Ко су кандидати за председника Хрватске и шта су рекли о Србији

Гласачи у Хрватској трећи пут ове године излазе на биралишта - после парламентарних у априлу и европских избора у јуну, нешто више од 3,5 милиона људи ће одлучити о будућем председнику земље 29. децембра.

На осмим председничким изборима откако је Хрватска прогласила независност, биће осам имена на гласачком листићу.

Према проценама, ниједан од кандидата неће моћи да рачуна на победу у првом кругу гласања.

Уколико ниједан од кандидата не освоји већину гласова изашлих на биралишта, две недеље касније биће одржан други круг.

У другом кругу би, као и на изборима 2019, могли да се нађу кандидати две највеће ривалске странке - актуелни председник Зоран Милановић из Социјалдемократске партије (СДП) и Драган Приморац из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), показују предизборне анкете.

Овлашћења председника нису велика, али је функција симболички важна - представља земљу у иностранству, врховни је командант Оружаних снага, расписује изборе за Хрватски сабор и референдуме и извршну власт дели са владом.

Други круг избора, уколико га буде, биће одржан 12. јануара.

Упознајте осам кандидата за председника Хрватске која је 2013. године постала 28. чланица Европске уније.

Миро Буљ - 'На бранику Хрватске'

Миро Буљ, актуелни градоначелник Сиња у Далмацији, познат је по десничарским ставовима.

Кандидат конзервативне десне коалиције Мост за себе каже да је човек из народа који жели да заштити раднике, пензионере и сиромашне.

Горући проблем у земљи су, тврди, мигранти које из Немачке, Швајцарске и других западних држава враћају у Хрватску.

„Мислим да је време да се брани интерес Хрватске, а увек сам био на бранику", образложио је Буљкандидатуру.

У политици је од 2015. године, када је као посланик ушао у Хрватски сабор, а као 19-годишњак учествовао је у рату после распада Југославије 1990-их.

Познат је по узвикивању усташког поздрава 'За дом спремни' у Сабору и предлогу да сви посланици у црногорском парламенту који су гласали за Резолуцију о геноциду у логорима Јасеновац, Дахау и Матхазен прогласе непожељним у Хрватској.

Председника Србије Александра Вучића оптужује да наставља великосрпску политику 1990-их.

Томислав Јоњић - 'За Хрватску наших победа'

Томислав Јоњић, историчар, некадашњи дипломата и писац и учесник у рату, независни је кандидат, иако близак националистичкој десној партији ХСП.

Обећава да ће се, ако буде изабран супротставити „тоталитарном, југословенском и глобалистичком духу", за који тврди да влада Хрватском.

Заговара децентрализацију, реформу политичког и изборног система, ограничено јачање председничке улоге и институт референдума.

Подржава чврсту сарадњу унутар НАТО-а, јачање оружаних снага и европске интеграције све док не угрожавају хрватску слободу и независност и противи се „неконтролисаним миграцијама".

Ивана Кекин - 'Председница нове генерације'

Психијатарка Ивана Кекин, кандидаткиња зелено-леве странке Можемо, наступа под слоганом Председница нове генерације.

„Председница Хрватске мора да се залаже за државу која свим становницима гарантује добар и безбедан живот.

„Присуствујемо кризи управљања институција до те мере да не раде у јавном интересу, што у пракси значи да нема једнаких могућности за све", рекла је недавно супруга певача популарне групе Хладно пиво Милета Кекина.

Најављује борбу за повећање пензија, заштиту жена од насиља, одбрану јавних ресурса, безбедност и јасну спољну политику земље.

Њена странка Можемо од 2021. године управља главним градом Хрватске, а на парламентарним изборима 2024. године освојила је око девет одсто гласова.

Кекин је медицину заменила политиком 2020, а у скупштинске клупе ушла је годину дана касније.

Бранка Лозо - 'Бирам Дом'

Бранка Лозо, професорка на Графичком факултету, кандидаткиња је странке деснице Дом и национално окупљање (ДОМИНО).

Вишегодишња политичарка у први план ставља сигурне границе, заштиту породице, националних интереса и очување хрватске културне баштине.

