Блиски исток: Какве су шансе да се ситуација отргне контроли и прерасте у потпуни сукоб

Рат у Гази се наставља. Израел наставља ваздушне нападе на Либан, а у току је и израелска копнена инвазија на југ Либана.

Иран је 1. октобра испалио скоро 200 ракета ка Израелу. Израел је бомбардовао Хуте у Јемену.

Ова стална ескалација наводи политичаре и аналитичаре широм света да изразе бојазан од уласка Блиског истока у потпуни рат.

Питали смо ББЦ-јеве новинаре који покривају регион какве су шансе да до тога дође, и да ли ситуација може да се отргне контроли и прерасте у светски сукоб.

Навал Ал Магафи, виши дописник за међународне истраге

Израз „на ивици" често се употребљава за описивање актуелне ситуације на Блиском истоку.

Са више од 40.000 изгубљених живота у Гази током протеклих годину дана и више од 2.000 жртава у Либану у само две недеље, хуманитарна цена је запањујућа.

Милиони су расељени, а читаве области су у рушевинама.

Могућност да се ситуација „превали" преко те ивице је ужасавајућа.

Сведоци смо једне од најопаснијих криза у региону деценијама уназад.

У Израелу се славило после смрти лидера Хезболаха Хасана Насралаха.

Иако је његова и смрт Исмаила Ханијеха, лидера Хамаса, можда донела тренутну сатисфакцију онима који су жељни да размонтирају иранску такозвану Осовину отпора, такве прославе су преурањене.

Неоспорно, Израел је задао значајне ударце Хезболаху преко циљаних ваздушних удара који су елиминисали његове кључне лидере.

Једногодишњи рат против Хамаса имала је поражавајуће последице по милионе живота у Гази.

Она је значајно умањила способност ове групе, а опет је мало вероватно да ће обележити крај Хамаса као значајне политичке и војне силе.

Они који мисле другачије одбијају да прихвате како такве групе граде и одржавају домет и утицај.

То су дубоко институционализовани покрети, неразмрсиво утиснути у друштвено и политичко ткање у чијим оквирима оперишу.

Насралахово убиство и одговор Ирана довели су читав регион опасно близу потпуном рату.

Реторика израелских лидера после иранског ракетног напада указује да је даље заоштравање сукоба неизбежно - директним сучељавањем два непријатеља, али и снага које подржава Иран у Либану, Сирији, Јемену и Ираку, као и израелских савезника на Западу, међу њима САД и Велике Британије.

Питање које све сада занима је како ће Израел одговорити.

„Ово је највећа прилика у последњих 50 година да се промени лице Блиског истока", написао је бивши израелски премијер Нафтали Бенет, на друштвеној мрежи Икс, сугеришући да Израел треба да гађа иранска нуклеарна постројења како би „фатално осакатио терористички режим".

Ако су његове речи било какав одраз званичних намера, могли бисмо се наћи на ивици нечега заиста до сада невиђеног и разорног, по читав регион.

Од почетка рата у Гази, дипломатски напори за деескалацију упорно нису успевали, а велике силе су се показале неспособним да зауставе или чак значајно утичу на борбе.

Ови стални неуспеси истичу дубоко подељени глобални поредак, неспособан да се уједини и спроведе у дело међународно право или чак дугогодишња правила вођења борбе - што је подела која делује као да ће се само додатно продубљивати, са језивим последицама по регион и његове народе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Нисрин Хатум, дописница ББЦ њуза на арапском, Бејрут

Потпуни рат није нешто што су Либанци спремни да истрпе.

Наравно, расту страхови од потпуног рата у суседним земљама који би обухватио Сирију, Иран, Ирак, Јемен и можда Јордан.

Ти страхови су се најмање удвостручили после иранског ракетног напада на Израел 1. октобра и могућности од нових.

Aко Иран поново нападне Израел, САД и друге западне земље које подржавају Израел могле би да интервенишу, додатно повећавајући шансе за потпуни рат.

Израел гађа милитантну групу Хезболах у Либану - не либанску војску.

Званични либански став је покушај да се спречи шири рат.

Званичници на томе овде раде даноноћно, преко дипломатских напора које предводи Француска, како би се постигао споразум о примирју.

