Преполовио сам се у затвору, али нисам сломљен, поручује белоруски лидер опозиције

Сергеј Тихановски једва да је нешто причао више од пет година.

Све то време био је држан у самици и у високо обезбеђеном белоруском затвору зато што се усудио да се супротстави диктатору.

Сада је бивши опозициони блогер слободан, а речи теку из њега толико брзо да мисли понекад имају проблема да се сустигну. с њима.

„Забрана причања је била најтежа од свега", поверио се Сергеј кад смо се срели у Виљнусу убрзо након његовог изненадног пуштања на слободу.

„Кад не можете ништа да кажете нити напишете, не можете да говорите ни са ким и само сте заточени у ћелији – е, то је најтеже од свега – није ограничење кретања."

Сергеј је сада у присилном изгнанству, ослобођен заједно са још 13 других политичких затвореника, након што је америчка делегација била у реткој посети ауторитарном вођи Белорусију Александру Лукашенку.

Кад га питам за поновни сусрет са његовом породицом, Сергеј подиже руку до лице и плаче.

Његова ћерка је имала само четири године кад је ухапшен.

„Није ме препознала", успева да изговори на крају, после дуже паузе.

„Потом ми се бацила у загрљај и грлили смо се дуго времена."

Сергејева трансформација је шокантна након његовог хапшења.

Ономад 2020. године, био је здепаст и брадат.

Сада је лице испод његове глатко ошишане главе испијено.

Он каже да је изгубио скоро 60 килограма у затвору, где је проводио бескрајне недеље у ћелијама за кажњавање.

„Физички сам сада пола висине и пола тежине од онога што сам био", каже Сергеј.

„Али мој дух није сломљен. Можда је и јачи него што је био."

„Раније сам само слушао о злочинима овог режима, али сада сам их видео из прве руке и морамо се борити против тога."

Све до прошле недеље, Серегј Тихановски је био један од најистакнутијих политичких затвореника у Белорусији.

Пред председничке изборе 2020. године, стекао је велико следбеништво на Јутјубу снимајући отворене интервјуе о жалбама и проблемима људи.

Потом је покушао да се пријави и сам за кандидатуру на изборима, машући огромном папучом и позивајући Белорусе да „зауставе бубашвабу!"

„Користио сам прилику да покажем да је немогуће победити на демократски начин у Белорусији", објашњава Сергеј.

„Желео сам да покажем да су избори намештени и они су ме ухапсили."

Кад се његова супруга Светлана Тихановскаја кандидовала уместо њега, привукла је огромне масе.

Након што је Лукашенко прогласио још једну неуверљиву победу, те масе су се претвориле у масовне протесте, који су ускоро постали масовна хапшења.

У затвору је Сергеј био непрестано издвајан за малтретирање, баш као и друге личности високог ранга – „они за које мисле да су најопаснији, или које желе да униште", како је то сам рекао.

„Последње две и по године био сам у потпуној изолацији. Нисам добио ниједно једино писмо за скоро три године. Скоро три године ми нису допуштали телефонске позиве", каже он.

Није му било дозвољено чак ни да види свештеника.

„Говорили би ми: умрећеш у затвору. Упорно ћемо ти продужавати казну и никад нећеш изаћи."

Да све буде горе, Сергеј је често био слат у ћелију за кажњавање – због мрље на зиду или залутале паучине.

„Те ћелије биле су три са два и са рупом у поду уместо тоалета", присећа се он.

„Без душека, без постељине и без јастука."

Он би устајао сваких сат времена током ноћи да би се загрејао сетом чучњева и трбушњака, а потом легао назад на дрвени кревет све док му се руке и ноге не би укочиле, па би морао да започне вежбе испочетка.

Да би изашао на крај са свиме, морао је да испразни мозак од свих помисли на породицу и пријатеље.

„То морате да склоните настрану", каже он.

„Јер ако размишљате о томе како су они и шта им се дешава, нећете преживети."

Сергеј је прошлог августа почео да мисли да би могао да изађе.

Тад је заменик тужиоца почео да обилази затворе и „озбиљно предлаже" да политички затвореници „пишу диктатору и траже помиловање", како то каже Сергеј.

Лукашенку је наједном било важно да делује милостиво и било је пуштено неколико десетина људи.

Сергеј и друга велика имена, као што су Виктор Бабарика и Марија Колесникова, никад се нису нашли ни на каквој листи.

Али никад није помишљао на то да призна, чак ни да би се вратио деци.

„Нисам криминалац", објашњава он.

„То би, стога, била издаја свих који ме подржавају."

Потом су се прошле недеље умешале Сједињење Америчке Државе.

Кад је специјални изасланик Кит Келог отпутовао у Минск да би се заузео за америчке држављане у затвору, изашао је напоље са Сергејом.

За Лукашенка је састанак са Келогом била велика дипломатска победа.

Њега су проказале западне земље откако је угушио мирне протесте 2020. године.

Његова активна подршка Русији у инвазији на Украјину само га је додатно изоловала.

„Сада је Лукашенко могао да покаже да је спреман на сарадњу кад је започео дијалог са САД", каже Сергеј, објаснивши шта је Лукашенко добио за ослобађање неких затвореника.

„То је била цена: почетак контакта са њим. Зато што нико више није разговарао."

Сергеј не жели ништа друго него да и други политички затвореници буду пуштени.

Има их укупно више од 1.000.

У сузама, он описује како се срео са „старцем" за кога се недавно испоставило да је млади пријатељ, остарео до непрепознатљивости.

„Дао бих било шта да могу све да их извучем напоље", каже Сергеј.

„Мислим да треба да платимо било коју цену. Али не желим да укину све санкције."

Сергејева супруга, сада лидерка опозиције, пресрећна је што се вратио њој и њиховој деци.

Али Светлана ми каже да је подозрива према следећем америчком потезу.

„Не можемо да ублажимо санкције све док репресија потпуно не престане", тврди она.

„На сваких пуштених 14 људи, нових 28 одмах је ухапшено у Белорусији. За Лукашенка нема промене политике."

Сергејева прва недеља слободе прошла је у ковитлацу активности.

Сусрео се са политичарима, држао говоре и писао Доналду Трампу да му се захвали.

Такође је надокнађивао изгубљено време са децом – као и све вести које је пропустио у изолацији.

Али шта је са његовим амбицијама?

Последњи пут кад су он и Светлана били заједно она је била домаћица а он је био политичар.

Да ли би могло доћи до неких тензија?

„Нисам бацио око на њену улогу", инсистира Сергеј.

„Не треба ми то. Треба ми само демократска Белорусија."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]