Серија 'Адолесценција': Како је маносфера постала мејнстрим

У средишту радње нове Нетфликсове драме Адолесценција је узнемирујуће питање: Шта може да наведе тринаестогодишњака да убије његову школску другарицу?

Један од одговора, чини се, лежи у 'маносфери'.

Израз маносфера први пут је скован 2009. године и описује мрежу интернет заједница које се баве стварима које интересују мушкараце.

Ове групе заступају различите идеологије - од уверења да мушкарци немају институционалну моћ, до екстремнијих, мизогиних (мржња према женама) ставова.

Међутим, маносфера је сада превазишла границе интернета.

Тај екстремни садржај промовишу алгоритми друштвених мрежа што му омогућава да досегне велики број корисника, што раније није било могуће.

Утицајни на интернету (инфлуенсери) који промовишу одређени тип мушкости, попут Ендрјуа Тејта, данас су светски познати.

Џек Торн, сценариста серије Адолесценције, заронио је у дигиталне лавиринте ове заједнице ради истраживања маносфере.

„Схватио сам да у томе постоји нешто заиста привлачно", рекао је у ББЦ емисији Њузнајт.

„И није у питању само Ендрју Тејт. Ти ставови су свуда".

Стручњаци упозоравају да инфлуенсери и ове групе користе распад традиционалних заједница и празнину која је настала услед друштвених и економских тешкоћа са којима се суочавају млади.

Одговор на феминизам

Током другог таласа феминизма 1970-их, који се бавио питањима равноправности и борбе против дискриминације, Американац Ворен Фарел био је истакнути активиста Покрета за ослобођење мушкараца, феминистичке организације чији чланови су били мушкарци.

Веровао је да родне улоге и патријархат штете и мушкарцима.

Међутим, када су феминисткиње почеле да говоре о епидемији насиља мушкараца над женама, дошло је до сукоба између ова два покрета, објашњава професорка Деби Гинг, која проучава маносферу.

Фарел је временом стекао уверење да феминисткиње више занима моћ него једнакост, а тај став је почео да прихвата све већи број мушкараца.

Покрет за ослобођење мушкараца се распао јер су се Фарел и други чланови разочарали у феминистички покрет.

Током 1990-их, Фарел је написао неколико књига у којима тврди да су мушкарци потлачени, да је насиље у породици двосмеран проблем и да су жене саме криве за неједнаке плате.

Ови ставови су дељени у раним фазама интернет форума, а многи данашњи активисти за права мушкараца управо тај период виде као основу данашењих форума, каже Гинг.

Форуми 1990-их

Како је интернет почео да се развија током 1990-их, активисти за права мушкараца су основали интернет форуме и 'собе за ћаскање' (цхат роомс).

У почетку, нису све ове групе биле штетне.

Због проблема у љубави, квир студенткиња покренула је први интернет форум за заједницу 'инцел', што је скраћеница инволунтарy целибате, у преводу несвојевољни целибат.

Она је за ББЦ 2018. године рекла да је форум првобитно био намењен свима.

Међутим, како је број корисника растао, садржај се све мање уређивао.

Расправе су кренуле у правцу сексизма, а нове заједнице које су се стварале почеле су да користе термин инцел на потпуно другачији начин.

Уместо да буде место за разговор о изазовима у везама, мушкарци су почели да криве жене за то што су усамљени.

Постојали су и потпуно другачији форуми 'Пицк Уп Артист' заједнице на интернету у којима су мушкарци размењивали стратегије за освајање жена, називајући себе 'Алфама', што би требало да означава мушкост или мужевност.

Лиза Сугијура, стручњакиња за високотехнолошки криминал и ауторка књиге о историји маносфере, каже за ББЦ да су ове групе, слично инцел форумима, убрзо почеле да промовишу мизогине ставове.

„У почетку су делили савете и стратегије за прилазак женама.

„Али оно што су заправо сугерисали било је да жене немају сопствену вољу, да немају право да кажу 'не'", каже она.

Инцел групе постају мејнстрим

Појавом друштвених мрежа, маносфера је постајала мејнстрим.

Инцел групе су се окупљале на платформама, попут Фејсбука, Јутјуба и Редита, чиме су добиле приступ широј публици.

Групе су почеле да се обједињују и позајмљују идеологије једне од других да би привукле што већи број следбеника.

Један од основних наратива ових група био је уверење да мушкарци имају много мање шансе за упознавање и забављање.

У серији Адолесценција спомиње се такозвано „правило 80/20", према којем је 80 одсто жена заинтересовано само за 20 одсто мушкараца.

Ова тврдња је заправо настала на основу погрешно протумачене анкете.

Ако би мушкарац прихватио ову идеологију, сматрало се да је „прогутао црвену пилулу" - референца на филм Матрикс, која означава „буђење" у погледу друштвених неправди.

Професорка Гинг каже за ББЦ да су ове мреже форума створиле нови облик политичког активизма против феминизма.

„Сведочили смо дигиталном лову на вештице који је упозоравао жене на последице ако пређу одређене границе".

Маносфера је 2014. године организовала кампању мржње против жена у гејминг индустрији, користећи доксинг (таргетирање и уцене) и претње.

Исте године, маносфера се из дигиталног простора прелила у стварни свет насиља.

У месту Ајла Висти у Калифорнији, 22-годишњи Елиот Роџер, који је себе називао инцелом, убио је шест и ранио 14 људи у намери да „казни" жене које су га одбиле.

Био је то први у низу познатих злочина и напада повезаних са овом заједницом.

Сугијура каже да су ови напади додатно оснажили чланове најекстремнијих форума и соба за ћаскање, који сада „славе сваки пут када убиство жене добије медијску пажњу".

Иако су ове групе постале озлоглашене, остале су на маргинама интернета.

'Прихватљиве' екстремне идеје

Друштвене мреже које фаворизују кратке видео-формате погурале су наратив маносфере у мејнстрим, захваљујући инфлуенсерима попут Ендрјуа Тејта, који јавно и отворено признаје да је женомрзац.

Тејт је у Уједињеном Краљевствуоптужен за сексуално злостављање.

Инфлуенсери маносфере шире екстремне ставове, комбинујући концепте преузете из инцел и Пицк Уп Артист заједница.

Међутим, сада те концепте повезују са самопомоћи, фитнесом и финансијским саветима и често се нуде једноставна решења за сложене проблеме, обично у виду производа или курсева.

Сугијура верује да су управо на овај начин инфлуенсери успели да те екстремне поруке учине прихватљивијим.

„Маносфера не промовише само мизогинију и мржњу.

„Представља се тако да изгледа да се бави самопомоћи и личним развојем", каже она.

Уједно, попуњава празнину за младе мушкарце који траже друштво.

Истовремено, објашњава Сугијура, осећају притисак да се уклопе у идеализовану слику мушкости, а притом немају простор где би могли да разговарају о њиховој усамљености, депресији и анксиозности.

Џек Торн, сценариста серије Адолесценција, рекао је у емисији ББЦ-ја да су инфлуенсери који промовишу мушкости само део ширег спектра проблема који утичу на тинејџера, главног лика у серији.

„Проблеми су и родитељи који су га занемаривали, школски систем који га је изневерио и ставови које је упијао.

„То је обична, просечна породица и обичан свет.

„Заиста је забрињавајуће шта је данас могуће".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]