Жизел Пелико, жена која је одлучила да стоји усправно

Упозорење: Ова прича садржи описе наводних сексуалних деликата.

Неколико недеља после почетка суђења, Жизел Пелико одлучила је да је време да скине наочаре за сунце.

А разлог није било само слабије јесење сунцу у средњевековном граду Авињону на југу Француске.

То је такође био показатељ да је превазишла важну препреку - једну од многих које су обележиле њено споро, болно путовање од спокојне баке, до намучене и посрамљене жртве силовања, до уплашеног сведока у судници и светске иконе храбрости и пркоса.

„Носила је те наочаре за сунце да би сакрила очи... да би заштитила њену приватност", рекао је Стефан Бабуну, млади адвокат за кривично право који је две године заступао Жизел Пелико у случај против њеног бившег мужа Доминика, и сада против још 50 мушкараца којима се суди због наводног силовања госпође Пелико.

„Али дошао је тренутак када је осетила да више не треба да се штити.

„Нису јој биле потребне [наочаре]", рекао је Бабуну, користећи тај тренутак да опише спор преображај „искрене... веома скромне особе" која је на почетку суђења била „изузетно забринута" и шокирана публицитетом, и која се још увек осец́а „веома посрамљено због онога што јој се догодило".

Током суђења, Жизел Пелико, 72, није рекла готово ништа о њеним мукама, осим повремених и кратких коментара упућених људима који је подржавају у Палати правде у Авињону.

Али Бабуну, који сада говори уз одобрење његове клијенткиње, почео је да нам даје увид у то како се понашала на суду и начин на који је полако и методично покушавала да поврати живот и душевни мир, у ограниченој мери.

Битан је био још један тренутак.

Било је то раније ове године, у мају.

Бабуну и његов колега Антоан Каму су гледали неке од 20.000 језивих, експлицитних видео снимака и фотографија које је полиција открила 2020. године на хард диску Доминика Пеликоа.

Био је то суморан задатак, а Бабун каже да су видео снимци били „апсолутно одвратни".

Али звук је био још ужаснији.

„Чује се госпођа Пелико како хрче... чује се њено дисање.

„Још је више узнемирујуц́е слушати је како се гуши док је неки од мушкараца злостављају.

„Звук је био веома важан [доказ]".

Бабуну је знао да без тих видео снимака „највероватније не би било ни суђења, ни случаја".

То је разумела и госпођа Пелико, али је, што би било разумљиво ради њеног менталног здравља, могла да одлучи да не гледа те снимке.

Међутим, Бабуну каже да је једног дана једноставно изјавила: „Спремна сам сада".

Тако је села поред двојице адвоката у њиховој канцеларији, а они су јој рекли да ће приказати пажљиво одабране делове свих видео снимака и објашњавали ко су мушкарци и шта ц́е видети да јој раде.

Тада је Бабуну пустио видео и на екрану су се појавиле слике спавац́е собе Пеликоових у њиховој кући у селу Мазану, у близини Авињона.

Жизел је остала мирна и пажљиво је гледала.

„Како је могао?" коначно је изустила.

То је било питање које је стално понављала наредних дана.

Мало касније је запазила датум на једном од видео записа.

„То је било увече на мој рођендан".

„То се догодило у кревету [моје] ц́ерке, у њеној куц́и на плажи".

Бабуну каже да је госпођа Пелико била огорчена, али је такође приметио да никада није плакала и да је уз помоц́ стручњака успела „да направи невероватан отклон од оног шта је гледала".

За адвокате је ово био „коначни тест" који је показао да је њихова клијенткиња повратила „неку врсту равнотеже" током четири године, од 4. новембра 2020. када је обавештена о поступцима њеног мужа и када је „њен свет уништен".

Сада је била спремна да се суочи са појединостима које ће се износити током јавног суђења.

Госпођа Пелико је хтела да погледа снимке како би разумела ко су сви ти мушкарци и да би попунила празнине у њеном сец́ању проузроковане лековима којима ју је годинама дрогирао њен муж.

„Постоји читави делови њеног живота којих се не сећа", објаснио је Бабуну.

То су били практични разлози због којих је одлучила да суђење буде јавно и да тражи да се видео снимци прикажу на суду.

Била је више него љута, сигурно.

Али у тој фази њен циљ није био да промени свет.

Једноставно је била нервозна јер би у супротном морала да проведе месеце у затвореној судници препуној мушкараца који су је злоствљали.

Сматрала је да би јавно суђење било мање застрашујуц́е.

