Убиство Кенедија: Шта пише у новообјављеним документима

Више од 2.000 новообјављених докумената у вези с истрагом о атентату на председника Џона Ф. Кенедија посебни су не само по ономе шта садрже, већ и по ономе шта је све изостављено.

Као што су многи стручњаци очекивали, одлука администрације председника Доналда Трампа да обелодани документа не одговара на сва горућа питања о једној од историјских америчких прекретница - Кенедијевом убиству 1963. године у Даласу.

Али у најновијем контингенту заиста су документи, сада углавном нередиговани или потпуно нередиговани - приложен је оригинални материјал уместо зацрњених речи или празног простора.

Истрага америчке владе закључила је да је Ли Харви Освалд, луталица и бивши амерички маринац који је у једном тренутку пребегао у тадашњи Совјетски Савез, радио сам кад је пуцао на Кенедијеву моторизовану колону из оближње зграде.

Међутим, више од 60 година касније, случај и даље отвара многа питања и доноси разуздане теорије завере, а ово најновије обелодањивање тешко да ће то променити.

Ево неких од главних закључака.

Још података о Освалду, али без шокантних открића

Неколико стручњака похвалило је одлуку о објављивању докумената као корак напред у правцу транспарентности.

У прошлости су обелодањене стотине хиљада докумената, али су они били делимично редиговани.

Други су били задржани, а званичници су као разлоге за то наводили питања од националне безбедности.

Многи од нових докумената већ су објављивани раније, али су сада доступне комплетније верзије.

Иако их стручњаци још чешљају, до сада нису испливале никакве приче које би уздрмале јавност.

Ипак, Џефри Морли, бивши новинар Вашингтон поста и уредник блога ДЖФК чињенице (JFK Facts), назива ово „најузбудљивијм вестима у вези са Кенедијевим досијеима још од 1990-их".

„У јавност је доспело неколико веома важних докумената", каже он.

Ти документи додатно показују како је Централна обавештајна агенција (ЦИА) држала Освалда под строгом присмотром, каже Морли, чије су размере постале очигледне тек у последњих неколико година.

„Он је био предмет дубоког интересовања за ЦИА" много пре атентата, рекао је он.

Филип Шенон, који је 2013. године написао књигу о атентату, рекао је за Асошијејтед прес (АП) да су претходно објављени документи описивали Освалдово путовање у Мексико Сити у септембру 1963. године, неколико месеци пре атентата.

ЦИА га је у то време пратила, рекао је он, према писању АП-а.

„Постоје разлози да се верује како је он отворено говорио о убијању Кенедија у Мексико Ситију и да су га људи чули како то говори."

У претходно објављеном допису из априла 1975. године, ЦИА је покушала да умањи размере властитих сазнања о Освалдовом путовању у Мексико Сити, известио је АП.

ЦИА је снимила три телефонска разговора између Освалда и чувара совјетске амбасаде, каже се, али се Освлад представио само у једном од њих.

Откривени методи сакупљања обавештајних података

Један број докумената расветљава Кенедијев однос са ЦИА пред његову смрт и технике сакупљања обавештајних података, пружајући увид у хладноратовске операције.

Нови нередиговани допис открива комплетнију верзију белешке коју је записао Кенедијев саветник Артур Шлезингер.

Критична према ЦИА и њеној улози у обликовању спољне политике, ова белешка показује огромно присуство агенције у америчким амбасадама, чак и у савезничким земљама као што је Француска.

У њој, Шлезингер упозорава Кенедија на утицај агенције на америчку спољну политику.

Иако није директно повезан с атентатом, овај допис детаљно описује бурни однос председника и обавештајних служби.

ЦИА се традиционално противи објављивању оперативних или буџетских информација, каже Дејвид Барет, професор са Универзитета Виланова и стручњак за ЦИА и председничка овлашћења.

„Веома је добра ствар за владу што је објавила ове документе, иако можда још постоје неки редиговани делови", рекао је он.

У једном документу детаљно се наводи употреба флуороскопског снимања -коришћење рендгенских снимака за преглед унутрашњости неког објекта.

Ова техника развијена је ради откривања скривених микрофона који су потенцијално употребљени за прислушкивање канцеларија ЦИА.

У једном другом документу, ЦИА описује систем за тајно обележавање и идентификовање јавних телефонских говорница које се прислушкују, уз помоћ фарбе која је само делимично видљива под ултраљубичастим светлом.

Допис је такође изузетан због једног имена у њему - Џејмс Мекорд, који ће касније постати озлоглашен као један од људи који су провалили у комплекс Вотергејт.

Ова провала покренула је скандал који је на крају срушио с власти председника Ричарда Никсона.

Васкрснуте старе теорије

Неки добро познати онлајн написи тврдили су да објављени документи откривају нове детаље о старим заверама против Кенедија, иако су нека од тих наводних открића јавна већ годинама.

У њих спада неколико виралних објава о Гарију Андерхилу - агенту војне обавештајне службе из Другог светског рата.

Андерхил је наводно тврдио да иза атентата стоји клика агената ЦИА, што је теорија која је отворено објављена у Рампартсу, левичарском часопису, још 1967. године.

Андерхилова смрт из 1964. године била је проглашена самоубиством, али је часопис сумњао чак и у то.

Фотографије дописа на седам страна који се тиче Андерхила постале су виралне 18. марта 2025. године, али највећи део тога уопште није нов.

О његовој причи се одавно расправља на интернету, а допис ЦИА у којем се то помиње први пут објављен је 2017. године.

Само је неколико реченица на једној страници дописа свеже нередиговано у овом најновијем обелодањивању.

А кључно од свега, ова теорија је заснована на сведочанству из друге руке објављеном после Андерхилове смрти и не садржи никакве чврсте доказе.

Међутим, ова прича само је једна од великог броја непоткрепљених теорија које су почеле да круже после објављивања ових досијеа.

Да ли су досијеи потпуно нередиговани?

Закон из 1992. године захтева да сви документи повезани са атентатом буду објављени у року од 25 година, али је закон такође садржао изузетке који се тичу националне безбедности.

Иницијатива за већу транспарентност довела је временом до више објављених докумената - и Трамп у првом мандату и доскорашњи председник Џозеф Бајден - још колико 2023. године, објављивали су нове контингенте докумената.

Пред ово најновије обелодањивање, Трамп је рекао да је тражио од запослених да „не редигује ништа" у њима.

Чини се да то баш није до краја тако - у новим документи још има неких редигованих делова.

Међутим, стручњаци су углавном сагласни да је ово најновије објављивање корак напред што се тиче отворености.

Морли, новинар ДЖФК Фајлса, рекао је да има још докумената у Националној архиви који тек треба да буду објављени, а и даље се не зна шта је с онима које држе ЦИА и ФБИ.

Иако би могло доћи до неких нових објављивања, као и неких обећаних обелодањивања о убиствима Роберта Ф. Кенедија Старијег и Мартина Лутера Кинга Млађег, питања о атентату на Џона Ф. Кенедија скоро сигурно ће се наставити.

„Кад год дође до атентата, биће расправе, а до одређене мере биће и теорија завере", рекао је Барет, историчар са Виланове.

„То се неће променити због ових нити због било којих других докумената."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]