Могу ли европске копнене трупе помоћи да се осигура мир у Украјини

Док Русија и Сједињене Америчке Државе преговарају о окончању рата у Украјини, европски лидери расправљају како осигурати да било какво примирје доведе до трајног мира.

Међутим, војни аналитичари за ББЦ кажу да мировњачке мисије могу да представљају већи изазов него било шта са чим су се европске војске сусреле у последњих 30 година.

После најаве Доналда Трампа да планира да се сусретне са Владимиром Путином – „вероватно у Саудијској Арабији" – након 90-минутног телефонског разговора вођеног прошле недеље, порасла је забринутост Кијева и европских савезника да би погодба склопљена без њиховог учешћа могла да остави отворена врата за обновљене борбе или будуће сукобе широм континента.

Велика Британија је „спремна и вољна" да пошаље трупе на терен у Украјину да гарантују њену безбедност у склопу мировног споразума, најавио је премијер Кир Стармер у недељу, оживевши идеју коју је пре годину дана први пут наговестио француски председник Емануел Макрон.

Међутим, после напречац сазваног састанка са европским колегама у Паризу у понедељак, где су наводно на површину испливала неслагања око самог предлога, сер Кир је нагласио да би било какав мировни споразум захтевао „америчку подршку" како би одвратио Русију од покретања нових напада на Украјину.

САД су искључиле слање властитих трупа и истакле да је одговорност за гаранције украјинске безбедности на Европи.

Ово је изазвало сумње да ли мировњачка мисија може да буде одржива без америчког учешћа.

„Питам се одакле ће стићи сви ти војници.

„Велика Британија може да пошаље и одржава једну бригаду, што би могло бити око 5.000 људи" каже за ББЦ њуз на руском доктор Френк Леџвиџ, бивши службеник британске војне обавештајне службе који је учествовао у мировњачким мисија НАТО у Босни и Херцеговини и на Косову.

„У Босни, која је отприлике десетине величине Украјине, имали смо 60.000 миротвораца, међу њима и велики контингент Американаца и велики контингент тешко наоружаних Британаца.

„Британска војска је преполовљена у односу на тад и много мање наоружана", додао је доктор Леџвиџ.

Размере мировњачких снага и, кључно, заштита Сједињених Америчких Држава, гарантовали су успех мисија у прошлости, објаснио је он.

„У свим нашим мировњачким мисијама, плашили су нас се, а ми нисмо имали чега да се бојимо.

„Имали смо гаранције да нам Американци чувају леђа", присећа се доктор Леџвиџ, говорећи о његовој служби у бившој Југославији.

„Ово би било много непријатељскије и опасније окружење од било чега са чим смо имали посла у Босни, на Косову, а подозревам чак и у Ираку или Авганистану", упозорио је он.

„Не бисмо смели да шаљемо трупе све док не будемо имали чврста правила ангажовања као што је заштита од дронова и уколико бројеви послатих трупа нису довољни да наше трупе буду безбедне."

Упркос овој забринутости, неки виде спремност Велике Британије на акцију као катализатор ширег европског учешћа.

Џон Форман, бивши војни аташе у британској амбасади у Москви, верује да би британско вођство могло охрабрити друге да пођу њиховим стопама.

„Велика Британија би вероватно могла да пошаље 10.000 трупа у Украјину. Ми морамо да се обавежемо на то како би слабије европске земље могле да учествују", рекао је он.

Поред Велике Британије и Француске, остаје нејасно које друге европске чланице НАТО би допринеле мировњачким снагама.

Говорећи после париског самита, немачки канцелар Олаф Шолц је рекао да је „крајње преурањено и потпуно погрешно водити ту расправу сада".

Али на Шолцову неспремност око тајминга могли би да утичу предстојећи немачки избори у недељу, као и неизвесна ситуација око мировних преговора.

Турска, чланица НАТО са другом највећом војском после САД, тек треба да се изјасни о властитом ставу према потенцијалној мисији.

Украјински сусед Пољска, која има трећу највећу војску у НАТО, већ је искључила могућност слања властитих снага.

Без ових кључних играча, аналитичари процењују да преостале чланице НАТО могу заједнички да пошаљу максимум 30.000 војника – много мање од стотине хиљада за које је украјински председник Владимир Зеленски тврдио да ће бити потребно.

Неки тврде да би обезбеђивање кључних делова фронта, са украјинским снагама у централној улози, могло смањити тај захтев.

Стармер се спрема да посети Вашингтон следеће недеље како би се састао са Трампом, где се очекује да ће тражити подршку за свој план.

Фред Флајц, спољнополитички саветник близак америчком председнику, рекао је за ББЦ Радио 4 да је то „невероватно великодушна понуда вашег премијера" и да би то био „сјајан допринос".

Да ли би Русија толерисала такав потез сасвим је друго питање.

Министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да би слање страних трупа из земаља НАТО у Украјину било „неприхватљиво", чак и ако дејствују под другим заставама, упозоривши да би Москва то доживела као ширење савеза, поновивши Путиново оправдавање потпуне инвазије.

У међувремену, европске земље остају искључене из мировних преговора, са руским и америчким званичницима који су се већ састали без њих.

Кључно питање сада је да ли Европа има довољно полуга да убеди Сједињене Америчке Државе да је потребно слати мировњаке у Украјину ако се примирје договори у Саудијској Арабији.

За сада макар, Русија доживљава улогу Европе као продужавање рата уместо као његово окончање.

Додатно извештавање: Данијел Витенберг, из Париза

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]