Ламин Јамал и Нико Вилијамс: Прича о деци миграната која су постала шпанске суперзвезде

У шпанском фудвалу, Нико Вилијамс и Ламин Јамал су као двојица браће.

Први је у петак напунио 22 године; други у суботу 17.

Обојица су потекла из породица миграната из Африке.

Остварили су се као фудбалери који доносе победе Шпанији.

Ова двојица играча наћи ће се под будним оком јавности током финала Еура 2024 против Енглеске у недељу.

Двојица нападача заблистала су победом од 4:1 у четвртфиналу против Грузије и поново у полуфиналу, када је Ламин постигао историјски гол за победу од 2:1 над Француском, тако поставши најмлађи играч који је постигао гол на европском првенству.

Њихова повезаност на терену кључна је за успех Шпаније, која жарко жели да освоји четврту континенталну титулу.

Ван терена, они су велики пријатељи и могу се видети на ТикТоку како изводе забавне кореографије.

Поред тога што су нераздвојни, они су и симболи земље трансформисане миграцијама из протеклих деценија.

„Они су извор поноса за Шпанију, позитивна парадигма нове Шпаније", каже за ББЦ Мундо професор Мозес Руиз, експерт за лидерство и комуникацију на Европском универзитету.

„Они су двојица младих Шпанаца са породичним историјатом залагања и недаћа. Они су двојица узора по скромности и таленту", каже Руиз.

Али која је прича ових играча и како су постали суперзвезде?

Бољи живот

Нико и његов старији брат фудбалер Атлетика из Билбаоа Ињаки Вилијамс, рођени су и одрасли у Шпанији.

Његова животна прича говори о нади, миграцији, патњи, напорном раду, одлучности и солидарности.

Марија, њихова мајка, била је трудна са Ињакијем кад је 1994. године напустила Гану са мужем Феликсом, у потрази за бољим животом у Европи.

На крају су препешачили већи део пута, у који је спадао и пролазак кроз Сахару.

Њих двоје су стигли до шпанске територије Мелиља прескочивши граничну ограду, објаснио је сам Ињаки шпанским медијима.

„Саветовали су их да кажу како беже са ратом захваћене територије и они су рекли да су дошли из Либерије. Дуго година сам мислио да су одатле. У то време сам био кларетински ђак (католички мисионар) и припадао сам Каритасовој групи за бригу о мигрантима", каже за ББЦ Мундо Ињаки Мардонес Аха.

Тадашњи свештеник, данас световњак који ради за католичку верску службу у болници Маркес Де Валенсија у Сантандеру (север Шпаније), каже да је у оно време влада организовала премештај имиграната из Мелиље у различите делове Шпаније.

„Никови родитељи су дошли у Билбао преко Каритаса из Билбаоа. Будући да сам знао енглески, замолили су ме да будем у тој групи."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

„Част"

Једном приликом, отишао је да их посети да види како им иде кад му је Марија, трудна, рекла да осећа извесну нелагоду.

Мардонес није часио часа и одвео је Марију и Феликса у болницу.

Ускоро је рођен дечак и назван је Ињаки.

„Кад вас питају да ли могу да назову дете које ће тек бити рођено по вама, то је увек огроман дар, велика част, а онда потом кад то дете постигне оно што је постигло то је и изузетна ствар."

„Да би нас разликовала, мајка нас је ословљавала са: 'Мали Ињаки, велики Ињаки.' А онда кад сам био са њима прошле године, рекао сам им да је сада обрнуто: 'Ињаки је велики играч'", каже он смејући се.

Најмлађи Вилијамс, Николас Вилијамс Артуер, рођен је 2002. године у Памплони, осам година после брата.

„Одувек ћу ценити оно што су мој отац и мајка урадили за нас: они су борци, усадили су у нас поштовање, марљив рад, сваки дан, чак и кад вам нико не даје ништа", рекао је Нико у интервјуима за шпанске медије.

„Истина је да сам веома поносан што их имам за родитеље и трудим се да урадим све што могу да би били поносни што ме имају за сина."

Братство као доказ свега

Без добрих прилика за издржавање породице, Феликс се преселио у Лондон - где је радио на рашчишћавању столова.

Радио је и као чувар, између осталог на капији Челсијевог стадиона.

