Како изгледају казнене ћелије за политичке затворенике у Венецуели

„Већ су ме мучили и тлачили, али ме неће ућуткати. Мој глас је једино што ми је преостало."

Овако Хуан, младић од 20 година, започиње његову причу.

Он тврди да су га физички и психолошки злостављале венецуеланске снаге безбедности када су га затворили због председничких избора, одржаних 28. јула.

Хуан је један од више стотина људи ухапшених на протестима пошто су изборне власти прогласиле победу Николаса Мадура.

Изборна документација није јавно обелодањена, а венецуеланска опозиција и бројне земље описују резултат као изборну крађу.

Бројке ухапшених које су саопштиле власти су запањујуће: Мадуро је почетком августа рекао да је већ „затворено 2.229 терориста".

Хуан је пуштен из затвора средином новембра, неколико дана пошто је Мадуро позвао судство да „исправи" било какве неправде настале током хапшења.

ББЦ је разговарао с њим преко видео позива.

Одлучили смо да не објављујемо неке детаље његовог случаја, а променили смо му и име због безбедности.

Младић тврди да су многи приведени људи злостављани, да су добијали „покварену храну" и да су најбунтовнији међу њима затварани у „собе за мучење".

Он је ББЦ-ју показао документа и доказе који поткрепљују његову причу, а која се поклапа са другим сведочанствима и жалбама невладиних организација.

Хуан, анти-владин политички активиста, каже да су предизборна кампања и дани пред изборе били „обележени надом" и да су многи људи били спремни да гласају за промене.

Али објава Мадурове победе мало после поноћи у недељу увече претворила је оно што је за свакога било слављеничко расположење у збуњеност и бес.

Хиљаде Венецуеалаца изашло је на улице да би протестовало због резултата које су сматрали намештеним.

Опозиција и међународне организације су осудиле полицијску репресију – верује се да је у протестима страдало више од 20 људи.

Мадуро и неки његови званичници су за смрти окривили опозицију, „екстремну десницу" и „терористичке" групе.

Форо Пенал, невладина организације из Венецуеле, забележила је да је 23 људи приведено, а да су потом нестали.

„Нико не зна где су у овом тренутку, а ми смо апсолутно сигурни да су били ухапшени", каже Гонзало Химиоб, потпредседник Форо Пенала, за ББЦ.

Венецуеланска влада није одговорила на извештаје о људима који су нестали после протеста.

„Дошло је до арбитрарних хапшења. Постоје извештаји о људима који су ухапшени зато што су славили опозиционо проглашење Едмунда Гонзалеса за победника, или због објављивања нечега на друштвеним мрежама", додаје Химиоб, венецуелански адвокат и активиста.

„Имамо и људе који нису чак ни протестовали, већ су из неког разлога били близу протеста а ухапшени су", наставља он.

Хуан тврди да је био управо део ове потоње групе.

'Концентрациони логор'

Млади политички активиста каже да је ишао да решава неку обавезу кад га је пресрела група мушкараца у капуљачама, покрила лице, претукла и оптужила да је терориста.

„Наместили су ми Молотовљеве коктеле и бензин, а онда ме одвели у притворски центар", каже Хуан.

Био је у затвору у унутрашњости Венецуеле неколико недеља све док није пребачен у Токорон, озлоглашени затвор максималне безбедности око 140 километара југозападно од главног града Каракаса.

Ту је прошао кроз, како описује, најгоре искуство у животу.

„Кад смо стигли у Токорон, скинули су нас голе, претукли, вређали. Било нам је забрањено да дижемо главе и гледамо у чуваре.

„Морали смо да држимо главе погнуте ка поду", прича Хуан.

Он је добио малу ћелију, величине три са три метра, коју је морао да дели са још пет других људи.

Било је шест постеља организованих у три кревета на спрат у једном ћошку, постојао је мокри чвор и „цев која је служила за туширање".

Тако је изгледало купатило.

„У Токорону сам се осећао више као у концентрационом логору него као у затвору", каже младић.

Кревете описује као „бетонске гробнице" са веома танким душецима.

„Мучили су нас и физички и психички. Нису нам дали да спавамо, стално су долазили да траже да устанемо и да се постројимо.

„Будили би нас у 05:00 ујутро да нас построје иза ћелије. Чувари би нам тражили да им покажемо наше пропуснице и бројеве", присећа се.

Хуан додаје да би им око 06:00 ујутро одврнули воду на око шест минута како би могли да се окупају.

„Шест минута за шесторо људи и само један туш, са веома хладном водом.