Први дан суђења је и даље био трауматичан.

Када се први пут појавила у јавности, носила је наочаре за сунце, али је ситуација убзро постала прилично мучна.

Пењући се са њом уз степенице према згради суда, Бабуну је приметио и препознао неке од оптужених мушкараца, који су носили маске.

Али госпођа Пелико је полако постала свесна да је сада окружена њима и да су се додиривали лактовима док су се гурали да прођу кроз исте безбедносне провере.

„Било је то стресно за њу и била је изненађена колико је све деловало лежерно", присец́а се Бабуну.

А онда су се први пут у четири године у препуној судници срели погледи Жизел и Доминика Пеликоа.

Њихове столице су биле намештене тако да је контакт очима био неизбежан.

„Видео сам да су понекад размењивали погледе", рекао је Бабуну.

Жизел је више пута говорила њеном тиму да је забринута како ће да реагује при том првом сусрету.

Сада знамо да је Доминик Пелико све признао током сведочења на суду и да је молио породицу за опроштај.

Такође знамо да му Жизел Пелико није опростила.

„Наравно да није, она не може да му опростии", рекао је Бабуну.

Па ипак, пар је некада био јако заљубљен.

У браку су били 50 година.

А у судници, Бабуну је осетио да бивши пар није могао у потпуности да занемари заједничку прошлост.

Дакле, шта је адвокат видео у тим погледима које су разменили?

Као да су говорили „погледајте нас", рекао је Бабуну.

Осец́ао је да једно другом изражавају заједнички осец́ај неверице.

Готово као да су накратко они били посматрачи агоније кроз коју пролазе двоје странаца.

„Како смо довде доспели?"

Током суђења, браниоци разних оптужених покушавали су да представе да Жизелина присебност и недостатак суза на неки начин указују да је била саучесница у сопственом злостављању, или да саосећа са Домиником Пеликоом.

„Увек се нешто критикује или када жртва не плаче или плаче превише", рекао је Бабуну уз трачак презира.

Али иако су овакве изјаве очигледно узнемириле госпођу Пелико, њеном правном тиму је рекла да не траба да брину.

А разлог томе је био једноставан.

Ништа што су адвокати одбране могли да кажу на суду није могло да се упореди са најгорим тренутком у њеном животу – новембарским даном 2020, године, када су јој у полицијској станици показали прве слике које су истражитељи извукли са хард диска њеног мужа.

„Знате да сам преживела 2. новембар 2020. године, па сам сада спремна на све", сец́а се Бабуну њених речи.

Жизел Пелико је била изненађена да интересовање јавности и медија није јењавало како је суђење одмицало, као што су очекивали она и њен тим.

Уместо тога, почела је да добија писма, поклоне и подршку од људи.

„Када је почела да добија ова писма, осетила је неку врсту одговорности за жртве које су претрпеле сличне ствари", рекао је Бабуну.

Схватила је колико је њен случај јединствен – да видео доказ значи да то није само „реч жртве против речи осумњиченог", и да сада има ретку прилику „да промени друштво".

„Имам среће што постоје докази, а то је веома ретко.

„Дакле, морам да прођем кроз [све ово] да бих заступала све жртве", рекла је Бабуну.

Њен адвокат је поново приметио „једноставну", практичну природу његове клијенткиње.

Она није заинтересована да буде „активисткиња", вец́ само размишља о томе како њено искуство да је била дрогирана без да је тога била свесна, сада може да помогне другим женама да буду свесне овог проблема и да траже могуц́е наговештаје сличног злостављања.

Да је тада знала оно што цела Француска сада зна, можда је могла да прекине њене муке.

А можда и друге жене могу то да учине сада.

А што се тиче будуц́ности, Пелико ц́е можда пристати на неколико интервјуа у наредним месецима.

Али она је јасно ставила до знања да жели „да остане то што јесте… жели да води веома једноставан живот".

И иако можда никада нец́е опростити њеном некада „савршеном" бившем мужу, пронашла је начин да управља њеним сец́ањима на њега и да се држи заједничких „срец́них тренутака".

Неки психијатри тврде да је Доминик Пелико релативно типичан психопата - високофункционални нарцис без способности за емпатију који је вешто маневрисао између његовог прљавог тајног живота и самозадовољавајуц́е улоге породичног човека.

Жизел Пелико на ствари гледа једноставније и прихвата теорију изнету на суђењу да је Доминик подвојена личност.

„У Доминику Пеликоу су била два мушкарца и она је познавала само једног од њих", каже Бабуну.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]