Русија гађала седиште украјинске владе, Трамп зове европске лидере на разговор

Први пут од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022, погођено је седиште украјинске владе у Кијеву.

Русија је лансирала рекордни број дронова и ракета на Кијев, више од 800 пројектила, кажу из украјинског ратног ваздухопловства.

У нападу на стамбену зграду у кијевском округу Свајтошински настрадале су млада жена и беба, а спасиоци трагају за још једним телом, рекао је градоначелник украјинске престонице Виталиј Кличко.

Полиција је потврдила да је 16 људи рањено у нападу на Кијев.

Оштећена је и зграда владе у украјинској престоници, потврдила је Јулија Свириденко, премијерка Украјине.

„Ово је први пут да је ова зграда погођена, оштећен је кров и горњи спратови кабинета", рекла је Свириденко.

Амерички председник Доналд Трамп је одмах после овог напада позвао европске лидере у Вашингтон на разговор о, како је рекао, начинима за окончање рата у Украјини.

Трамп је додао да ц́е ускоро разговарати и са руским председником Владимиром Путином, а сугерисао је и да је његова администрација спремна да пређе на другу фазу санкција Москви.

После најновијег напада, током којег је Русија испалила најмање 810 дронова и 13 ракета на Украјину, Трамп је рекао да „није задовољан целом ситуацијом".

„Поједини европски лидери доћеи ће у САД у понедељак или уторак појединачно“, рекао је Трамп.

Није јасно на кога је Трамп мислио.

Русија је интензивирала нападе на Украјину откако су Трамп и Путин средином августа имали сусрет на Аљасци.

Украјински председник Владимир Зеленски рекао је да су санкције „одлична идеја" и позвао је европске земље да престану да купују руске енергенте.

„Морамо да престанемо да [купујемо] било какву врсту енергената од Русије.

„Не можемо да имамо било какве договоре са Москвом ако желимо да их зауставимо", рекао је Зеленски за АБЦ њуз.

Зеленски је поздравио Трампове планове да уведе такозване секундарне царине земљама које тргују са Русијом како би ограничио моћ Москве да финансира рат.

„То је одлична, права идеја", рекао је Зеленски.

Од почетка рата, Русија је зарадила око 985 милијарди долара од продаје нафте и гаса, према подацимаЦентра за истраживање енергије и чистог ваздуха, са седиштем у Финској.

Највец́и купци су Кина и Индија.

Европска унија је драматично смањила, али не и потпуно обуставила, куповину руских енергената.

У јуну је Брисел изнео планове да ће до 2027. године потпуно престати да купује руске енергенте.

Прошлог месеца, САД су увеле царине од 50 одсто на робу из Индије као казну за континуирану куповину руске нафте.

Индијска влада је саопштила да ц́е наставити да тежи „најбољем договору“ о куповини нафте за економске интересе сопственог становништва.

А на састанку кинеског и руског лидера, Сија Ђинпинга и Путина, у Пекингу прошле недеље, Русија је саопштила да ц́е повец́ати испоруке гаса Кини.

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ КИЈЕВА

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]