Месо против биљне исхране: Четири честа климатска мита

Научници одавно тврде да променом исхране, заменом меса и млечних производа за биљну храну, можемо да помогнемо у борби против климатских промена.

Међутим, променити како се читава планета храни није лако.

Под један, избор хране је на неким местима ограничен.

Важна је и култура људи, као и количина хране коју једемо или начин њене производње (са мање или више утицаја на животну средину).

Поврх свега, друштвене мреже су препуне лажних и обмањујућих тврдњи о везама између хране и климатских промена.

Овде смо истражили четири најчешће.

Тврдња број 1: Месо не изазива климатске промене

Овај твит погрешно наводи да „црвено месо не изазива климатске промене".

У видео снимку из твита такође је сугерисано да ову „лаж" шире индустрије загађивача како би „пребациле кривицу" за глобално загревање на животиње.

Иако сагоревање фосилних горива ради енергије и даље даје највећи допринос климатским променама, производња хране такође ствара огромне количине гасова ефекта стаклене баште, као што су угљен диоксид и метан, који изазивају глобално загревање.

Штавише, научници процењују да и до трећине свих гасова ефекта стаклене баште из читавог света може да се повеже са прехрамбеним системима.

Од њих, више од половине је повезано са производњом хране која потиче од животиња.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Али није сва храна животињског порекла иста: показало се да говедина и јагњетина имају посебно штетне последице по планету.

То је зато што краве и овце емитују метан у атмосферу.

Оне се такође хране на пашњацима, који често настају сечом дрвећа и шума које похрањују угљеник.

То је довело до тога да Међувладин панел за климатске промене сугерише да би „пребацивање на исхрану биљног порекла" могло да доведе до „значајног смањења" емисија.

„За оне који не желе или не могу да постану вегетаријанци, постоје алтернативе са мање емисија, као што су одржива живина, јаја или узгојена риба", каже докторка Магдалена Јенсен, стручњакиња за прехрамбене системе и утицај на климу са Универзитета Консепсион у Чилеу.

Тврдња број 2: Исхрана биљног порекла није здрава

На ТикТок видеу погледаном неколико хиљада пута, заговорник исхране засноване на месу погрешно је тврдио да људска бића „нису грађена тако да једу биљке".

Сугерисао је да једење поврћа може да кошта људе њиховог здравља и отишао толико далеко да тврди да „биљке покушавају да вас убију".

Ти ставови се не поклапају са оним већине припадника здравствене заједнице.

Светска здравствена организација (СЗО) предлаже исхрану „превасходно засновану на биљкама и са врло мало соли, засићених масти и додатог шећера" као саставни део здравог начина живота.

Она такође каже да ограничавање уноса црвеног меса и прерађевина (као што су кобасице) може да спречи срчане болести, канцер или дијабетес.

„Исхрана богата храном биљног порекла и са што мање хране животињског порекла доприноси бољем здрављу и доноси друге користи", каже докторка Афтон Халоран, стручњакиња за здраву и одрживу исхрану из Данске.

Погледајте и овај видео

Таква исхрана, међутим, може са собом да носи и одређене ризике.

„Појединци који се хране вегански треба да буду свесни ризика од потенцијалног мањка хранљивих материја", каже она.

Нема ни сва храна биљног порекла исте предности: шта више, неке биљне замене, као што су алтернативе месу, могу да се квалификују као ултра-прерађевине.

То значи да могу да садрже висок ниво соли, засићених масти и шећера - а све наведено показало се да појачава ризик од кардиоваскуларних болести и других здравствених проблема.

Тврдња број 3: Храна биљног порекла је штетнија по планету

„Они тврде да је конзумирање меса лоше по планету", гласи твит изнад.

„Али не кажу (можда због лобија) да једном бадему у Калифорнији треба 12 литара воде, банани 160, а килограму авокада 2.000 литара воде."

