Преломни тренутак за Грузијце чија европска будућност виси о концу

„Изабери мир, а не рат“, главна је порука Грузијског сна, странке која је на власти у Грузији последњих 12 година.

Руски рат у Украјини јавља се упадљиво у предизборној кампањи владајуће странке за парламентарне изборе, пред одлучујући избор за Грузијце 26. октобра.

Билборди са призорима бомбардованих украјинских цркава и базена, спаљених аутобуса и школских учионица, стоје у контрасту са мирним призорима из Грузије.

Импликација је да ће опозиција увући Грузију у рат налик украјинском, док Грузијски сан може да јој гарантује мир.

То је моћна порука у земљи од 3,7 милиона становника која се граничи са Русијом и претрпела је кратак, али разоран сукоб са суседом 2008. године.

Права претња, каже опозиција из ове земље, коју на предстојећим изборима заступа неколико прозападњачких коалиција, јесте губитак грузијске демократије заједно са приликом за придруживање Европској унији која се пружа једном у животу.

Грузија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ у децембру 2023. године, али је Европска унија замрзнула процес придруживање због појачане антизападњачке реторике Грузијског сна и усвајања контроверзног закона о „страном утицају“ у јуну 2024. године.

Био је то закон који је у пролеће извео десетине хиљада грузијских демонстраната на улице.

Закон захтева од медија и група грађанског друштва који се финансирају из иностранства да се региструју као неко ко ради у интересу страних сила.

Демонстранти су то доживели као претњу по демократију у земљи и њену европску будућност.

Критичари кажу да је он био инспирисан руским законом коришћеним за гушење побуне.

Најмоћнији човек Грузије, милијардер Бидзина Иванишвили, обећао је да ће забранити опозиционе групе ако Грузијски сан победи.

Он је основао странку и тренутно је њен почасни председник.

Он све опозиционе групе трпа у исти кош, колективни Уједињени национални покрет, илити УНМ, што је име највеће појединачне опозиционе странке у Грузији.

„Данас колективни УНМ који има подршку из иностранства покушава да дође на власт преко немира и да ову земљу увуче у рат и хаос“, рекао је Иванишвили присталицама у Батумију 10. октобра.

„То мора да се оконча једном за свагда. Због тога је Грузији неопходна владајућа странка да би освојила уставну већину на изборима 26. октобра.“

Ризик од рата и других „претњи“ помиње се често у про-владиним медијима.

У њих спада и идеја да Европа жели да претвори грузијске мушкарце у гејеве или да су војска „страних агената“ из активног грађанског друштва земље и слободни медији део западне завере „глобалне странке рата“ да се изазове револуција.

У западном граду Кутаисију, маса од неколико стотина присталица слуша Нику Гвармију, из опозиционе Коалиције за промену, док говори са бине из позадине осветљене заставама ЕУ и Грузије на пљоснатим екранима.

„Наша будућност је у Европи“, кличе он.

Његова коалиција жели да привуче грузијске гласаче из Генерације З - управо оне људе који су изашли у великим бројевима да би протестовали због закона о „страном утицају“.

Сишавши са бине, он је за ББЦ рекао да су парламентарни избори у суштини референдум о европској будућности Грузије.

„Не постоји никаква претња по мир у Грузији“, каже Гвармија.

„То вам је руска пропаганда. Главна тачка нашег програма је како преживети. Како сачувати нашу домовину. То је питање Русије или Европе.“

Опозиција се нада да ће избори за викенд донети прву коалициону владу Грузији и окончати оно што описује као „једнопартијску владавину“ Грузијског сна.

Али, са Бидзином Иванишвилијем за кормилом, Грузијски сан је уверен да ће однети убедљиву победу.

„Достигли смо историјски максимум подршке углавном због два фактора. Први је да је упркос изазовима обезбеђен мир у нашој земљи. Други је брз економски развој у последње три-четири године“, рекао је премијер Иракли Кобакхидзе док је представљао изборни програм његове странке 7. октобра.

Критичари уместо тога указују на број Грузијаца који одлазе у иностранство у потрази за послом.

Према званичној статистици, 2023. године је емигрирало њих 243.000.

„Ако економији иде толико невероватно добро, зашто Грузијци напуштају земљу?“, пита се Звиад Адзинбаиа, виши стручни сурадник Флечерове школе права и дипломатије на Универзитету Тафтс.

Опозиција се жали да власти нису отвориле довољно биралишта изван Грузије да би уважили њихове гласове.

Централна изборна комисија је прошлог месеца најавила да ће отворити 60 биралишта у 42 земље.

ЕУ, САД и Велика Британија су изразили незадовољство правцем у којем Грузијски сан води земљу, говорећи о назадовању демократије и наративима који служе само Русији.

Велика Британија је замрзла годишњи дијалог о безбедности са Грузијом, а њен амбасадор у Тбилисију навео је забринутост због пада демократије и антизападњачке реторике грузијске владе.

Кремљ тврди да се не уплиће у домаћа политичка питања Грузије, додавши да је Запад тај који има „дрске покушаје“ вршења притиска на владу.

Изван великих градова, међутим, није геополитика та која највише занима многе Грузијце.

Месецима Тамаз Непаридзе (66) и десетине других из Шукрутија протестују испред парламента у Тбилисију, рекавши да њихово село на пропланцима изнад града Чиатуре пропада због огромне подземне мреже рудника.

Они су за своју муку окривили рударску компанију и владу.

„Изгубио сам сва очекивања. Мислим да нећу гласати на овим изборима, не верујем ни у шта од тога“, каже Тамаз.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]