'Тропски Трамп': Да ли је пресуда Болсонару заиста његов крај

Током предизборног митинга Жаира Болсонара 2018. у Жаиз де Фори, граду на југоистоку Бразила, 40-годишњи мушкарац се пробио кроз масу и забио нож у стомак председничког кандидата ког су аналитичари сматрали аутсајдером.

Фотографије Болсонара савијеног од бола, у дресу у бојама бразилске фудбалске репрезентације, имале су милионске прегледе на друштвеним мрежама и непрестано су емитоване на телевизији.

Бивши капетан војске је преживео, а шок и комешање изазвано нападом појачали су његов имиџ аутсајдера и помогли му да дође до победе неколико недеља касније.

Седам година касније, Врховни суд Бразила донео је пресуду која је, изгледа, драматично окончала његов изванредни успон, пошто је проглашен кривим за планирање војног пуча.

Међутим, политичка нестабилност Бразила и Болсонаров инстинкт за преживљавање показују да га не треба лако отписивати.

Он остаје један од најзначајнијих политичара последњих неколико деценија, а са савезницима који вец́ инсистирају на амнестији, његов утицај, па чак и изгледи за повратак, и даље висе над политичком будуц́ношц́у земље.

Пут ка моћи

Због запаљиве реторике, Болсонара вец́ина политичара у Бразилу није схватала озбиљно пре него што је постао председник.

У јулу 2018, само три месеца пре избора, био сам шеф бироа ББЦ Бразил у Сао Паулу.

Разговарао сам са анкетарима, политичарима и утицајним пословним људима - консензус је био јасан: упркос вођству у анкетама, Болсонаро није могао да победи. Аргумент је био да Болсонару недостаје машинерија велике странке и да ц́е, када почне телевизијска кампања, његова подршка брзо избледети.

Пре него што је постао председник и вођа крајње десничарског покрета који сада носи његово име, „Болсонаризам“, Жаир Болсонаро је провео три деценије као опскурни, непознати конгресмен.

Познат мање по законодавним достигнуц́има него по запаљивим изјавама, изградио је политички имиџ око одбране војне диктатуре која је окончана 1985.

Као бивши војни званичник, напустио је оружане снаге после борбе за вец́е војне плате и био оптужен - затим ослобођен - за планирање бомбардовања током протеста због плата 1980-их.

Конгресмен Болсонаро је деценијама био присутан у популарним телевизијским емисијама, где је негодовао против демократије и хвалио ауторитарну власт.

У интервјуу из 1999, отишао је толико далеко да је рекао да ц́е, ако буде изабран за председника, извести пуч првог дана на власти и „завршити посао“ диктатуре тако што ће убити 30.000 људи, а први међу њима би био тадашњи председник Фернандо Енрике Кардосо.

Упркос седам мандата у Конгресу, Болсонаро је као аутсајдер остао на маргинама бразилског политичког живота.

Међутим, те 2018, Бразилци су били жедни аутсајдера.

Земља је претрпела пет година превирања: масовне протесте 2013, дубоку рецесију, опозив председнице Дилме Русеф 2016. и свеобухватну истрагу „Аутопраонице“.

Истрага је обухватила политичаре целог спектра, али је најтеже погодила Радничку партију (ПТ) Луиза Инасиа Луле да Силве и Русеф, који су владали Бразилом од 2003. до 2010.

У априлу 2018, Лула - веома популарни бивши председник који је напустио функцију са рејтингом изнад 80 одсто - затворен је због оптужби за корупцију које је касније поништио Врховни суд.

Многим Бразилцима, сваки политичар је изгледао компромитовано, а Болсонаро је знао како да искористи ову прилику.

Углавном путем друштвених медија, успео је да окупи широку коалицију.

Ту су били Бразилци средње и ниже средње класе фрустриране Радничком партијом (ПТ) и осец́ајем широко распрострањене корупције; конзервативну евангелистичку заједницу која је вец́ представљала више од 26 одсто становништва; део полиције и војске; екстремне десничае; пословне људе незадовољне економијом; и - вероватно најважније - милионе обичних Бразилаца који су једноставно веровали да је време за промену.

У том смислу, Болсонаро је испунио очекивања: његово председништво није личило ни на једну бразилску владу од повратка земље демократији 1980-их.

Председник

Болсонаро је успео да бразилску десницу претвори у масовни покрет први пут у историји.

Међутим, претварање тог покрета у власт била је друга прича.

Изабран у октобру 2018. преко мале странке, окупио је кабинет који су углавном чинили људи са мало искуства у федералној администрацији и у великој мери се ослањао на војне официре да попуне кључне позиције.

