Трансродне особе: Будуће уточиште за све које беже од насиља

Два транс Американке у Холандији постале су витални извор помоћи за транс особе у опасности широм света.

Радећи са више него скромним буџетом, често трошећи властити новац, оне се сада надају да ће моћи да претворе једну кућу у Кенији у прихватилиште за све који беже од насиља.

Све поруке које стигну у инбокс „Транс рексјуа" Ен Огборн су јединствене, али ова је била посебно необична.

Пријатељ пријатеља срео је осам младих транс жена у Момбаси које се налазе у очајничкој ситуацији.

Смештене су у „једнособној притворској ћелији", како је он то описао, и ризикују да буду нападнуте ако изађу напоље.

Понестаје им хране.

Да ли Ен може да им помогне?

Седећи у свом стану у Холандији, Ен се одмах сетила транс жене коју познаје у Кенији по имену Нуру (није јој право име).

Прошло је шест месеци откако су Ен и њена цимерка помогле Нуру, кад је морала да пронађе заједницу транс особа у Момбаси којој би могла да се прикључи.

Али Нуруин случај је био једноставнији, трагична прича коју „Транс рескју" пречесто слуша.

Нуру (26) је знала да је трансродна од малих ногу.

„Увек сам се дружила са девојчицама", каже она.

Све до пубертета, то није представљало никакав проблем, али онда су људи у њеном селу постали сумњичави према „феминизираном младићу".

„Знала сам да сам добро, да је са мном све у реду", каже она.

Али њена породица се није слагала са тим.

Претукли су је и одвели код врачаре, која је рекла да су на њу бачене чини.

Због тога је таква каква је, рекла је врачара.

Погледајте видео: Транс Балкан у Београду

Пре годину дана Нуру је коначно успела да побегне.

Некако је стигла до аутобуске станице и ту чекала.

Кад је наишао отворени комби који превози угаљ, ускочила је позади, иако није имала појма куда иде.

Била је спремна да оде било куда.

Више сати касније, кад је комби успорио, угледала је отворено море и бели песак Момбасе.

Тамо је нашла посао као конобарица, али кад су људи сазнали да је транс, почели су да јој прете и да је вређају.

Престрављена, Нуру је престала да излази из куће.

Потом јој је једна пријатељица предложила да ступи у контакт са Ен.

Рођена и одрасла у САД, Ен је била гласна заговорница транс права још од краја осамдесетих.

Жељна да сазна искуства родно-диверзивних особа широм света, чак се и преселила у Индију да би живела са заједницом хиџри - групом која се често назива индијским „трећим полом", која у хиндуистичком друштву постоји 2.000 година.

У САД, она је готово одустала од активизма у време кад је Доналд Трамп изабран за председника 2016. године.

Гледајући како председник предузима кораке за забрану транс људима да раде у војсци и да им укине заштиту на радним местима и у школама, Ен је постало изузетно непријатно да живи у властитој земљи.

Али процурели допис америчког министарства здравља у ком се предлаже да се нечији род дефинише као пол који им је додељен по рођењу, на основу њихових гениталија, био је кап која је прелила чашу.

Ен се упознала са још једном транс женом по имену Мисти Хил која се исто осећала као и она, и 2018. године њих две су напустиле САД.

Ен се преселила у Холандију, а Мисти у Ирску.

„Мисти и ја смо рекла једна другој: 'Кад се извучемо из САД, основаћемо организацију која ће помоћи другима да изађу'", каже Ен.

У Холандији, Ен је почела да живи са другом транс женом, Џени Лист, која се придружила иницијативи, а коју су одлучили да испрва назову „Транс емигрејт".

Очекивали су да ће добијати позиве из Северне Америке и можда из неких земаља Јужне Америке.

Али, како се вест проширила, поруке су почеле да им пристижу из читавог света.

„Брзо смо научиле лекцију колико је транс особа заточено у својим земљама", каже Ен.

Сада преименоване у „Транс рескју", Ен и Џени имају сваке недеље око четири позива за помоћ од транс мушкараца и жена.

