Блиски исток: Који је циљ најновије израелске инвазије на Либан

Ово свакако није први пут да Израел спроводи овакву офанзиву, а претходне су дале различите резултате.

Дакле, како би ова могла да се разликује од претходних инвазија?

1978. - Прва инвазија

Након стварања државе Израел 1948. године, Либан је постао главно одредиште за палестинске избеглице.

Међу избеглицама су били припадници палестинске милиције, као што је Палестинска ослободилачка организација (ПЛО).

Ове милиције су из Либана напале Израел и увукле га у сукоб.

Израел је прву инвазију на Либан извео 1978. године као одговор на напад паравојне групе Палестинске ослободилачке организација (ПЛО), која је заузела аутобус након што је стигао на плажу.

У насиљу које је уследило, убијено је 38 израелских цивила, што је у Израелу познато ка масакр на приобалном путу.

Израелске снаге су ушле у јужни Либан, а два месеца касније су се повукле.

Образовале су тампон зону и тамо остале до 2000. године.

У овој првој инвазији убијено је до 2.000 либанских војника и цивила, док је Израел изгубио 18 војника.

1982. - Највећа инвазија

Израел је највећу операцију у Либану извео 1982. године, током Либанског грађанског рата.

Хиљаде израелских војника, у пратњи стотине тенкова и оклопних возила, прешло је границу, првенствено да би поново отерали ПЛО, који је наставио да напада Израел из Либана.

Циљ Израела били су положаји ПЛО-а да спрече нападе на Израел.

Израелске снаге су продрле на више фронтова, и у року од недељу дана стигле су до предграђа престонице Бејрута.

Током офанзиве, израелске трупе су биле одговорне за масакр палестинских избеглица.

Три месеца касније, Израелци су се повукли након што су направили тампон зону на територији Либана.

Током сукоба, убијено је до 20.000 Либанаца, углавном цивила, а погинула су 654 израелска војника.

1996. - Нови непријатељ и нова инвазија

Инвазијом 1982. године, израелске снаге су успеле да изместе ПЛО, који је седиште преместио из Либана у Тунис.

Али након тога, образована је офанзивна паравојна група Хезболах, која је такође сматрала Израел непријатељем и желела је да га нападне.

У априлу 1996. године, израелске снаге су први пут кренуле на Хезболах, као одговор на његове ракетне нападе.

Током операције која је трајала нешто више од две недеље, Израел је вршио ограничене упаде у Либан.

Поново су страдали либански цивили - убијено је до 250 цивила и 13 бораца Хезболаха.

Израел није имао губитака.

Сукоб Израела и Хезболаха се наставио у виду неколико окршаја, попут ракетних напада исламских милитаната и ваздушних удара израелских ваздухопловних снага.

2006. - 34 дана рата

А онда је дошао јул 2006. године.

Осим што су гранатирали израелске градове, борци Хезболаха су прешли границу и напали два војна возила - убили су осам војника и двојицу узели за таоце.

Израел је одговорио снажним ваздушним нападима и артиљеријском ватром на циљеве широм Либана, ваздушном и поморском блокадом и копненом инвазијом на јужни Либан.

Рат је трајао 34 дана, а исход је био прекид ватре.

У Либану је убијено око 1.191 људи, већином цивила, а Израел је изгубио 121 војника и 44 цивила.

Мишљење војних стручњака

Израелска операција против Хезболаха за сада је променила однос снага, сматра уредник ББЦ-ја Џереми Боуен.

„У последњих неколико недеља, Израел је обезглавио организацију Хезболах, уништио половину њеног наоружања, према речима америчких и израелских власти; и извршио инвазију на Либан", пише.

Израелски војни аналитичар Јоав Штерн рекао је за ББЦ да верује да ће бити примењена слична стратегија као и 2006. године, са ограниченим упадима, за разлику од масовног размештања трупа1982. године.

„То ће бити спора, опрезна и прорачуната инвазија, и подразумеваће окупацију градова у јужном Либану, једног по једног, уместо покретања брзе и свеобухватне инвазије на главним правцима", каже Штерн.

Додаје да је Хезболах већ дуже време стациониран у градовима у јужном Либану, због чега Израел не може те градове брзо да окупира и да их напусти.

Међутим, постоји разлика између ситуације у Либану и израелске офанзиве у Гази, која је почела после напада Хамаса 7. октобра, где моћ израелске војске умањује отпор Хамаса.

Сценарио у Либану могао би да буде много изазовнији, упркос успешним израелским нападима на инфраструктуру и вођство Хезболаха.

„Хезболах није Хамас: претрпео је губитке, али је и даље прилично добро наоружан и стратешки добро постављен", каже Амин Саикал, стручњак за Блиски исток и професор на Аустралијском националном универзитету.

„Група ће моћи да пружа бескрајан отпор израелској окупацији.

„То би јеврејску државу могло скупо да кошта - материјално и у људству", објашњава он.

Џереми Боуен наглашава да Израел још није постигао један од његових главних циљева у Гази.

„Хезболах, по свему судећи, има огромне мреже тунела и инфраструктуру у јужном Либану.

„Када су Израелци ушли у Газу, једна од њихових војних намера била је да растуре мрежу тунела Хамаса, а скоро годину дана касније, то нису успели да ураде".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]