Русија и Украјина: Шта су пројектили „сторм шедоу” и зашто су кључни за Кијев

Постоје снажни наговештаји да се САД и Велика Британија припремају да у року од неколико дана укину забрану Украјини да користи пројектиле дугог домета против циљева унутар Русије.

Украјина већ поседује залихе ових пројектила, али је ограничена на њихово коришћење на циљеве унутар властитих граница.

Кијев недељама моли да се та ограничења укину како би могао да гађа циљеве унутар Русије.

Зашто, дакле, Запад оклева и шта би ови пројектили могли да значе за ток рата?

Шта је 'сторм шедоу'?

„Сторм шедоу" је англо-француска крстарећа ракета са максималним дометом од око 250 километара.

Французи је зову „скалп".

Велика Британија и Француска су већ послале ове пројектиле Украјини - али уз ограду да Кијев сме да гађа само циљеве унутар властитих граница.

Они се бацају из авиона, а потом лете малтене брзином звука, блиско пратећи терен, пре него што се спусте и детонирају високо експлозивну бојеву главу.

„Сторм шедоу" се сматра идеалним оружјем за пробијање ојачаних бункера и складишта муниције, као што су они које Русија користи у рату против Украјине.

Али сваки пројектил кошта скоро милион америчких долара, тако да се обично користе у склопу пажљиво планираних налета много јефтинијих дронова, који се шаљу унапред да збуне и заморе непријатељску противваздушну одбрану, као што то Русија ради Украјини.

Коришћени су уз сјајне резултате, када је погођено руско црноморско поморско седиште у Севастопољу чиме је Крим постао небезбедан по руску морнарицу.

Џастин Крамп, војни аналитичар, бивши официр британске војске и извршни директор консултантске фирме Сибилајн, каже да се „сторм шедоу" показао врло ефикасним оружјем за Украјину, прецизно погађајући добро заштићене циљеве на окупираној територији.

„Не изненађује да је Кијев тражио његову употребу унутар Русије, нарочито за гађање аеродрома који се користе за нападе једрећим бомбама јер однедавно ремете украјинске продоре на фронту", каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Зашто их Украјина жели сада?

Украјински градови и прва линија фронта су се нашли на удару свакодневног бомбардовања из Русије.

Многи од пројектила и једрећих бомби који изазивају велика разарања на војним положајима, стамбеним блоковима и болницама испаљују се из руских летелица дубоко унутар саме Русије.

Кијев се жали да је то што не сме да гађа базе из којих се покрећу ови напади делује као да је приморан да се бори у овом рату са једном руком везаном иза леђа.

На безбедносном форуму Глобсек који сам посетио овог месеца у Прагу, чак је сугерисано да су због ових ограничења руске војне ваздухопловне базе боље заштићене од украјинских цивила.

Украјина има властити, иновативан и ефикасан програм далекометних дронова.

Напади дроновима су повремено успевали да ухвате Русе неспремне и стизали стотинама километара унутар Русије.

Али они могу да понесу само мали терет и већина буде откривена и пресретнута.

Кијев тврди да су му, ако жели да потисне руске ваздушне нападе, потребни пројектили дугог домета, међу њима и „сторм шедоу", али и слични системи у које спада и амерички АТАКМС, који има још већи домет од 300 километара.

Због чега је Запад до сада оклевао?

Због ескалације.

Вашингтон се брине да иако се до сада показало да су све запрећене црвене границе Владимира Путина биле испразно блефирање, дозвољавање Украјини да гађа циљеве дубоко на руској територији пројектилима које је послао Запад могло би да га гурне преко ивице и да узврати одмаздом.

Страх у Белој кући је да би тврда струја у Кремљу могла да инсистира да одмазда поприми облик напада на транзитне тачке за пројектиле на њиховом путу до Украјине, као што је ваздухопловна база у Пољској.

Кад би се то десило, могло би да се позове на НАТО-ов Члан 5, што би значило да је савез у рату са Русијом.

Још од почетка потпуне инвазије Русије на Украјину 24. фебруара 2022. године, циљ Беле куће био је да пружи Кијеву што више подршке, а да не буде увучен у директан сукоб са Москвом, што би могло да послужи као увод у незамисливо: катастрофалну размену ватре нуклеарним наоружањем.

Ипак, Бела кућа је дозволила Украјини да користи пројектиле послате са Запада против циљева на Криму и четири делимичне области које је Русија илегално анектирала 2022.

године.

И док Москва сматра ове регионе делом властите територије, то право јој не признају ни САД ни међународна заједница.

Шта би пројектили могли да промене?

Понешто, али могло би да се ради о случају да је помоћ стигла „прекасно и донела премало".

Кијев тражи да користи западно оружје дугог домета унутар Русије већ толико дуго да је Москва већ предузела мере предострожности у случају да те забране буду укинуте.

Преселила је бомбардере, пројектиле и део инфраструктуре која их одржава дубље у позадину, даље од границе са Украјином и изван домета „сторм шедоуа".

А опет Џастин Крамп из Сибилајна каже да иако се руска противваздушна одбрана у међувремену развила тако да се супротстави претњи „сторм шедоуа" унутар саме Украјине, тај задатак ће бити много тежи имајући у виду размере руске територије која би сад могла да се нађе изложена нападу.

„То ће отежати војну логистику, команду и контролу, и подршку из ваздуха, па чак и ако се руске летелице буду повукле дубље позади од украјинских граница како би избегле претњу пројектила и даље ће се суочити са губитком времена и већим трошковима по нападу на прву линију фронта."

Метју Савил, директор војне науке при експертској групи Краљевски институт уједињених служби, верује да ће укидање забране донети две главне користи Украјини.

Као прво, могло би да „откључа" други систем, АТАКМС.

Као друго, представљаће дилему за Русију где да постави ту драгоцену противваздушну одбрану, што он тврди да би олакшало продор украјинским дроновима.

Кад се све сабере и одузме, мало је вероватно да ће „сторм шедоу" преокренути ток рата, закључује Савил.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]