Зашто су неки људи 'алергични' на друге људе

Мора верује да су јој кондоми спасили живот.

Данас има 43 године и живи у Охају, у Сједињеним Државама (САД), и каже да је проблем почео у њеним двадесетим.

„Приметила сам да ме гениталије пеку после (незаштићеног) секса”, присећа се она.

УПОЗОРЕНЈЕ

Овај текст садржи сексуално експлицитан језик и теме.

Мори (име је промењено ради заштите приватности) је било нелагодно да о томе разговара са партнером.

Зато би сачекала да он оде, а онда би се темељно опрала.

Променила је средства за личну хигијену - од сапуна до лубриканта.

Али проблем се само погоршавао и почела је добија црвенило и отоке.

Ове реакције је имала искључиво након додира са спермом.

На крају је раскинула са тим партнером и почела је да се виђа са човеком који је увек користио кондом.

„Није било проблема све до једне вечери када смо после секса лежали у кревету, и мој језик је изненада почео да отиче”, прича Мора.

„Партнер је приметио шта се дешава и вриснуо је: 'Гушиш се!', и брзо је узео мој инхалатор…

„Успео је да ми га угура у угао усана и укључио.

„Срећом, још вуек сам могла да дишем довољно да лек удахнем до плућа”.

Мора, која иначе има астму и више алергија, верује да је кондом процурио.

Она и њен дугогодишњи партнер сада су још опрезнији у погледу употребе кондома.

Каже да до те вечери није ни знала да неко може да буде алергичан на сперму.

Овакве имунолошке реакције су изузетно ретке, али неки људи су алергични на тела других.

Ова стања, која се често погрешно тумаче, могу да утичу не само на здравље, већ и на посао, односе, и на целокупан живот тих људи.

Али шта тачно изазиве овакве реакције и како се развијају и даље је углавном не зна.

Да ли су то праве алергије или нешто друго?

Док научници полако долазе до неких наговештаја, ови чудни одговори организма пружају увид у хемију наших тела и особености људског имуног система.

Преко коже

Често се преосетљивост на тело друге особе повезује са супстанцама из спољне средине које се на том телу налазе.

На пример, на кожи могу да се задрже синтетички мириси, попут оних у дезодорансима и лосионима после бријања.

Више од 150 мирисних супстанци повезано је са контактним алергијама.

Не зна се увек шта је окидач.

Американка која пати од тешког облика синдрома активације мастоцита, стања у којем ћелије задужене за борбу против инфекција почињу неправилно да раде, развила је снажне алергијске реакције на мирис њеног мужа.

Сабине Алтрихтер, лекарка у Универзитетској болници Кеплер у Аустрији, каже да иако та веза није доказана, неки пацијенти који имају поремећај активације мастоцита сумњају да су осетљиви на природне мирисе тела или хемикалије које лучи кожа других људи.

Кожа ослобађа многа једињења која доприносе мирису тела.

Гасови које ослобађа кожа могу да садрже и хемикалије попут толуена, који се налази у сировој нафти и користи се за прављење многих производа, међу којима су боје и пластика.

Људи могу да апсорбују толуен намерно, на пример, удисањем лепка да би се дрогирали, или ненамерно, рецимо путем изложености на радном месту.

Толуен је такође једна од бројних хемикалија које се налазе у дуванском диму.

Група људи која би могла мало да појасни реакције на друге су они који пате од мистериозног стања познатог као „Људи су алергични на мене” (Пеопле Аллергиц То Ме - ПАТМ).

То је необична појава када присуство одређене особе код других изазива симптоме сличне алергијским реакцијама, попут кашља и гушења.

Јошика Секине, професор хемије на Универзитету Токајиу у Јапану, и његови сарадници су 2023. године проучавали гасове које испушта кожа људи који пријављују симптоме ПАТМ-а.

Од 75 гасова које је тим испитао, толуен је био нарочито присутан.

Група људи који су имали симптоме ПАТМ ослобађали су у просеку 39 пута више ове хемикалије него они који нису имали то стање.

„Толуен се удише из ваздуха приликом дисања.

„Како је штетна супстанца, обично се метаболише у јетри и избацује путем урина”, објашњава Секине.

„Међутим, код пацијената који имају ПАТМ способност разградње толуена је ослабљена, због чега се та хемикалиј накупља у крвотоку и касније ослобођа кроз кожу”, каже он.