Од самог почетка, Болсонарова администрација је заузела став да је наклоњена бизнису, дипломатски се ускладила са Сједињеним Државама Доналда Трампа - председника кога је отворено представљао као инспирацију - и са другим конзервативним владама попут мађарске и израелске.

Влада је следила је еколошку агенду која је ослабила надзор и ублажила заштиту у корист агробизниса.

Резултат је био пораст дефорестације у Амазону и другим бразилским биомима - што је изазвало међународно негодовање.

Међутим, прави изазови дошли су са пандемијом 2020.

Од почетка, Болсонаро се противио социјалном дистанцирању, тврдец́и да ц́е то наштетити бразилској економији.

У неколико наврата придружио се присталицама на масовним демонстрацијама где нису поштовали ношење маски и дистанцирање.

У марту 2020. године, упоредио је ковид-19 са „малом грипом“, а следец́ег месеца, када су га питали о растуц́ем броју умрлих, једноставно је одговорио: „Нисам гробар“.

Касније је изјавио да жали због те изјаве.

Болсонаро је такође био скептик према вакцинама и одупирао се првим понудама за бразилско становништво, сам одбијајуц́и да се вакцинише.

Пркосец́и здравственим стручњацима, промовисао је недоказане третмане попут хидроксихлорокина.

На крају, вакцине су постале доступне, али стручњаци су рекли да је хиљаде живота могло бити спасено да је влада усвојила мере социјалног дистанцирања и раније почела са имунизацијом.

Укупно је више од 700.000 Бразилаца умрло од ковида-19 између 2020. и марта 2023.

Алешандре де Мораеш

Више од било које опозиционе странке, Болсонаров највећи непријатељ био је ипак Врховни суд Бразила, који је одбацио његове покушаје да блокира социјално дистанцирање и употребу маски током пандемије корона вируса, као и законе и уредбе које би становницима олакшале набавку ватреног оружја.

Један члан Суда посебно ц́е постати нека врста непријатеља за Болсонара: Алешандре де Мораеш.

Каријерни јавни тужилац и професор права, служио је у конзервативним администрацијама у Сао Паулу пре него што се придружио Суду након што га је именовао председник Мишел Темер, политичар десног центра који је наследио Русеф.

Године 2020, председник Суда је именовао Мораеша да води истрагу о ширењу дезинформација усмерених ка Врховном суду на друштвеним мрежама.

Та истрага, под надзором Др Мораеша, касније је проширена на друге случајеве, попут претњи Болсонарових присталица демократији.

Таква концентрација моц́и постала је предмет критике, не само Болсонариста вец́ и неких адвоката и политичара центра.

Да Мораешова улога, међутим, била је утемељена у бразилском законодавству и вец́ину његових одлука касније је потврдио остатак Суда.

За неке аналитичаре и коментаторе, поверавање овог задатка Мораешу је било виђено као једини начин да се заштити бразилска демократија.

Болсонарово незадовољство Врховним судом, међутим, само је расло и у многим приликама је изјављивао да се нец́е придржавати тих пресуда.

На масовним демонстрацијама у Бразилији и Сао Паулу у септембру 2021, појачао је нападе, судију Де Мораеша је чак назвао „нитковом“ - и изјављивао да ц́е председништво напустити само „ухапшен, мртав или као победник“, додајуц́и да жели да каже „издајницима да никада нец́у бити ухапшен“.

Јавност је доживела говор као директну претњу бразилским демократским институцијама.

Пораз на изборима

Године 2021, у једном од великих преокрета уобичајених у бразилској политици, Лула - који је изашао из затвора у новембру 2019. пошто је Врховни суд поништио све оптужбе против њега - добио је дозволу да се кандидује на изборима 2022.

Болсонаро и његови савезници интензивирали су кампању против бразилског изборног система, тврдец́и, без икаквих доказа, да би електронске машине за гласање могле бити хаковане.

Председник је инсистирао на папирним гласачким листиц́има за изборе 2022, сугеришуц́и да ц́е одбацити сваки резултат без њих.

Кампања је виђена као покушај да се дискредитује бразилски електронски систем гласања и да се поставе темељи за порицање било каквог исхода осим победе Болсонара.

Он је често тврдио да је једини начин да Лула победи био превара.

Изборне власти су, међутим, одбиле предлог.

Бразилци су на крају изашли на биралишта у октобру 2022. да бирају између Болсонара и Луле.

Сами избори нису прошли без контроверзи.

На дан другог круга избора, бразилска федерална саобрац́ајна полиција, под Болсонаровом владом, поставила је блокаде на путевима у областима где је Лула имао снажну подршку.

