Шта значи прва посета Вучића Украјини и шта је понудио Кијеву

Само месец дана после одласка у Русију, председник Србије Александар Вучић посетио је и другог актера једног од највећих сукоба у 21. веку – Украјину.

Вучић у Одеси, трећем највећем украјинском граду, на обали Црног мора, учествује на једнодневном самиту Украјина - Југоисточна Европа.

И то је све што се о томе може сазнати из штурог саопштења из Председништва Србије послатог ујутро 11. јуна.

Прва Вучићева посета Украјини у последњих 13 година дошла је у прилично незгодном тренутку - и то најмање због тога што је Одеса током ноћи била мета руског напада дроновима.

Иако кандидаткиња за место у Европској унији, Србија одбија да усклади спољну политику са осталим чланицама ЕУ и Русији, традиционалном савезнику, уведе санкције због рата у Украјини.

Вучић се захвалио домаћинима и понудио Украјини помоћ у обнови ратом захваћених региона.

Доласком у Одесу, Србија није „издала Русију", поручио је.

„Кога сам издао? Русију? Тиме што сам дошао на самит, па ово ми је четврти пут да сам на самиту Југоисточне Европе и Украјине и опет сам једини који није прихватио декларацију", рекао је.

На званичном Instagram налогу председника Србије у току поподнева објављена је и фотографија руковања двојице лидера.

Србија је осудила политику Москве у Уједињеним нацијама, док је Вучић – иако често виђен у друштву руског председника Владимира Путина – више пута изразио подршку територијалном интегритету Украјине.

Међутим, недавно је наизглед дошло до благог погоршања односа између „православне браће".

Руска обавештајна служба оптужила је крајем маја Србију да извозом муниције и оружја у Украјину, упркос томе што се декларише као „војно неутрална", у ствари „пуца Русији у леђа".

„Москва га је тиме јасно упозорила да је прочитала његово понашање и саветовала да избегне дуплу игру", каже Небојша Вујовић, бивши амбасадор у Сједињеним Америчким Државама, у разговору за ББЦ на српском.

„Међутим, он наставља да плеше на жици која је све тања и краћа, настојећи да избегне пад, али је са сваким даном који пролази све мањи акробата."

Зато сматра да одлазак у Украјину „није ни осмишљен, ни одлучен у Београду".

Вучићу, сматра Вујовић, у Србији „све лађе тону", па се „грчевито држи за такозване европске пријатеље који су га уценили да оде и каже шта може да допринесе у борби против Русије и Украјине – колико мина, граната, муниције".

Вредност наоружања које Србија извози у Украјину преко посредника од почетка рата 2022. износи „приближно” 800 милиона евра, писао је у јуну 2024. Фајненшел тајмс.

Агенција Ројтерс објавила је још у априлу 2023. да српско оружје завршава у Украјини, позивајући се на америчка документа.

Могуће 'приближавање Западу'

Вучићева посета симболичном украјинском граду, у ратом погођеној Украјини, могла би да има више геополитичких импликација по Србију, сматра Петар Милутиновић са Института за европске студије.

„Прво, потенцијалну промену баланса у спољној политици Србије - приближавање Западу, дистанцирање од Русије и знак солидарности за Украјином", каже Милутиновић за ББЦ на српском.

„Истовремено, одступање од политике балансирања између Европске уније и Русије - одлазак у Одесу би могао да наруши ту равнотежу".

Милутиновић посету види и као поруку Вучића Западу да је „конструктиван партнер".

То би, верује, могло да „има позитивне ефекте по европски пут Србије, нарочито у контексту преговора о проширењу ЕУ".

Званични Београд је статус кандидата за ЕУ стекао 2012. и већ деценију води преговоре о приступању, али реформе су врло споре.

Од децембра 2021. није отворен ниједан сет преговарачких поглавља.

Међутим, Вучић је 2024. као циљ истакао испуњавање свих критеријума за улазак у ЕУ до краја 2026. године.

„Вучићева посета Украјини могла би да изазове незадовољство у Москви и означи погоршање односа са традиционалним савезником, што би довело до последица у области енергетике", истиче Милутиновић.

Усред рата у Украјини и енергетске кризе због увођења санкција Русији, Србија и даље има само један извор снабдевања гасом - руску цев.

„Истовремено, посета би могла да изазове негодовање проруског дела јавности, чак и дела владајуће коалиције", додаје Милутиновић.

Он наглашава и „безбедносно-логистичку димензију".

„Одеса је близу фонта и сама чињеница да председник Србије иде у ратну зону, имплицира висок ниво координације са украјинским и западним актерима, што додатно ојачава симболику посете."

Претходни председник Србије у посети Украјини био је Борис Тадић 2011. године.

Бивши председник Украјине Петро Порошенко био је гост Београда седам година касније.

Вучић и украјински председник Владимир Зеленски до сада су се срели најмање три пута, пише Ројтерс.

Самит Украјина-Југоисточна Европа покренут је 2022. године како би се ојачале везе између Кијева и овог региона током рата са Русијом.

Поред Вучића, у Одеси су још румунски председник Никушор Дан, грчки премијер Кирјакос Мицотакис, хрватски премијер Андреј Пленковић и председница Молдавије Маја Санду.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]