Суд у Аустралији донео пресуду о случају у којем је главно питање било 'шта је жена'

Трансродна жена из Аустралије добила је тужбу за дискриминацију против апликације за друштвене мреже намењену искључиво женама, пошто јој је одбијен приступ на основу тога што је мушкарац.

Иако Роксана Тикл није била директно дискриминисана, била је жртва индиректне дискриминације - када одређена одлука наноси штету особи са одређеним идентитетом, утврдио је Савезни суд и наложио да јој апликација плати 10.000 аустралијских долара (нешто више од 6.000 евра), као и да сноси трошкове суђења.

Реч је о кључној пресуди када је у питању родни идентитет, а главно, спорно питање у читавом случају је било - шта је жена?

Тикл је 2021. преузела апликацију 'Девојачко кикотање' (Giggle for Girls) која се рекламира као сигурно уточиште за жене, где оне могу да поделе сопствена искуства.

Мушкарцима приступ није дозвољен.

Да би добила приступ, Тикл је морала да постави фотографију како би доказала је да жена, што се процењује помоћу софтвера за препознавање пола, направљеног да искључи мушкарце.

Седам месеци пошто се Тикл прикључила платформи, блокиран јој је приступ и укинуто јој је чланство.

Као неко ко се идентификује као жена, ова Аустралијанка је тврдила да има законско право да користи услуге намењене женама и да је дискриминисана на основу родног идентитета.

Она је тужила платформу и њеног извршну директорку Селу Гровер и тражила одштету од 12.000 евра, тврдећи да јој је погрешно одређивање полова апликације изазвало „сталну анксиозност и повремене самоубилачке мисли".

„Изјаве Селе Гровер о мени и овом случају су биле узнемирујуће, срамотне, исцрпљујуће и штетне.

„Она је изазвала појединце да пишу коментаре мржње према мени на друштвеним мрежама и индиректно подстичу друге да им се у томе придруже", изјавила је Тикл пред судом.

Правни тим платформе је током целог случаја тврдио да је секс биолошки концепт.

Признају да је Тикл била дискриминисана, али на основу пола, а не родног идентитета и да је ускраћивање приступу апликацији законита полна дискриминација.

Апликација је направљена тако да искључи мушкарце, а како њен оснивач сматра да је Тикл мушко, адвокати тврде да је ускраћивање приступа било законито.

Судија Роберт Бромвич је у петак, 23. августа саопштио да је утврђено да је пол променљив и „не нужно бинарни", одбацивши аргументе правног тима платформе.

„Пресуда показује да су све жене заштићене од дискриминације и надам се да ће случај помоћи транс и родно различитим људима", изјавила је Тикл после пресуде.

На друштвеној мрежи Икс, Гровер је написала да су претпоставили да ће изгубити на суду, али да се „борба за права жена, нажалост наставља".

Ово је први пут да је савезни суд у Аустралији водио случај о наводној дискриминацији на основу родног идентитета.

Показује како једна од најжешће идеолошких дебата, транс инклузија наспрам полно заснованих права, може да се води и на суду.

'Сви су ме третирали као жену'

Тикл је рођена као мушкарац, али је променила пол и од 2017. живи као жена.

„Док се ово није десило, сви су ме третирали као жену", изјавила је на суду.

„Дешавало се да ме неко намрштено погледа, да зури у мене, што јесте прилично узнемирујуће, али се нико није мешао у моје ствари", додала је.

Грувер верује да нико не може да промени пол - што је стуб родно критичке идеологије.

„Чак и у оним ситуацијама када неко по рођењу мушко операцијама и хормонима пређе у жену, уклони маље и подвргне се реконструкцији лица, шминка се, носи женску одећу, идентификује се као жена, мења извод из матичне књиге рођених - не прихватате да је то жена?", упитала је Селу Гровер Џорџина Костело, правна заступница Роксане Тикл.

„Не", одговорила је Гровер је, додајући да одбија да Тикл ословљава са „госпођо" и да је заправо „она биолошки мушкарац".

Гровер је самопроглашена „ТЕРФ" - „трансексуализована радикална феминисткиња".

Сматра се да су ТЕРФ људи непријатељски настројени према транс људима.

„Тужи ме мушкарац који тврди да је жена, јер жели да користи простор само за жене који сам направила", написала је Гровер на Иксу.

„Нема жене на свету која би ме тужила. Зато је овај случај покренуо мушкарац", додала је.

Каже и да је покренула апликацију за девојке 2020. године након што су је мушкарци злостављали на друштвеним мрежама док је била сценариста у Холивуду.

„Желела сам да створим безбедан простор само за жене", рекла је она.

„Легална је фикција да је Тикл жена. Његов извод из матичне књиге је промењен из мушког у женски, али је он биолошки мушкарац и увек ће бити".

„Залажемо се за безбедност свих простора за жене, али и за реалност и истину, коју закон треба да подржи", додала је.

Гровер је раније рекла да ће се жалити на пресуду и да ће ићи све до Вишег суда Аустралије.

Правни преседан

Исход овог случаја могао би да буде правни преседан за решавање сукоба између права на родни идентитет и оног заснованог на полу у другим земљама.

Да би се разумео овај проблем кључна је Конвенција о елиминацији дискриминације жена (ЦЕДАВ).

Ово је међународни уговор који су УН усвојиле 1979. године, заправо то је међународна повеља о правима жена.

Правни заступници апликације тврде да је Аустралија ратификовала ЦЕДАВ и да тиме штити права жена, између осталог и простор намењен једном полу.

Тако ће данашња пресуда у корист Роксане Тикл бити значајна за свих 189 држава које су потписале ЦЕДАВ - од Бразила, Индије, па до Јужне Африке.

Када је реч о тумачењу међународног права, национални судови често гледају како су то урадиле друге земље.

Аустралијско тумачење закона у случају који је привукао велику пажњу медија могао би да има глобалне последице.

Ако временом све већи број судова пресуди у корист тврдњи о родном идентитету - веће су шансе да ће и друге земље следити тај пример.

Погледајте видео: 'Ја сам трансродна особа, мој партнер је стрејт'

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]