Сви напори усмерени су на примену Резолуције 1701 Уједињених нација, која даје овлашћења и подржава либанску војску и размешта је на југу Либана.

Интерно, у току су стални напори да покуша да се изабере председник и активирају уставне институције.

Овде у Либану, никад није постојала жеља за ратом.

Људима је доста сукоба, нарочито откако су морали да се носе са текућом економском кризом после октобра 2019. године.

Већина људи жели да живи у миру и да избегне рат.

Неки Либанци верују да су увучени у овај рат и да овај рат није њихов.

Многи верују да је дошло време да се заустави арапско-израелски сукоб како би могли да живе у трајном миру.

Спречавање потпуног рата могло би да се деси само кроз дипломатске напоре који би спречили распад Либана.

Претходни ратови показали су да војне операције нису донеле трајно решење и да прибегавање дијалогу и дипломатским средствима може да буде ефикаснији начин да се оконча сукоб.

Ако се осврнемо уназад, 2006. године је рат са Израелом трајао свега 34 дана, али под другачијим околностима.

Није било рата у Гази, нити је било учешћа у Сирији, Ираку, Ирану и Јемену.

Не заборавимо да је, за разлику од онога што се десило током рата 2006. године, у игри много различитих регионалних играча.

Либан је, на званичном нивоу, слаба држава, са војском која није способна да преузме контролу.

Муханад Тутунџи, дописник ББЦ њуза на арапском, Јерусалим

Блиски исток је присуствовао до сада никад виђеним догађајима који би потенцијално могли да ескалирају у крупан регионални, па чак и светски сукоб.

Текућа ескалација између Израела и Хезболаха, или чак Ирана, сугерише могућност свеобухватног рата у неком тренутку.

Скорашњи значајни догађаји (као што је убиство политичког лидера Хамаса Исмаила Ханијеха, генералног секретара Хезболаха Хасана Насралаха, као и виших политичких и војних лидера Хамаса и Хезболаха) нису довели до регионалног рата на Блиском истоку.

Као новинари који прате израелску политику и пређашње ратове Израела са Хезболахом, подозревали смо да би израелско убиство Хасана Насралаха могло моментално да покрене свеобухватни рат у коме би учествовао Иран.

То се, међутим, није догодило.

Регионални актери увек теже спречавању да такви догађаји прерасту у регионални рат, а САД играју значајну улогу у том погледу.

И док ови напори можда делују успешно краткорочно, остаје питање: да ли би текући реципрочни удари између Израела и Ирана могли довести до незаустављивог свеобухватног рата.

Искра регионалног рата, који би могао да ескалира у светски сукоб, постоји између Израела и Ирана.

Она се замало запалила недавно кад је Израел у априлу напао ирански конзулат у Сирији, навевши Иран да покрене стотине ваздушних напада на Израел са своје територије.

Сједињене Државе су успеле да зауздају ту ситуацију.

У оно време смо извештавали да је дошло до разговора Џозефа Бајдена и Нетанјахуа у време „појачаних емоција" непосредно после напада, у коме је лансирано скоро 100 балистичких ракета које су истовремено полетеле ка Израелу.

Током разговара, двојица лидера су расправљала „о томе како успорити ствари и како добро промислити о свему".

САД су такође рекле да се неће придружити Израелу у ударима из одмазде.

Међутим, низ догађаја, међу њима убиство Ханијеха и Насралаха, и напади Израела на Хезболах, довео је Иран у дилему да ли да одговори директно и снажније него пре.

Израелов одговор, као што су његови званичници упозорили, остаје критички фактор у одређивању могућности да ли ће ова конфронтација ескалирати.

Главно питање је да ли Израел искрено намерава да гађа Иран и увуче га у свеобухватни рат, можда да би искористио ситуацију и напао иранска нуклеарна постројења.

То је дугогодишњи израелски циљ.

Неки би могли да се забрину да ирански удари на Израел, иако потенцијално ограничени због изазивања материјалне уместо људске штете, могу да измене динамику могућих израелских намера.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху жели да доведе до значајних промена на Блиском истоку.

Он верује да је то немогуће без напада на Иран, ког Израел описује као „главу змије".

Влада осећај еуфорије у Израелу после његових успеха против Хезболаха.