„Ако сте последњи у реду, не бисте имали довољно времена да сперете сапун, остали бисте прекривени њиме остатак дана", прича он.

Потом би, додаје, чекали на доручак, који је понекад стизао у 06:00 ујутро, а понекад у подне.

Вечера је некад била у 21:00 сати увече, а некад у два ујутро.

„Поред чекања на оброке, није било шта друго да се ради. Могли смо само да се шетамо унутар мале ћелије и да причамо једни другима приче.

„Разговарали бисмо о политици, али тихо, јер да су нас чувари чули, казнили би нас", препричава како су изгледали дани у затвору.

'Рутинска премлаћивања'

Хуан каже да су многе његове колеге затвореници били депресивни и понашали су се као зомбији.

„Давали су нам покварену храну – отпатке од меса које бисте бацали пилићима или псима, или сардине којима је истекао рок трајања."

Неки затвореници су били рутински премлаћивани или приморавани да се „крећу као жабе" са рукама на чланцима, каже он.

Описује и „казнене ћелије" где су слали оне које су сматрали најбунтовнијим, оне који су се усуђивали да причају о политици или да траже да разговарају телефоном са рођацима.

Хуан каже да је био у једној од казнених ћелија у Токорону и да је добијао само један оброк на свака два дана.

„То је веома мрачна ћелија, метар са метар. Био сам веома гладан.

„Успео сам да гурам даље размишљајући о свим неправдама које се дешавају и да ћу једног дана изаћи одатле", каже он.

Друга ћелија за мучење је позната као „Адолфов кревет", прича Хуан, по првој особи која је у њој умрла.

„То је мрачна просторија без кисеоника величине гробнице. Убаце вас тамо на пар минута све док више не можете да дишете и изгубите свест или почнете да ударате из очаја по вратима.

„Убацили су ме тамо и издржао сам унутра више од пет минута. Мислио сам да ћу умрети", присећа се он.

Извештаји о злочинима против човечности

Младић каже да у Токорону затвореници имају 10 минута да вежбају напољу три пута недељно, али многи само остану у ћелијама.

Химиоб из Форо Пенала описује услове за затворенике у Токорону као „недопустиве" и тврди да се крше њихова фундаментална права, као што су приступ адвокату по вашем избору.

„Сви имају адвокате по службеној дужности – влада зна да ако дозволи приступ приватном адвокату који није државни службеник, он би могао да забележи сва кршења судског поступка која се дешавају", објашњава адвокат.

У октобру су стручњаци из Уједињених нација (УН) известили о тешким кршењима људских права у време одржавања председничких избора и протеста који су уследили, међу њима и политички прогон, претерана употреба силе, нестанак под присилом и вансудска погубљења државних снага безбедности и сродних цивилних група.

Међународни кривични суд (МКС) тренутно истражује венецуеланску владу због могућих злочина против човечности.

Венецуеланска влада негира ове оптужбе и каже да је намера ове истраге „да инструментализује механизме међународног кривичног права у политичке сврхе".

ББЦ је тражио интервју са Јавним тужилаштвом поводом навода за злостављање и мучења притвореника, али није добио никакав одговор до објављивања овог текста.

'Не плашим се више владе'

Хуан каже да многи притворени у Токорону мисле на само један датум: 10. јануар 2025. године.

Они се надају да ће тога дана бити ослобођени, јер би тад требало да дође до преузимања власти после председничких избора.

Вођа опозиције Едмундо Гонзалес је прогласио себе победником избора и инсистира да ће се вратити у земљу из изгнанства у Шпанији да би преузео дужност изабраног председника.

Мадуро, пак, тврди да је у току завера са циљем његовог свргавања са власти и прети свакоме ко се усуди да промовише предају власти „да ће платити за то".

Хуан признаје да осећа необичну врсту кајања зато што стотине његових „другова и даље пате" у затвору, али каже да планира да се врати на улице пружајући подршку Едмунду Гонзалесу 10. јануара, упркос претњама које је добио по пуштању на слободу.

Недавно је невладина организација Провеа осудила смрт опозиционог политичара Едвина Сантоса, који је пронађен мртав 25. октобра.

Било је то два дана пошто је сведок видео групу људи са капуљачама, наводно припаднике снага безбедности, како га приводе.

„Не плашим се више", понавља Хуан, пре него што признаје да је за собом оставио нека упутства „у случају да му се нешто деси".

*Илустрације: Данијел Арсе-Лопез, додатно извештавање: Мирелис Моралес

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]