Секине напомиње да стање ПАТМ још увек није широко признато и да за њега не постоје званични дијагностички критеријуми.

С друге стране, на зној углавном подразумева преосетљивост на сопствену, а не на зној других.

Када је реч о коси, у ретким случајевима код којих су забележене алергије повезане са људском косом, реакцију није изазвао алерген у самој коси, већ алергени у спољашњим супстанцама.

Такве супстанце су, на пример, деривати формалдехида у кератинским третманима за косу или протеин који луче мачке и који доспева у косу власника мачака.

Из телесних течности

Алергијске реакције могу да изазову и специфични алергени који се налазе у телесним течностима.

Жена у Уједињеном Краљевству (УК), која је била алергична на бразилски орах, добила је копривњачу и отежано је дисала након сексуалног односа са мушкарцем који је неколико сати раније јео мешане орашасте плодове, иако је у међувремену опрао зубе, нокте и кожу.

Код људи који пате од тешких алергија, орашасти плодови су такође изазвали алергијске реакције приликом љубљења.

Иако су орашасти плодови алрген који се најчешће пријављује као проблем током љубљења, пљувачка је такође изазвала алергијске реакције након уноса воћа, поврћа, морских плодова, и млека.

Жене које су алергичне на антибиотике имале су негативне реакције након вагиналног и (можда) оралног секса са људима који су узимале те лекове.

Али поред ових спољашњих алергена, протеини који се налазе у одређеним телесним течностима могу да изазову реакцију.

Један од примера који је познат неким клиничарима, иако још увек није опште прихваћен, је сперма.

Алергија на сперму има широки спектар симптома, од осипа који сврби (копривњаче) до тешке алергијске реакције анафилаксе која може да има и смртни исход.

Ова алергија се најчешће јавља код људи у двадесетим и тридесетим годинама, иако је укупно документовано мање од 100 случајева, према раду из 2024. године.

Алерген који се најчешће доводи у везу са овом преосетљивошћу је антиген специфичан за простату, који се налази у семеној течности и може да изазове имунолошку реакцију.

Семена тећност, поред сперматозоида, чини највећи део спреме, и алергија се јавља на протеин у тој течности, а не на саму сперму.

Још увек није потпуно јасно шта се тачно дешава у телу људи који имају преосетљивост на семену течност, објашњава Џонатан Бернстин, професор клиничке медицине, специјализован за алергологију и имунологију, на Медицинском факултету Универзитета у Синсинатију у САД-у.

Бернстин каже да не постоје квалитетни модели међу животињама за проучавање ове врсте преосетљивости, нити довољан број људи који пате од овог стања да би могла да се спроведу обимнија истраживања.

Алергија на сперму може да буде локализована и системска.

Када су симптоми локализовани и ограничени на подручје додира, најчешће се јављају унутар и око вагине.

Међутим, жена у Шпанији која никада раније није имала алергијску реакцију након вагиналног секса, изгубила је свест и добила је друге симптоме анафилаксе након аналног односа.

Дијагностикована јој је преосетљивост на семену течност.

Жена у САД-у је добила оток и осип и без сексуалног односа, када јој је кожа дошла у додир са спермом.

Локални симптоми могу да буду јак бол и пецкање непосредно након односа.

„То је (према исказима пацијенткиња) као да вас неко полива киселином”, каже Бернстин.

Једна од његових пацијенткиња је реакцију описала „забадање хиљаду игала у вагину”.

Неко може да буде осетљив на сперму више партнера или само једног, напомиње Бернстин.

Дијагноза се обично поставља убацивањем у кожу мале количине свежег узорка семене течности сексуалног партнера.

Пацијенткиње Бернстина су најчешће жене у моногамним везама са мушкарцима, које углавном долазе када покушавају да затрудне.

Неки људи долазе и из далека на консултације са њим, јер има мало стручњака за алергију на спрему.

Бернстин каже да лекари многе пацијенткиње са овом алергијом или не лече или им преписују агресивне терапије кортикостероидима јер не знају шта са њима да раде.

Али додаје да у његовој ординацији успешно помажу готово свима који имају ову алергију.

Занимљиво је да скоро нема података о алергији на сперму код мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима.

Бернстин каже да никада није видео такав случај, иако му није јасно зашто.

Размишљао је да ли би симптоми могли да буду повезани са посебним условима у вагини, али то не би објаснило алергијску реакцију која се јавила после аналног секса између мушкарца и жене.

