Кинеска сеоска супер лига: Народски фудбалски турнир освојио земљу преко ноћи

- Аутор, Стивен Мекдонел
- Функција, Дописник ББЦ из Кине
- Време читања: 4 мин
Врела је ноћ и хиљаде навијача су се нагурале на фудбалски стадион Ронџијанг за финале у Сеоској супер лиги у покрајини Гуејџоу.
Село Донгмен игра против села Дангсијанг у завршници хипер дивљег, потпуно локалног турнира.
Овај мали, недељни сеоски фудбалски фестивал постао је вирална сензација у Кини, кад су се друштвеним мрежама рашириле слике навијача обучених у традиционалне народне ношње, како лупају у добоше и бодре играче који су у приватном животу можда земљорадници, ученици или продавци.
Снимци су надахнули десетине хиљада људи из читаве земље да све искусе из прве руке викендима.

Погледајте видео: Кина - спектакл фудбала и сеоских обичаја

Гледање утакмица у сеоској лиги је бесплатно, али је поприличан напор допешачити до тамо, на три сата вожње у планинама од покрајинске престонице Гуејанга.
Милиони Кинеза су превалили тај пут у последњих 12 месеци, да би упили атмосферу, успут повећали приходе туристичкој индустрији за скоро 75 одсто, према званичним подацима државних медија.
Доступни смештај су само мали хотели који су често дупке пуни кад се играју велике утакмице.
То је ултимативна прича о неочекиваном успеху оних који никада нису били фаворити.

Ово је област која је била једна од последњих делова Кине који су званично проглашени лишеним „екстремног сиромаштва".
Пре пет година је њен просечни годишњи расположиви доходак био свега 1.350 долара у руралним областима.
Сада је ова новоорганизована лига - тек у другој години - стекла толику славу да је преобратила читаву околину.
Играчи још увек не могу да верују.
„Ми нисмо професионални играчи. Ми само волимо фудбал", каже Шенг Јенг.
„Чак и да нема Сеоске супер лиге, ми бисмо играли сваке недеље. Без фудбала, осећао бих се као да је живот изгубио сву чар."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Шен је 32-годишњи радник на одржавању болнице који је управо изашао из ноћне смене, али ту, на терену, он је један од највећих нападачких оружја села Донгмен.
Он каже да су његови родитељи мрзели што игра фудбал док је био дете, али да су се сада потпуно преобратили.
„Нису ми давали да играм. Бацали су моје патике. Али сада су поставили штанд на капији стадиона и продају сладолед", смеје се он.
Шенови родитељи нису једини власници малих предузећа који су имали користи од економског подстрека који је овај турнир донео читавој области.
Нису се сви наједном обогатили, али овај спортски карневал дефинитивно је донео прилике за зараду онима који воде мале породичне хотеле, ресторане и уличне штандове.

Донг Јонгхенг, играч чији је село Жонгченг било у финалу прошле године, један је од оних који су извукли велику корист од турнира мимо искуства на терену.
Бивши грађевински радник претворио је пажњу коју му је донео фудбал у породични пословни успех.
Овај 35-годишњак некада је радио у скромној радњи његове тетке спремајући пиринчане ролнице које су славна улична грицкалица у Ронгђијангу.
Сада је отворио властити вишеспратни ресторан.
Уз њега чак постоји радња која продаје дресове његовог фудбалског клуба и друге сувенире.
„Мислим да људи воле аутентичност сеоске лиге", каже он за ББЦ.
„Заиста није у питању спортско умеће. Они воле да гледају спонтану представу, било да су то наши навијачки народни певачи или наши играчи. Туристи воле праве и оригиналне ствари."
Влада каже да је регистровано 4.000 нових предузећа у региону откако је турнир започео прошле године и створио хиљаде нових радних места у сиромашној земљорадничкој заједници.
То што се неки навијачи облаче у традиционалне народне ношње да би навијали за свој сеоски тим дефинитивно је дало овом турниру јединствен шмек.
У сатима пред финале, сребрни украс који покрива главу Пан Венџе звецка док она говори одушевљено, спремајући се да навија за село Донгмен.
„Док гледамо утакмицу, јако је узбудљиво. Стварно смо нервозни, осећате како вам лупа срце. А кад победимо, јако смо срећни. Певамо и плешемо."

Али на Донгменовом путу стоји млађи, бржи сеоски тим Денгсијанг.
Њихова нападачка звезда Лу Џинфу, син сезонских радника, управо је завршио средњу школу.
Уз стидљиви осмех, он прихвата пажњу локалне деце која желе да направе селфије са њим.
„Кад сам почињао да играм, нисам очекивао да ће бити овако. Нисам очекивао да ћемо имати овако фантастичну фудбалску атмосферу", каже он.
Судбоносне вечери, његов тим је заиста сувише добар за Донгмен.
Лу даје два гола, а након што судија свира крај утакмице, победнички тим се прска међу собом соком славећи.
Али ни губитници не иду кући празних руку.
„Освојили смо две свиње. Ни то није лоше", каже Шенг Јенг са несташним осмехом на лицу.
На њиховој журци након свега никад не бисте рекли да су освојили друго место.
Много се једе и пије током банкета на отвореном у главној улици села Донгмен.
Комшинице, које зову „теткама", их грле и обасипају пољупцима.
Било да победе, играју нерешено или изгубе, њих ће и даље доживљавати као хероје.
А, на крају, крајева, ту је увек наредна година.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











