Млади Кинези са факултетским дипломама раде као возачи, физички радници и статисти

Кина је сада земља у којој домар у средњој школи има диплому магистра физике, чистачица је квалификована за планирање животне средине, достављач је студирао филозофију, а доктор наука престижног Универзитета Цингхуау у Пекингу се пријављује да буде помоц́ник у полицији.

Ово су стварни примери у држави која бележи успорен привредни раст, а није тешко нац́и још сличнијих.

„Посао из снова ми је био да радим у инвестиционом банкарству", каже Сун Џан док се спрема за смену конобара у ресторану у Нанђингу, граду на истоку земље.

Овај 25-годишњак је недавно дипломирао финансије.

Надао се да ц́е „зарадити много новца" на добро плац́еној позицији.

„Тражио сам такав посао, али безуспешно", додаје.

У Кини сваке године дипломирају милиони младих, али у неким областима једноставно нема довољно посла за њих.

Привредни раст стагнира у главним секторима, а међу њима су тржиште некретнина и производња.

Незапосленост младих је била 20 одсто пре него што је промењен начин рачунања, уведен да ситуацију прикаже бољом него што заправо јесте.

У августу 2024. године, незапосленост је и даље износила 18, 8 одсто, а у новембру је пала на 16,1 одсто.

Многима са факултетским дипломама је тешко да се запосле у областима за коју су се школовали и сада обављају послове знатно испод њихових квалификација због чега их критикују породице и пријатељи.

'Ово је мој избор'

Када је Сун Џан постао конобар, његови родитељи су били веома незадовољни.

„Мишљење моје породице ме јако брине.

„Уосталом, учио сам много година и похађао прилично добру школу", каже он.

Додаје да се његова породица стиди због посла који обавља и да би више волели да покуша да постане државни службеник или функционер, али, он каже да је „ово његов избор".

Ипак, има тајни план.

Искористиће време радец́и као конобар да научи угоститељски посао како би једном могао да отвори сопствени објекат.

Верује да ако буде имао успешан приватни посао, да ће они који га критикују у породици морати да промене мишљење.

„Наћи посао у континенталном делу Кине је заиста велики изазов, тако да мислим да многи млади људи морају заиста да прилагоде њихова очекивања", каже Џанг Ђун, професорка са Градског универзитета Хонгконга.

Додаје да многи иду на постдипломске студије да би имали боље прилике за запослење, али да се по стицању диплома суочавају са стварношћу у којој одговарајућег посла за њих нема.

„На тржишту рада је заиста постало тешко", каже 29-годишња Ву Дан, која је тренутно приправница у клиници за спортске повреде у Шангају.

„Многе моје колеге са магистарских студија први пут сада траже посао и врло мало њих га је пронашло", додаје.

Није очекивала да ће радити овај посао са дипломом из финансија коју је стекла на Универзитету науке и технологије у Хонгконгу.

Дан је пре тога радила у компанији у Шангају која се бави трговином терминских (будућих) уговора, а бавила се и пољопривредним производима.

Када се по завршетка студија у Хонгконгу вратила у континентални део земље, желела је да ради у приватној инвестиционој фирми и добила је неке понуде, али није била задовољна условима.

Њена породица се није одобравала што није прихватила ниједну од тих понуда и што је уместо тога почела обуку у области спортске медицине.

„Мислили су да сам раније имала добар посао, а област за коју сам се школовала је сада прилично конкурентна.

„Нису разумели зашто сам изабрала посао који захтева физички рад и мало је плаћен", прича она.

Признаје да од садашњих примања не би могла да преживи у Шангају да њен партнер нема сопствени стан.

У почетку нико није подржавао њен тренутни избор посла, међутим мајка је почела да је обилази пошто је Дан успела да јој значајно смањи болове у леђима.

Некадашња студенткиња финансија открива да осец́а да јој рад у свету инвестиција ипак не би одговарао.

Каже и да је занимају спортске повреде, да јој се посао свиђа и да једног дана жели да отвори сопствену клинику.

Млади са факултетским дипломама у Кини приморани су да промене став о томе шта се сматра „добром пословном позицијом", каже професорка Џанг.

Додаје да оно што може младима да буде „знак упозорења" је да је „велики број предузећа у Кини, међу којима су и многе технолошке компаније, отпустио много радника".

Каже и да предузећа у важним привредним секторима, која су некада запошљавала много људи са факултетским дипломама, нуде незадовољавајуће услове и да полако нестају могућности за пристојан посао у тим гранама.

Док смишљају шта ће радити у будуц́ности, незапослени млади са факултетским образовањем покушавају и да нађу посао у филмској и телевизијској индустрији.

Како високобуџетни филмови захтевају и много статиста, велики број младих тражи посао у познатом филмском студију Хенгдјену, југозападно од Шангаја.

„Углавном стојим поред главног јунака као украс.

„Видим се поред главних глумаца, али ништа не изговарам", каже Ву Сингхај, који је студирао информациони инжењеринг и играо телохранитеља у филмској драми.

Овај 26-годишњак у шали каже да му је добар изглед помогао да ради као статиста.

Људи често долазе у студио Хенгдјен и раде само по неколико месеци, прича он, додајући да је и за њега то привремено решење, док не нађе нешто трајно.

„Не зарађујем много новца, али сам опуштен и осећам се слободно", каже он.

„Оваква је ситуација у Кини, зар не?

„Чим дипломирате, постајете незапослени", каже Ли, представљајући се само презименом.

Дипломирао је филмску режију и писање сценарија, и такође се пријавио да ради као статиста на неколико месеци.

„Дошао сам овде да тражим посао док сам још млад.

„Када остарим, нац́и ц́у стабилан посао", додаје.

Али многи страхују да никада нец́е добити пристојан посао и да ће можда морати да се задовоље неким који нису очекивали да ће обављати.

Због недостатка поверења у правац којим иде кинеска привреда, млади људи често не знају шта им носи будуц́ност.

Ву Дан каже да се чак и неки њени пријатељи који су запослени осец́ају прилично изгубљено.

„Прилично су збуњени и осец́ају да немају јасну будуц́ност, а они који имају посао нису њим задовољни и не знају колико ће издржати да их обављају.

„Ако изгубе садашњи посао, шта друго могу да раде?", каже Дан.

А она ће се, додаје, „прилагођавати околностима и постепено истраживати шта заиста жели да ради".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]