Могућности лечења

Једна од терапија коју је Бернстин испробао је убризгавање неколико инјекција партнерове сперме у кожу да би се смањила осетљивост пацијента.

Овај приступ је сличан терапији за синдром посторгазмичке болести, ретког и често исцрпљујућег стања које се јавља код мушкараца који су осетљиви на сопствену сперму.

Међутим, такво лечење је било скупо.

„Пацијенти су то морали да плаћају, јер је припрема узорака захтевала много лабораторијских анализа”, каже Бернстин.

Бернстин и његове колеге су открили да је једнократна локализована терапија која траје око два сата подједнако безбедна и делотворна.

Прво се сперматозоиди одвоје од семене течности.

Затим су та течност разблажи у односу један према милион, или чак један према десет милиона, у зависности од тежине симптома пацијенткиње.

Онда се разблажена течност на 15 минута убацује у вагину пацијенткиње.

Концентрација се постепено повећава да би пацијенткиња могла да развије већи ниво толеранције.

Током целог поступка пацијенткиња је под надзором.

Берстин каже да је резултат ове терпаије да „обично више нема системских реакција и да су могући незаштићени односи, барем са партнером чија сперма је употребљена за третман”.

Преосетљивост на семену течност се често погрешно схвата и погрешно дијагностикује.

Још мање података постоји о неким другим течностима које се преносе током сексуалног односа.

На пример, постоји јако мало објављених истраживања о могућој алергији на вагинални секрет, течност коју луче жлезде вагиналне слузокоже и грлића материце, чија улога је да подмазује то подручје и пружа извесну заштиту од патогена.

Међутим, Марек Јанковски сматра да је имао барем једног пацијента који пати од овог стања.

Јанковски, доцент дерматологије и венерологије на Универзитету Никола Коперник у Пољској, каже да му се обратио мушкарац који је претходно био код много лекара.

Пацијент му је рекао да му се јавља црвенило и свраб на гениталијама око 30 минута након вагиналног односа.

Такође је добијао свраб на лицу после оралног секса.

Пацијенту је то изгледало као алергија, али су га лекари исмевали или одбацивали ту могућност, каже Јанковски.

Међутим, Јанковски је поступио другачије и потражио је случајеве могуће алергије на вагинални секрет који жене луче током сексуалне активности.

„На крају је пацијент добро одреаговао на антихистаминике”, наводи он.

Овај случај је подстакао Јанковског и његове колеге да спроведу истраживање, које је објављено 2017. године.

Испитивали су друге дерматологе, као и људе који су можда патили од ове алергије.

Петина испитаних дерматолога рекла је да су видели такве случајеве, иако су многи лекари остали сумњичави да такво стање постоји.

Према налазима овог истраживања, оболели су пријавили црвенило, свраб, пецкање, отицање, и кипривњачу након контакта.

На основу тих налаза, Јанковски и сарадници су проценили да је алергија на вагинални секрет подједнако честа као и алергија на сперму, за коју се сматра да погађа најмање десетине хиљада људи само у САД-у.

Међутим, Јанковски каже да „тренутно постоје само посредни докази о алергији на вагинални секрет” и да су „потребна додатна истраживања у овој области”.

Важна разлика између алергије на сперму и алергије на вагинални секрет је што употреба кондома вероватно не би ублажила симптоме ниједне алергије на вагинални секрет, јер кондом не штити препоне и мошнице.

Међутим, налази истраживања које су спровели Јанковски и сарадници, показују да су антихистаминици и поновљена изложеност алергену помогли испитаницима алергичним на вагинални секрет.

„Како су млади на почетку сексуалне везе чинили већину установљених случајева алергије, изгледа да је пламен страсти био јачи од нелагодности, па је учестало излагање алергену довело до смањења осетљивости”, објашњава Јанковски.

То не важи за преосетљивости на семену течност, за коју се не зна да не може да се реши природним путем.

Било која врста алергије на партнера може да има озбиљне последице.

Мора верује да је њена преосетљивост на сперму партнера допринела заједничкој одлуци да немају децу, јер мисли да би решење које не би подразумевало излагање сперми било веома скупо.

Емотивне последице могу да буду сложене и за оне који пате од алергије, и за њихове партнере.

Иако Мора има стабилну везу и њен партнер не негодује што мора да користи кондом, каже да јој је ипак рекао „да га је увредила чињеница да сам алергична на његову сперму.

„За то не криви мене, већ универзум”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]