Влада је тврдила да је то урађено да би се спречила превара, али је то углавном схвац́ено као покушај да се спрече Лулине присталице да дођу до бирачких места.

Тог дана, судија Врховног суда Де Мораеш наредио је уклањање блокада и запретио затвором шефу полиције ако се наставе.

На крају, као што је вец́ина анкета и предвиђала, Лула је победио - али са разликом мањом од два процента.

Насиље

Непосредно након избора, Болсонаро није давао изјаве и држао се даље од јавности. Када је коначно проговорио, у краткој изјави, није признао пораз - нешто што никада не би урадио – вец́ је одобрио почетак транзиције.

Истовремено, подстакнути председником, његове присталице су камионима блокирале путеве широм Бразила, док су стотине Болсонариста камповале испред војних касарни захтевајуц́и да се избори пониште и да оружане снаге интервенишу како би спречиле Лулину инаугурацију.

Касније истраге су показале да се током овог периода Болсонаро састао са начелницима оружаних снага како би разговарали о увођењу ванредног стања ради поништавања избора.

План није спроведен јер су двојица од тројице војних лидера одбила да учествују, према изјавама које су дали суду.

Полиција је касније открила да је чак један од председникових помоц́ника унутар председничке палате одштампао план за атентат на Лулу и Де Мораеша.

Болсонаро пориче било какво знање о плану за убиство власти и тврди да је током састанка са војним командантима разговарао само о мерама које су наведене у Уставу - иако бразилски закон не дозвољава проглашење ванредног стања ради поништавања резултата избора.

У последњим данима 2022, док је још био председник, Болсонаро је одлетео на Флориду да не би присуствовао Лулиној инаугурацији 1. јануара.

Само неколико дана касније, 8. јануара 2023, Бразил је био сведок догађаја без преседана: хиљаде Болсонарових присталица упале су у Конгрес, Врховни суд и председничку палату у Бразилији.

Била је то тропска верзија напада на Капитол САД у Вашингтону 6. јануара 2021.

Лула није био у палати, а снаге безбедности су до краја дана ставиле нереде под контролу. Болсонаро, који је још увек био у Сједињеним Државама, негирао је било какву умешаност – иако је вец́ина судија Врховног суда касније напад видела као део ширег плана за свргавање Луле са функције.

…и пад?

Болсонаро се на крају вратио у Бразил и почео да групише своје савезнике, циљајуц́и не само на председничку трку 2026, вец́ и друге сфере моц́и.

На локалним изборима 2024, његова странка је освојила више од 500 градоначелничких места широм Бразила.

У исто време, истраге против њега које је водила Федерална полиција под надзором Александра де Мораеша су се убрзавале и, у априлу 2025, Врховни суд је заказао суђење.

Међутим, уз адвокатски тим, он и његови савезници су усвојили алтернативне стратегије да се суоче са тим.

Осудивши тужбу као политички прогон, један од Болсонарових синова, конгресмен Едуардо Болсонаро, преселио се у Сједињене Државе да лобира код Трампове администрације и базе његовог конзервативног покрета МАГА (Make America great again ) за мере против Бразила.

У јулу је Трамп увео царине од 50 одсто на бразилску робу, а као разлог навео оно што је описао као лов на вештице против Болсонара.

Убрзо су се и Едуардо и сам Болсонаро нашли под истрагом због наводног мешања у судски процес због њиховог приступа америчкој влади. У августу је Болсонаро стављен у куц́ни притвор.

Врховни суд је на крају бившег председника осудио због вођења неуспеле завере.

Као резултат тога, забрањено му је да се кандидује за било коју јавну функцију до 2060.

Међутим, резултат можда нец́е бити ц́орсокак за Болсонара.

Чак и пре него што се суђење завршило, његови савезници у Конгресу почели су преговоре о предлогу амнестије за његове злочине о коме би се могло гласати у наредних неколико недеља.

Истовремено, политичари који траже његову подршку за своје председничке кандидатуре вец́ обец́авају да ц́е помиловати Болсонара у случају да победе.

Секретар у Лулиној администрацији, са којим сам разговарао под условом анонимности, упозорио је да ц́е сваку амнестију коју одобри Конгрес, Врховни суд прогласити неуставном.

У том случају Бразил би могао да уђе у уставну кризу ако Болсонарови савезници успеју да изаберу велики број сенатора и представника који би чак могли да покушају да смене судије Врховног суда.

Као што је један адвокат рекао током овогодишњег суђења, „сви знају да ц́е свака одлука бити преиспитана. Ништа нец́е бити трајно.“

Изјава звучи као знак и дефиниција не тако давне историје Бразила.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]