Једна од тачака њеног изборног програма је проглашење контроверзног хрватског надбискупа Алојзија Степинца свецем.

Лозо се залаже и за изградњу спомен-дома за жртве комунизма.

Као председница ће, каже, штитити војне и одбрамбене интересе земље, радити на јачању спољнополитичких односа са другим земљама, а приоритет јој и положај Хрвата у Босни и Херцеговини.

Зоран Милановић - 'Председник за председника'

Актуелног председника подржава његова СДП, странка левог центра, и неколико мањих партнерских странака.

„Наставићу да се супротстављам да једна странка и један човек дрмају Хрватском и раде шта хоће", изјавио је алудирајући на премијера Андреја Пленковића и Хрватску демократску заједницу (ХДЗ).

На почетку кампање је натукнуо да му је „ово последња" политичка кампања.

„Нема више. Ово је последњи танго, надам се са стилом."

Некадашњи премијер Хрватске је двапут са странком губио парламентарне изборе, накратко се повукао из политичког живота, али се на велика врата вратио 2019, када је на председничким изборима победио Колинду Грабар-Китаровић.

Познат је по несвакидашњим медијским наступима и сликовитим обраћањима бирачима.

На једном од предизборних скупова поручио је да „нећемо бити ничије пудлице и лутке".

Увреде је разменио и са Драганом Приморцем, кандидатом ХДЗ-а, који га је на једном скупу назвао „кокошком".

„Океј, кокошка сам, не знам како њега доживљавају. Лажан је као новчаница од 13 евра, досадан као пријатељска утакмица."

Његова вишегодишња нетрпељивост са Пленковићем засенила је априлске парламентарне изборе.

Сукоб је додатно распламсан Милановићевом изненадним расписивањем избора и најавом да ће се као кандидат СДП-а - чији је лидер био све до 2020, када је постао председник - кандидовати за премијера Хрватске.

Случај је стигао и до Уставног суда који је одлучио да Милановић не може да се кандидује за премијера док је председник земље.

Владини званичници га често оптужују да је пропутиновски настројен, делимично што се противи помагању Украјини и слању хрватских војника на фронт.

Драган Приморац - 'За новог председника који уједињује'

Кандидат са подршком ХДЗ-а, најдуговечније партије у земљи, Драган Приморац, педијатар, форензичар, генетичар и некадашњи је министар образовања, који обећава да ће национална безбедност и јачање војске бити приоритет уколико освоји мандат.

Приморцу ово није прва председничка кандидатура - 2009. је учествовао као независни кандидат, због чега су га избацили из ХДЗ-а.

Тада је говорио да је председник којег „нико не држи у шаци, али је испао већ после првог круга".

Хрватску данас, каже, жели да направи „бољим местом за живот, где ће бити сигурније".

„Она је у овом тренутку разједињена, подељена и врло лоше позиционирана у свету, јер је одлазећи председник учинио све да се то догоди.

Тврди да Милановић „штети угледу земље у иностранству и није га много брига због тога."

И њему је положај Хрвата у БиХ једно од кључних спољнополитичких питања, а потом и односи са некадашњим републикама бивше Југославије.

Марија Селак Распудић - 'Више од карактера'

Марија Селак Распудић, докторка филозофије и некадашња новинарка, независна је кандидаткиња која се залаже за јачање председничких овлашћења, између осталог и увођења вета.

„Створена је слика да је улога председника постала сувишна у хрватском друштву.

„Председник би требало да буде снажан глас људи који ће окупљати стручњаке, наметати теме и нудити конкретна решења које ће потом понудити институцијама", изјавила је.

Каже да ће се борити већа улагања у војску, јачање веза са хрватском дијаспором, решавање спорних питања са Србијом, али и права Хрвата у Босни и Херцеговини, за њу једно од најважнијих питања спољне политике државе.

У политику је ушла 2020. као посланица десне странке Мост, јер је, како је тада изјавила, демократија у Хрватској угрожена, а Сабору углед срозан.

Током мандата оштро је критиковала ХДЗ, али и странке леве оријентације.

Пред изборе за Европски парламент у јуну 2024. напустиа је Мост и од тада наступа као независна посланица у парламенту.