Објаве попут ове сугеришу да је храна коју преферирају потрошачи свесни проблема климатских промена штетнија по животну средину од меса.

То није нужно тако.

Узмите на пример авокадо.

Тачно је да узгој авокада тражи око 2.000 литара воде (у просеку) по килограму овог воћа, према истраживању Института Делфт за образовање о води у Холандији.

Према било ком мерилу, то је много воде - и, у земљама као што су Перу или Чиле, зна се да производња авокада прави велики притисак на изворе воде.

Међутим, производња само једног килограма говедине може да захтева још више воде: у просеку, око 15.000 литара, према Мрежи за водени отисак.

Велики проценат светског авокада потиче из Латинске Америке, што такође значи да мора да превали велике удаљености да би стигао до потрошача у читавом свету, користећи транспортна средства која углавном троше фосилна горива.

То је довело до тога да неки корисници друштвених мрежа оптуже потрошаче који воде рачуна о клими за „лицемерје", зато што се одлучују за прехрамбене артикле који се не узгајају локално.

Али велике количине говедине такође се свакодневно превозе широм света: погледајте само Бразил, највећег светског извозника говедине, који сваке године шаље хиљаде тона овог меса у Кину.

Такође вреди истаћи да, за већину прехрамбених производа, на транспорт одлази мање од 10 одсто њихових емисија гасова ефекта стаклене баште.

„Оно што једемо (и утицај на животну средину његове производње) важније је него одакле то потиче", каже Данијел Блум, аргентински стручњак за одрживе прехрамбене системе.

Тврдња број 4: 'Елите' су се завериле да вас контролишу

Објаве које погрешно везују промене у исхрани са теоријама завере могу се наћи на више језика.

Твит изнад, написан на руском, тврди да „елита" покушава да „убеди јавност да треба да једе бубе".

„Шта се крије иза ове масовне иницијативе да радикално променимо исхрану?", пита се он загонетно.

Објаве попут ове црпе познате теорије завере према којима богати и моћни појединци у тајности кују завере да би ограничили слободе људи.

Промена исхране како би се помогло у борби против климатских промена - наводно приморавањем људи да једу бубе и инсекте - доживљава се као део њихових злих планова.

Нема доказа који поткрепљују било коју од ових тврдњи.

Штавише, у земљама као што су Тајланд, Мексико или Гана, инсекти су одавно саставни део исхране људи.

Ове тврдње искоришћавају искрена, дубоко укорењена осећања неправде и неједнакости међу људима.

У неким земљама са ниским примањима, где исхрана можда није довољно разноврсна, месо и млечни производи остају кључни извори протеина и микронутријената.

У другима, конзумирање меса може да се доживи као луксуз резервисан за оне који су довољно богати да га приуште.

Из тог разлога, кад политичари, владе или међународна тела позову људе да промене исхрану, неки можда те позиве доживљавају као нефер, елитистичке или чак неколонијалистичке.

„Иако је позив разумљив са становишта одрживости и етике, тренутно није сасвим остварљив у нашем контексту", каже Ричард Качунгу, експерт за прехрамбене системе који ради са Иницијативом за младе фармере у успону у Замбији.

Погледајте шта су открили научници из Србије

Истраживања такође показују да потенцијална економска штета коју прави ограничена потрошња меса може непропорционално да погоди сиромашније земље, где су земљорадња и узгој стоке можда и даље кључни извори прихода.

„Претерана потрошња меса мора драстично да се смањи прво у земљама са високим и средњим примањима", каже Еванс Мушвахили Ладема из Мреже система прехране Језерске области, непрофитне организације у Кенији.

У тим земљама, промене у исхрани остају углавном питање личног избора: ниједна влада није до сада увела забрану потрошње меса или млечних производа из климатских разлога, а нема наговештаја ни да се тако нешто спрема у будућности.

Међутим, „оно што једемо напросто мора да се промени", каже докторка Халоран.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, ЈутјубуиВајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на[email protected]