Спасиоци у Србији немају дозволе за рад

Време овог лета не иде баш на руку пливачима и љубитељима брчкања у Србији - ред кише, ред облака, па ред сунца, а све то углавном у року од пола сата.

Ипак, купача има на свим базенима, на Ади циганлији је редовно гужва, земунском Лиду, новосадском Штранду. Самим тим, више је инцидената, понекад и оних са трагичним исходом.

Двадесеттрогодишњи младић утопио се у ноћи између среде и четвртка на купалишту Мушвете код Чајетине, преносе медији.

Више десетина Новосађана евакуисано је ове недеље са базена Спортског центра Сајмиште због „цурења хлора", саопштили су из ЈП „Спортски и пословни центар Војводина".

Младић стар 17 година утопио се у јуну на базену у Јакову, док је на затвореном базену Спортског центра "11. април" вентилациона цев пала у базен у којем су пливала деца.

Да ли је за овакве трагичне исходе крива беспарица, неодговорност или небрига?

„Ниједан спасилац у Србији нема дозволу за рад"

Велику улогу у безбедности купача на базенима и на купалиштима играју спасиоци. Да би неко постао спасилац мора да прође обуку на 60 теоријских и практичних часова.

Након тога, будући спасилац мора да полаже тест за дозволу за рад, пише у Закону о спорту.

Међутим, примена тог правила у пракси и даље није почела, те је то разлог што ниједан спасилац у Србији нема ту дозволу.

Председник Удружења спасилаца на води Србије Владимир Грујић каже да оваква ситуација представља велики проблем.

„Ако бисмо направили неку паралелу, то је као да ниједан возач у Србији нема возачку дозволу. Сви су завршили обуку за возача, али никада нису изашли да полажу вожњу", каже Грујић.

Где су дозволе?

„Спасилац би сваке године морао специјалној комисији да достави лекарско уверење, да ради тестове, прође норме... На основу тога би комисија требало да утврди способност спасиоца за рад", каже Грујић.

„Може да се деси да је неко пре пет или десет година завршио програм оспособљавања, али да је до сада можда изгубио ту радну способност".

За издавање дозвола је надлежан Црвени крст Србије.

Стручни сарадник Црвеног крста Ранко Демировић за ББЦ каже да је потребно донети Правилник за издавање дозвола за рад. пре него што се приступи проверама.

У складу са Законом о спорту, сагласност на Правилник за издавање дозвола за рад даје Министартство омладине и спорта, каже Демировић.

„Црвени крст Србије је 28. маја доставио Министарству омладине и спорта Правилник на сагласност и они раде на томе, у контакту смо били више пута, све пролази целу процедуру".

Здрава вода сан за многе у Србији

У чему је тајна српског ватерпола

Славко Исаковић, руководилац службе базена на Ташмајдану, каже да на олимпијском базену мора да буде најмање четири спасиоца.

„Код нас током летње сезоне мора да ради четворочлана екипа, а један је задужен за дечији базен".

Спасиоци морају да праве паузе на три или четири сата, што зависи од договора и гужве. Постоји и низ прописа које спасилачка служба мора да испуни.

„Приватници знају да калкулишу"

Свако купалиште мора да буде уређено Правилником за обављање спортских делатности из 2013. године.

Правилник прописује начин на који неко купалиште мора да буде уређено, које службе морају да буду присутне, која опрема и мере које управљач купалишта мора да спроведе.

„То је оно што је каже правилник, у пракси се дешава да или део тих правила није испуњен или се апсолутно ништа од тога не поштује", каже Грујић.

На питање о којим базенима и купалиштима је реч, он одговара: „Има их у сваком месту и у сваком граду".

"Када одете на јавни градски базен управа тог базена је обично преузела неке мере безбедности. Финансирају се из буџета града и они нешто ураде, већину или све".

„Међутим, има и оних који апсолутно не поштују правила, а најчешће су то приватни власници купалишта. Не сви, али доста њих".

Грујић каже да комплетна организација рада купалишта кошта, због чега поједини приватници праве компромисе између безбедног купалишта и „купалишта које ће донети профит".

Шта се десило на 11. априлу?

Средином јуна на затвореном базену Спортског центра „11. април" вентилациона цев је пала у базен у којем су била деца.

Директор „11. априла" Бојан Бован каже за ББЦ да је спортски центар основала општина Нови Београд, али да је цео поступак реконструкције водила и финансирала Градска управа и Агенција за јавне набавке.

Члан Градског већа Драгомир Петронијевић изјавио је за „Пинк" да Град Београд није надлежан за спортске центре, већ да се о њима брину општине.

Затворени базен на „11. априлу" реконструисан је 1. јуна 2012. године, када је и постављена вентилациона цев која је пала.

„Ми управљамо објектом, али смо имали обавезу да комуницирамо са градом и све што је урађено у том периоду град је финансирао", каже Бован.

Цеви су у базен пале са више од 30 метара висине. Бован истиче да је то „није могло да се предвиди".

„Реч је цевима од нерђајућег челика, а које су прилагођене условима у базену, на хлор, влагу и тако даље. Дошло је до пуцања шрафова и цеви су пале", каже Бован.

Базен је затворен до краја санације која је у току.

Ко је надлежан?

Из Секретаријата за спорт и омладину Београда за ББЦ на српском наводе да је организација која обавља спортске делатности надлежна за безбедност учесника.

Огласио се и Секретаријат за инспекцијске послове, наводећи да о исправности и стању објеката треба да се стара власник.

Како наводе, комунална инспекција ту обавља само инспекцијски надзор.

Из градске власти за ББЦ истичу да су комунални инспектори у складу са Планом инспекцијског надзора за 2018. годину обавили инспекцију спортских центара, међу које спадају базени и купалишта.

Према њиховим речима, прегледано је седам отворених базена и утврђено је „чисто и уредно стање у шест објеката", док је последњем наложено да исправи недостатке.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]