Нико Токић Картело - 'Хрватска на првом и правом месту'

Загрепчанин Нико Токић Картело је независни кандидат а политика му је, како каже, хоби који доноси конкретне промене.

Резултати истраживања јавног мњења му нису наклоњени али се, бар на трен, овај предузетник издвојио од осталих такмаца.

„Мама, успео сам. Бићу кандидат, бићу председник Републике Хрватске", рекао је уз сузе када му је јављено да ће учествовати у трци.

Отац двоје деце и деда четворо унучади обећава да ће се залагати за демографску обнову и развој, јер је то питање опстанка нације и противи се ширењу родне идеологије међу малолетницима.

Сматра да Хрватска треба да води суверенистичку државну политику која ће јој обезбедити достојно место у Европској унији и НАТО-у.

Верује да Хрватска може да буде водећи ауторитет за проширење Европске уније на Западни Балкан и да би требало више да сарађује са државама које се залажу за јасну контролу државних граница.

Није му блиска ни зелена политичка агенда, и каже да будућем председнику Хрватска мора да буде на првом и правом месту.

Учествовао је и на изборима за градоначелника Загреба 2021, али је по броју гласова био последњи.

ТВ дебата: Одговори председничких кандидата о путу Србије ка ЕУ

У понедељак, 23. децембра увече, одржана је телевизијска дебата свих председничких кандидата у Хрватској.

Једно од питања је било: Треба ли Србији блокирати пут у ЕУ док не буде решено питање несталих и ратне одштете?

Буљ: „Требало би блокирати било какве преговоре о уласку Србије у ЕУ док се не реши ратна одштета и попис свих несталих. Србију блокирати у било каквим преговорима, то је начело".

Јоњић: „Апсолутно бих се противио уласку Србије у ЕУ док се Београд не извини за великосрпску агресију и за злочине у Хрватској и БиХ. То није само питање Србије, него и питање Пленковићеве владе. Силан новац се одваја за такозване српске културне центре".

Токић Картело: „Ја нисам против вета нити блокирања, али сам за разговор. Хрватска има прилику да постане лидер у преговорима око уласка БиХ или Србије у ЕУ. То треба искористити, разговарати, решавати проблеме. Кад питате Србе, они не желе у ЕУ. Чиме бисмо ми могли да уцењујемо, не знам, ничим".

Кекин: „Питање несталих је једна од кључних тема. Хрватској је стратешки интерес да у Србији на власти буде грађанска и демократска опција, што (председник Александар) Вучић није. Ових дана видимо какву снагу имају грађани Србије који протестују против Вучића. Таквим грађанима треба да дамо подршку".

Лозо: „Са Србијом је проблем што они не желе да уђу у ЕУ него нас вуку за нос и изигравају, што им историјски јако добро иде. Треба да признају да су имали логоре на територији Хрватске, да кажу где су нестали, врате културно благо, архиве. Онда је нултно стање и можемо почети разговарати. Ту је и политика 'српског света' која се агресивно увлачи у Хрватску и друге земље у окружењу. То финансира и хрватска влада".

Милановић: „Где сам био кад сам ишао код Додика пре годину дана? Био сам на обележавању ослобођења Јајца, било је прекрасно, а онда сам се запутио тамо где иду Пленковић и Човић зато што је то човек с којим се разговара. Разговара се и с Вучићем, међутим Србија сама мора да се одреди. Србија нам је сусед, јако важан трговински партнер, ми имамо робни извоз само у три државе доминантно - Словенија, БиХ и Србија. Ако буду сарађивали, решење се може наћи".

Приморац: „Хрватска ће бити отворена према свим суседима на путу у ЕУ, али уз услове: отварање архива некадашње Југословенске народне армије, вуковарска болница, где леже кости хрватских људи. Због себе и због будућности морамо учинити све да до тих података дођемо. Што се тиче Милановића и (председника Републике Српске) Додика, он је под америчким санкцијама...".

Селак Распудић: „С глинским хушкачем нема преговора. Неки дан је шетао по Дубровнику и нама говорио о агресији на Србију", алудирајући на учешће Вучића на самиту Украјина - Југоисточна Европа почеком октобра.

Извор: Индеx.хр

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]