Мета руских дронова и украјински цивили, показују докази

Сергеј Доброволски, трговац гвожђаријом, враћао се једног дана кући у Херсону у јужној Украјини.

Закорачио је у двориште, запалио цигарету и попричао са првим комшијом.

Чули су наједном звук зујања дрона изнад њихових глава.

Ангела, Сергејева жена са којом је у браку 32 година, каже да је видела мужа како трчи и баца се у заклон док је дрон испуштао гранату.

„Преминуо је пре него што су стигла амбулантна кола.

„Речено ми је да није имао среће, пошто му је комадић шрапнела пробио срце“, каже она, сломивши се.

Сергеј је један од 30 цивила убијених у наглом скоку броја руских напада дроновима у Херсону од 1. јула, рекла је војна управа града за ББЦ.

Они су забележили више од 5.000 напада дроновима у истом периоду, са више од 400 рањених цивила.

Дронови су променили ратовање у Украјини - и Кијев и Москва их користе за војне циљеве.

Међутим, ББЦ је чуо изјаве очевидаца и видео поуздане доказе који указују да Русија користи дронове и против цивила у градовима на првој линији фронта као што је Херсон.

„Они могу да виде кога убијају“, каже Ангела.

„Да ли они овако желе да се боре, просто гађајући људе који само ходају улицом?“, додаје.

Кад би се доказало да Русија намерно гађа цивиле, то би представљало ратни злочин.

Руска војска није одговорила на ББЦ-јева питања о овим наводима.

Од покретања инвазије у фебруару 2022. године, Русија упорно негира да намерно гађа цивиле.

Докази о очигледним нападима дроном на цивиле могу да се виде на многим снимцима подељеним на украјинским и руским друштвеним мрежама - ББЦ-јев тим за провере информација је анализирао шест.

На сваком од ових снимака, гледамо кроз камеру даљинског оператера дроном док прати кретање пешака или шофера у цивилној одећи, често бацајући гранате које понекад изгледају као да озбиљно рањавају или убијају њихове мете.

ББЦ-јев тим је успео да идентификује канал на Телеграму који има најраније до сада виђене јавне копије пет од шест анализираних снимака.

Сви су постављени са подбадањима и претњама упућеним украјинском становништву, међу њима и тврдњама да су сва возила легитимни циљеви и да људи треба да смање кретање у јавности на минимум.

Рањене су вређали, називали „свињама“, а у једном случају, извргавали руглу зато што су жене.

Налог који је постављао неке од ових видео снимака дронова објављивао је и снимке паковања или распакивања дронова, и друге записе опреме, захваљујући се људима на њиховим донацијама.

Војна управа Херсона рекла је за ББЦ да је Русија променила тип дрона који користи да градски електронски системи више не могу да пресретну већину њих.

„Имате осећај да вас константно лове, као да вас неко нон-стоп посматра, и да може да испусти експлозив у сваком тренутку.

„То је најгора могућа ствар“, каже Кристина Синија, која ради у центру за хуманитарну помоћ на километар од реке Дњепар.

Да бисмо стигли до центра, а да нас не следе дронови, јуримо великом брзином, заклањамо се иза дрвећа кад се паркирамо и потом утрчавамо унутра.

На полици иза Кристине, мали уређај потврђује претњу од споља, зујећи сваки пут кад открије дрон.

Зујао је сваких неколико минута док смо били тамо, често откривајући присуство најмање четири беспилотне летелице.

Траума је видљива на лицима становника које срећемо, који су се усудили да изађу из домова само да би допунили залихе хране.

Валентина Миколаивна брише очи.

„У језивој смо ситуацији. Кад изађемо, трчимо од дрвета до дрвета, узимамо заклон.

„Сваки дан нападају јавни превоз, бацају бомбе на нас уз помоћ дронова“, прича она.

Олена Кривчун каже да ју је замало промашио напад дрона на њен аутомобил.

Неколико минута пре него што је требало да се врати у кола после посете пријатељици, бомба је пала кроз кров изнад возачевог седишта, разоривши једну страну возила, претворивши га у згужвану масу метала, пластике и стакла.

„Да сам била у колима, погинула бих.

„Да ли личим на припадницу војске, да ли мој ауто личи на војно возило?“, каже она.

Олена је спремачица, а аутомобил је био кључан за њен посао и нема новца да га поправи.

Додаје да су дронови страшнији од гранатирања.

„Кад чујемо да је граната испаљена са друге стране реке, имамо времена да реагујемо.

„Са дроновима није тако, некада их не чујете. Брзи су, спазе вас и одмах ударају", каже она.

Бен Дусинг, који води центар за хуманитарну помоћ, каже да дронови шире још већи страх од гранатирања, паралишући популацију.

„Ако вас дрон узме на нишан, истина је да је у том тренутку вероватно ’крај игрице’. Нема одбране од тога“, каже он.

Последњих неколико месеци, каже Александар Толокоников, портпарол војне управе Херсона, руска војска је такође почела да користи дронове и из даљине избацује мине дуж пешачких, аутомобилских и аутобуских рута.

Он каже да су те експлозије изазвале „лептир“ мине, мале противпешадијске, које могу да слете на земљу и да се детонирају касније, по контакту, прекривене лишћем да би биле камуфлиране.

ББЦ није успео да верификује употребу дронова за разбацивање мина по Херсону.

Олена каже да ће се како се приближава зима, страх од дронова само појачавати.

„Кад буде опало лишће са дрвећа, биће још много више жртава, јер ако сте на улици, немате где да се сакријете.“

Како смо верификовали снимке дронова?

Успели смо да лоцирамо место настанка шест снимака које смо анализирали.

Сви су снимљени на источној страни Херсона, што смо утврдили идентификовањем препознатљивих обележја на градским улицама.

У једном од случајева, дрон је испустио експлозив на двоје пешака, ранивши једног толико тешко да после није могао да хода.

Била је то кривина на раскрсници у облику слова Т, што је указивало на Дњепарски дистрикт или оближње предграђе Антонивке, уместо на градски центар Херсона.

Код другог случаја смо идентификујући могућу локацију, успели да упаримо видљива обележја на снимку са сателитским снимцима - зграде и пилоне - што нам је помогло да потврдимо где се у граду одиграо напад.

У покушају да утврдимо где су се снимци први пут јасно појавили, провукли смо кроз претраживаче неколико кадрова из сваког.

Најранији резултат је често био одређени канал на Телеграму, на којем су ти снимци били неколико сати пре поновног објављивања на сајтовима као што су Икс или Редит.

Пронашавши локацију сваког напада, успели смо да израчунамо време настанка снимка уз помоћ сенки и унакрсних референци са записима временских услова да бисмо пронашли највероватнији датум.

Четири снимка која смо анализирали, постављена су на Телеграм каналу дан псоле највероватнијег настанка снимка, а у једном примеру, био је постављен истог дана али осам сати касније.

Додатно извештавање: Имоџен Андерсон, Анастасија Левченко и Владимир Ложко.

Рад на верификацији: Ричард Ирвајн-Браун

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]