Избори у САД 2024: Ко је Маргарита Симоњан са листе санкција због уплитања у изборе

Аутор фотографије, MIKHAEL KLIMENTYEV/KREMLIN/POOL/EPA-EFE/REX/Shutte
- Аутор, Катерина Кинкулова
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Време читања: 3 мин
Маргарита Симоњан, главна и одговорна уредница „Раша тудеј" (РТ), једна је од руских медијских руководилаца које су САД санкционисале због наводног уплитања у председничке изборе 2024. године.
Ова 44-годишњакиња описана је као главна пропагандисткиња и идеолошкиња Кремља, већи путиниста од самог председника Русије Владимира Путина.
Америчка министарства правде, финансија и Стејт департмент у среду су најавили координисану акцију како би се „агресивно супротставили" наводним операцијама.
„Ох, пробудили су се", био је одговор Симоњан на Твитеру/Иксу на то што се њено име појавило на списку санкција ове недеље.
Осврћући се на то да су и се други запослени РТ-а нашли на списку, она је рекла: „Добар посао, редакцијо."
За шта је оптужен РТ?

Аутор фотографије, SHAWN THEW/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Детаљно наводећи оптужбе, портпарол за националну безбедност Беле куће Џон Кирби је рекао: „РТ више није само пропагандна рука Кремља. Он се користи за спровођење тајних руских операција утицаја."
РТ је одбацио ове оптужбе, рекавши у саопштењу за ББЦ да је „звала 2016. година и жели да јој се врате њене клишеи".
„Три ствари су сигурне: порез, смрт и РТ-ово мешање у америчке изборе", додао је овај државни емитер.
Ко је Симоњан и како је дошло до њеног успона?
Симоњан је рођена у Краснодарској области Русије у јерменској породици.
Њени академски успеси помогли су јој да стекне место у престижном програму размене у САД, и стигла је у Њу Хемпшир 1995. године.
Касније се вратила у Русију и постала телевизијска новинарка.
До њеног успона дошло је 2004. године, кад је извештавала о опсади школе у Беслану од чеченских екстремиста.
Опсада се завршила после три дана крвавим одговором државе у којем су погинуле стотине људи, међу њима и 186 деце.
У случају Симоњан, то је довело до брзог напредовања.
Убрзо је одабрана, са 25 година, да оснује и води међународну мрежу „Раша тудеј", касније ребрандовану као РТ.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Главна идеолошкиња
Одатле је, у наредне две деценије, постала гласна критичарка Запада, енергична Путинова следбеница и председница мреже која је израсла у нешто што САД описују као „главну међународну пропагандну машину Кремља", кључну за наводне покушаје ометања америчких председничких избора.
Како су године пролазиле, и она и реторика њеног канала су се само пооштравали.
Кварење односа између Русије и Запада

Аутор фотографије, Reuters
Крајем 2000-тих и почетком 2010-тих, како су почели да се кваре односи Русије са Западом, мрежа је кренула да се суочава са оптужбама за ширење пропаганде блиске Кремљу и пристрасно извештавање.
Кад је Русија 2014. године илегално анектирала Крим и окупирала делове источне Украјине, та реторика постала је отворено непријатељска и према Украјини и према Западу.
Канал је почео да демократски изабрану владу у Украјину назива „кијевским режимом" и оптужује западне земље за покретање про-ЕУ Револуције достојанства (Мајданска револуција) у земљи, као и за покушаје подривања или чак уништавања Русије.
Али Симоњан није само глава руске спољне пропаганде - она је такође дубоко уплетена у ширење унутрашњих порука, редовно се појављујући у руским телевизијским политичким емисијама - саставном делу државне пропагандне машине.
Рат у Украјини и пооштравање реторике
Онда је уследила потпуна инвазија на Украјину 2022. године.
После више година претњи, Велика Британија је коначно забранила њен канал.
У Русији су многи врхунски новинари и уредници дали отказ, у нечему што је личило на масовни егзодус због неслагања са ратом.
Симоњан је оптужила бивше колеге - и сваког другог ко се противио рату - „да нису прави Руси".
Одиграла је централну улогу у једној од највећих шпијунских афера из украјинског рата, објавивши процуреле снимке на којима се чују официри немачког ваздухопловства како разговарају о оружју дугог домета које би могло да се пошаље Украјини - и како би оно могло да се употреби.
Пропагирала је став Кремља да украјинске области под руском окупацијом треба да одрже референдуме и „омогуће људима да остану са онима са којима желе да остану. То је фер."
'Не волимо вас'
Ставови Маргарите Симоњан према Западу најбоље осликавају њени коментари из најскоријег интервјуа за ББЦ, из марта 2024, док се Владимир Путин припремао да осигура пети мандат као председник на нашироко оспореним изборима.
Упитана да ли постоји озбиљан противкандидат, она је одговорила: „Да ли стварно постоји потреба за озбиљним противником? Зашто? Јер ми нисмо као ви."
„И, искрено, не волимо вас баш."
Кремљ је реаговао на одлуку Америке да уведе санкције на уреднике и менаџере руских медија најавом да ће узвратити сличном мером.
„Исти одговор није могућ. У Америци не постоји државна новинска агенција нити државна телевизијска станица", рекао је Димитри Песков, портпарол Кремља, за руску новинску агенцију РИА Новости.
„Али ће свакако бити мера које ће ограничити (рад) њихових медија који шире њихове информације", рекао је Песков.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