(Мисти данас и сама ради као активисткиња у Ирској.)

Мејлови пристижу углавном из Јужне Америке, са Блиског истока и из Северне Африке.

Насиље над трансродним особама

Иако је организација стекла статус добротворне и може да рачуна на помоћ десетине добровољаца из неколико земаља, ресурси су јој врло ограничени.

„Стижемо до људи преко подземне онлајн квир мреже. Неко познаје некога", каже Ен.

Добровољци пажљиво ослушкују и осматрају на терену.

Ако чују да је нека транс особа у невољи, контактирају жену у Амстердаму која ће за њих организовати безбедан привремени смештај.

Ен каже да је тим уложио властиту животну уштеђевину у ову операцију, али да могу да приуште да физички преместе у другу земљу само делић оних који их контактирају - до сада 15 људи.

„Безбедно и легално пресељење је тешко и споро", каже Ен.

Али у многим случајевима они их премештају у оквирима њихових земаља.

Често се деси и да је онима који их зову најпотребнија информација.

„Понекад људи само желе да знају које су им опције на располагању", каже она.

„Радимо у земљама у којима су људи у бекству зато што је њихово постојање тамо противзаконито.

„Ми смо служба од суштинске важности за транс особе."

Једна од особа којој је „Транс рескју" помогао је Нуру, организујући њено пресељење на безбедну локацију, и повезавши је са другим транс женама у Кенији.

Нуру је питала да ли може да ради као добровољка за „Транс рескју", тако да кад је Ен чула за проблеме осам жена у Момбаси, знала је кога треба да позове.

Нуру је била срећна што може да узврати услугом, али није била припремљена за оно што ју је сачекало: осам жена нагураних у сићушну собу без ваздуха, кувајући се на немилосрдној врелини Момбасе.

„Оне су гореле", каже Нуру.

„Биле су истраумиране."

Жене је тамо сместио човек који их је затекао на плажи и сажалио се на њих.

Очигледно су биле жртве дуготрајног физичког и сексуалног злостављања од неколицине других мушкараца.

Једва да су имале хране и спавале су седећки у својој соби, очајнички желећи да остану будне у случају да буду пронађене и нападнуте.

Нуру је позвала Ен и Џени, које су одмах организовале њихово премештање и обезбедиле им новац за храну и станарину.

Трагично, али оне и даље нису биле безбедне на новој локацији.

Пре само неколико дана, две од жена напала је група мушкараца док су се шетале на плажи и једна од њих је убијена.

За Ен ово само додатно потцртава потребу за прихватилиште за транс особе, Еден хаус, које би било лоцирано у великом кенијском граду.

То неће бити склониште, као тајне сигурне куће које је „Транс рескју" користио до сада, већ пространа грађевина у којој се Ен нада да ће транс особе моћи да живе отворено и без страха.

Погледајте видео: Најстарија транс жена Сарајева

Бића то прва кућа своје врсте на свету, каже она.

„Волеле бисмо да кућа постане институција довољно велика да око себе формира неку врсту мехура за прихватање транс особа.

„Ми желимо да то буде место где транс мушкарци и транс жене из других делова света могу да дођу да живе.

„Ако будемо имали сигурну кућу у Кенији, могли бисмо да пребацимо људе са истински опасних места на сигурно."

Кућа је пронађена, сада је главни задатак пронаћи 10.000 евра како би се она купила и да би се извршиле основне преправке.

Њени први станари биће седам преживелих жена из Момбасе.

Али она ће бити отворена и за људе из свих крајева света, каже Ен, као што су транс мушкарци којима су помогле да побегну из Саудијске Арабије овог месеца, а који су могли бити убијени да су тамо остали још мало дуже.

Једног дана Ен би волела да може да обезбеди терапију за све којима је потребна, али за сада је нагласак на физичком преживљавању.

„Ми смо обични људи. Ми само желимо да живимо своје животе."

Погледајте видео: Транс и интер људи Балкана на првом заједничком маршу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]