Док је био одсутан од куће десет година - Ињаки је постао очинска фигура за Ника.

Марија је преузела на себе три посла истовремено како би издржавала породицу.

Старији брат би одлазио по Ника у школу и давао му нешто да једе.

Он му је говорио како да се понаша ако жели да успе као врхунски спортиста.

„За мене је он узор, он ми је све", каже Нико за Ињакија.

„Помогло је мојим родитељима и мени што смо могли да једемо, што смо могли да идемо на часове, што смо имали шта да обучемо."

„Добро се слажемо. Он ми је брат, али се према мени помало понаша и као отац."

Обојица су постали фудбалери 28. априла 2021. године, након што су браћа изашла на терен као замене на утакмици Атлетик Билбаоа против Реал Ваљадолида (резултат 2:2).

За разлику од Ника, Ињаки не игра за Шпанију јер је одлучио да игра за тим Гане из поштовања према коренима у тој западноафричкој земљи.

Ламин, чудо од детета

Родитељи Ламина Јамала такође су емигрирали из Африке.

Његов отац Мунир Насруи је рођен у Мароку, док је његова мајка Шила Ебана из Екваторијалне Гвинеје.

Њих двоје су се скрасили на ободу Барселоне.

„Знао сам да ће бити звезда истог тренутка кад се родио", рекао је Насруи поносно новинарима пре недељног финала на Еуру.

Док је још био беба, Ламин се сусрео са једним од највећих имена светског фудбала Лионелом Месијем.

Аргентинска звезда имала је једва 20 година и учествовала је у Уницефовој добротворној кампањи.

Меси је позирао са бебом, Ламином Јамалом, на Барселонином стадиону.

„То вам је коинциденција у животу. Или благослов од Ламина Леу, стварно не знам", шали се Ламинов отац.

Било је то у Рокафонди, радничком крају далеко од туризма Барселоне, где је започела фудбалска историја ове још младе звезде.

Почео је да игра на бетонском терену.

„Увек је ишао у спортски центар да игра, са свима, са децом од 7, или 15, 17 и 18 година. И да, сазрео је пре других и поносан сам не све који су томе допринели", каже његов отац.

Светла будућност

Видевши његов таленат, Барселона га је тестирала и био је прихваћен у Ла Масији, Барсиној фудбалској школи у којој је Меси такође тренирао као фудбалер, и где је добио спаваоницу, храну, образовање и фудбалски развој.

Рекорди су падали један за другим.

Постао је најмлађи играч Барселоне, са 15 година и 290 дана.

Са 16 година и 57 дана, постао је најмлађи играч и голгетер у Шпанији.

А на овом Европском првенству био је најмлађи играч који је постигао гол у историји такмичења.

И упркос слави, у његовим прославама увек постоји посвета четврти Рокафонда, показујући прстима број 304, поштански број места - показатељ да је Јамал поносан на корене.

Погледајте видео: „Бели Пеле" - која је ваша омиљена легенда о Шекуларцу

Као браћа

У овој генерацији шпанског тима, Нико је пронашао нову сродну душу у Ламину, према коме се понаша као старији брат, онако као што се Ињаки понаша према њему.

„Сјајан је имиџ за Шпанију имати двојицу младих фудбалера који се смеју, који су срећни и који преносе праве вредности, што је данас малтене једнако важно као играти добро", каже за ББЦ Мундо директор шпанског листа Спорт Јоан Вехилс.

Све што раде постало је феномен.

Њихови плесови, које изводе да би прославили голове за Црвену фурију, постали су вирални на друштвеним мрежама.

Њихово пријатељство датира од времена кад су се срели током првог позива за национални тим у марту, пре пријатељских утакмица Шпаније против Колумбије и Бразила, кад је тренер Луис де ла Фуенте замолио Ника да се стара о младом Ламину Јамалу.

Нико је пристао да буде ментор 16-годишњаку.

Многе то подсећа на Ников однос са његовим братом Ињакијем.

Мада је за њега то и нешто више: „Већ сам рекао Јамалу да мора да учи од 'оца', а то сам ја", шали се Нико.

За Ињакија Мардонеса, „и Никова и Јамалова прича су инспирација многима који су морали да траже нови живот и успели да напредују. За многе, они су спортски и животни узор."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]