Неки то могу да доживе као прилику да се поверује да Израел сме да предузме крупније кораке против Ирана који више неће моћи да се контролишу.

То може да прерасте у регионални рат, а ако Иран буде значајније нападнут, то би могло да укључи и неке друге стране, потенцијално довевши до глобалног сукоба.

Разлог за такав свеобухватни рат могле би да буду израелске намере у окончању иранског нуклеарног програма.

Ирански директни удари на Израел могу да послуже као повод за то.

Велико питање је: да ли ће САД дозволити Израелу да то учини?

Еман Ерикат, дописница ББЦ њуза на арапском, са Палестинских територија

Срећа помешана са страхом: тако би могло да се опише опште расположење Палестинаца у уторак, 1. октобра увече кад је Иран испалио око 200 пројектила ка Израелу.

Многи су ишчекивали ове тренутке још откако је избио рат у Гази.

Они су веровали у важност страног уплитања ради подршке Гази и Палестинским територијама.

Локације на којима су ирански пројектили пали на Палестинским територијама постале су места на којима се Палестинци сликају за успомену.

Они верују да би ово могло да прерасте у потпуни рат.

Убиство лидера Хезболаха Хасана Насралаха, после убиства лидера Хамаса Исмаила Ханијеха у јулу, створило је сценарио за шири рат.

Расположење овде на терену међу многим Палестинцима оживело је сећање на прву и другу интифаду.

Чак и они који су преживели Накбу 1948. године говоре да се историја понавља.

Накба је датум од 14. маја 1948. године кад је Израел прогласио независност, и, у рату који је започео наредног дана, побегло је или било протерано из домова и до 750.000 Палестинаца који су живели на тој земљи.

На Палестинским територијама данас, многи Палестинци верују да тренутна ситуација указује да су израелске офанзиве достигле нови ниво који би могао постати још агресивнији.

Много година је Палестинска управа истицала следеће:

Они верују да би то донело Палестинцима државу у границама из 1967. године крај Израела.

Од 7. октобра 2023. године, почетка најновијег рата у Гази, палестински председник Махмуд Абас позива међународну заједницу да интервенише и објави моментално примирје.

Његови позиви добијају међународну подршку, али на терену се војне операције настављају.

Ово је учврстило уверење међу многим Палестинцима да је могућност ширег рата у региону много већа од шанси да се оживи мировни процес.

Касра Наџи, дописник ББЦ њуза на персијском

Одлука да се нападне Израел директно из Ирана са неких 200 балистичких ракета није била лака одлука иранског врховног вође Алија Хамнеија.

Он обично није склон брзим, исхитреним одлукама.

Више воли оно што назива „стратешким стрпљењем".

Али он и његова влада су се нашли под великим притиском њихових властите тврде струје и од припадника посредних милиција у региону да одговоре војно на израелско обезглављивање вођства Хезболаха.

Тврда струја је такође извршила притисак да се реагује на убиство врховног генерала револуционарне гарде у масивном нападу на његово скровиште у јужном Бејруту.

Иран је претрпео крупан губитак образа кад није одговорио на убиство лидера Хамаса Исмаила Ханијеха у Техерану у јулу.

За експлозију у којој је он погинуо нашироко се верује да је била дело израелских обавештајаца у Ирану.

Али ирански врховни вођа зна да његова земља није способна да поведе велики рат.

Војно гледано, Иран не може да се мери са Израелом, који има готово потпуну надмоћ над Ираном у ваздухопловним снагама.

Ирански ваздушни простор је у огромној мери отворен пред израелским авионима.

Економски гледано, Иран се налази на коленима после много година америчких и међународних санкција, политички, влада је изузетно непопуларна међу људима који живе у Ирану.

Мало становника Ирана би подржало рат са Израелом - кад има толико много других акутнијих проблема код куће.

Они су свесни да би то потенцијално донело још санкција и нових економских недаћа.

Многи не доживљавају Израел као непријатеља.

Али врховни вођа је морао да ризикује, у нади да ће контролисани напад на војне и обавештајне мете изазвати сличан одговор, који, према његовим прорачунима, Иран може да истрпи.

Погледајте како је изгледао напад Ирана на Израел

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]