'Борац за истину': Преминуо Зоран Секулић, власник и директор новинске агенције ФоНет

Власник, директор и главни и одговорни уредник новинске агенције ФоНет Зоран Секулић преминуо је у ноћи 21. јула после краће болести у 67. години, саопштила је породица.

Био је један је од најпознатијих медијских радника и новинара у Србији.

Као млади новинар почео је раних 1980-их на Радио Београду, одакле одлази у агенцију Танјуг, где је радио до 1993. године.

Због неслагања са уређивачком политиком подноси оставку и оснива Фонет, прву новинску агенцију са независном уређивачком политиком у Србији, која је са радом почела 7. фебруара 1994. године.

„Направили смо ФоНет да бисмо сачували образ, али смо деведесетих једва сачували живе главе", рекао је Секулић 2024. године, приликом обележавања три деценије ФоНета.

Историја ФоНета је „хроника непоколебљивог и готово мазохистичког истрајавања на универзалним вредностима слободе мисли, медија и говора”, нагласио је тада.

„Увек ћу га памтити као борца за слободу медија, за слободну реч, праву информацију, истину", каже Радомир Диклић, директор новинске агенције Бета и Секулићев пријатељ који је са њим 1990-их напустио Танјуг.

„Памтићу га и по томе што је бескомпромисно био против сваког притиска на медије - увек је против тога дизао глас, кроз текстове, разговоре на скуповима и новинарска удружења", додаје Диклић , у разговору за ББЦ на српском..

Назива га „колегом, пријатељем и саборцем" са стажом од готово 40 година.

„Приватно ко га није познавао мислио је да је неки намћор, а у ствари је био врло топао човек, са специфичним хумором", наставља Диклић.

„Волео је да се шали, али би се само крајичком усана насмешио... Никада га нисам чуо да се грохотом смеје".

Секулић је био „јединствен човек", који је „уживао поштовање са свих страна", каже новинарка Тамара Скрозза, Секулићева заменица у ФоНету, за ББЦ на српском.

„Увек је говорио да ми 'извештавамо о навијачима и Звезде и Партизана', тако да се данас јављају и једни и други, сви са којима је укрстио пут", истиче Скрозза.

„Са задивљујућим тактом је решавао конфликте и дилеме у новинарском послу, са задивљујућом мудрошћу је прилазио свему што се тиче слободе говора и медијске заједнице и са задивљујућим стрпљењем прилазио неистомишљеницима."

Секулићев новинарски пут

Рођен је 6. септембра 1958. године у Београду.

Дипломирао је 1981. на Правном факултету у Београду, да би годину дана касније започео новинарску каријеру, као сарадник на Радио Београду, програму 202.

Од 1983. до 1993. године радио је као новинар и уредник у Новинској агенцији Танјуг, за коју је извештавао са свих најважнијих домаћих и међународних државних и међудржавних скупова у време југословенске кризе.

„Када је престао да буде оно што треба да буде - професионална новинска агенција - Зоран, ја и још једна група новинара решили смо да направимо независну новинску агенцију", присећа се Диклић.

„Почели смо припреме, али иако су нам се професионални путеви разишли, и једни и други смо се држали строго професионалних стандарда једне агенције."

Са колегом Небојшом Магдеским, Секулић оснива ФоНет средиом 1990-их, чији касније постаје једини власник.

Историја ФоНета је, говорио је Секулић, новинарски досије о времену ратова, санкција и пропаганде, говора мржње и убистава новинара, као и „медијска читанка о личном и новинарском поштењу више од 700 људи који су у протекле три деценије радили у ФоНету".

„Пре 15 година осмислио је креирао и применио концепт дигиталних мултимедијалних и мултиплатформ интерактивних агенцијских сервиса вести - писаних, фото, аудио и видео вести - први тог типа у Србији и региону", саопштили су из ФоНета.

У међувремену је развио специјализоване ТВ формате ФоНета - Квака 23, Агреман, Киоск, Видокруг, Прессек, Стигма, Косинус и Вести у 60 секунди, додају.

ФоНет је „искључиво његово дело, то је био оне-ман-схоw", сматра Диклић.

Секулић је ипак „знао да изабере одличне сараднике", додаје.

Веровао је у људе са којима је радио, без обзира на њихове године и увек је био спреман да их заштити „до последње капи крви", истиче Скрозза.

„Та одбрана је превазилазила уобичајену новинарску солидарност - када сам била мета таблоида нико ме није бранио као он", каже она.

„Сви новинари који су имали било какву врсту проблема, у ФоНету или ван њега, могли су у њему да нађу сигурну луку".

Био је специјални извештач из институција Европске уније, НАТО, Савета Европе, Савета безбедности и Генералне скупштине Уједињених нација, Стејт департмента, Кремља, Пекинга, Шангаја, Јерусалима, Париза, Мадрида, Берлина, Беча, Атине, Лондона, Букурешта, саопштено је из ФоНета.

Истовремено је био члан Управног одбора Асоцијације медија, члан Управног одбора Савета за штампу, као и преговарач медијске заједнице са Владом Србије 2011. године, приликом израде прве Медијске стратегије.

Добитник је ОЕБС награде за личност 2012 године. Француска га је одликовала орденом Легије части у рангу витеза, док га је председник Немачке Франк Валтер Штајнмајер 2020. одликовао Орденом за заслуге СР Немачке.

Аутор је хиљада агенцијских и новинских текстова, аудио и телевизијских прилога, објављиваних у Србији и региону, цитираних у многобројним иностраним медијима, саопштено је из ФоНета.

„Сматрам привилегијом што сам гледала тај виртуозни плес новинарства и односа са људима", закључује Скрозза.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]