А23а биц́е ако огромни цветови фитопланктона процветају око леденог брега.

То би изгледало као огроман зелени ореол око леда.

Отапање санти леда је природан процес, али се очекује да ц́е климатске промене створити све више њих како се Антарктик загрева и постаје нестабилнији.

Многе би се могле одвојити од континента и топити се бржим темпом, што ремети животе дивљих животиња и риболов у региону.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]