Фудбал и Балкан: Гатузо тренер Хајдука из Сплита - који странци су још водили клубове у региону

Аутор фотографије, Reuters
Бура је на стадиону Пољуд до сада бријала са мора и трибина, а од предстојеће сезоне са клупе ће изгледати дувати оркан јер на место тренера фудбалера сплитског Хајдука долази темпераменти Ђенаро Гатузо.
„Добро дошли господине Гатузо (Benvenuto Mister Gattuso)", овим речима управа сплитског клуба на званичном сајту и друштвеним мрежама дочекала је легендарног играча Милана и италијанске репрезентације.
Рино, како гласи надимак чувеног везисте, потписао је уговор са Хајдуком до 2026. године, а према најави у Сплит стиже наредне недеље.
Тако је спортски директор хрватског клуба, Никола Калинић, који је крајем маја ступио на ово место, окончао сагу око новог тренера довевши човека који га је тренирао у Милану, на изненађење многих навијача.
Гатузо свакако није први тренер странац у регионалном фудбалу, а ни први у Хајдуку, мада јесте најзвучније инострано фудбалско име на клупи једног од два највећа клуба у Хрватској.
Раније су то, са мање или више успеха, чинили, између осталих, његов сународник Валтер Зенга у Црвеној звезди, легендарни немачки фудбалер и тренер Лотар Матеус на клупи Партизана, Израелци Аврам Грант у црно-белом, и Барак Бахар у црвено-белом табору и многи други.
Гатузо - пргав на терену, али и на клупи
Ђенаро Гатузо се прославио као фудбалер Милана, где је провео 13 година и у чијем дресу је два пута освајао Серију А, а исто толико и дизао пехар Лиге шампиона.
Ратоборни, 46-годишњи Италијан био је важна карика и у везном реду Азура, са којима је освојио Светско првенство 2006.
На врхунцу каријере био је један од најбољих везних играча света, углавном задужен да квари игру противничких екипа.
Фудбалске и радне квалитете, попут чврстине, борбености и победничком менталитета, неретко је знао да стави у другим план инцидентима и неспортским понашањем на терену.
Често је улазио у вербалне сукобе са другим играчима и судијама, одгуравао противнике, а каткад се и физички сукобљавао, како са фудбалерима, тако и са тренерима.
Тако је на утакмици Лиге шампиона између Милана и Тотенхема прво руком одгурнуо у пределу врата тренера лондонског тима Џоа Џордана, да би га после утакмице и ударио главом.
Физичком насртају претходила је свађа.
„Изгубио сам контролу. Нема оправдања за то што сам урадио. Преузимам одговорност за то", рекао је Гатузо, али је додао да га је Џордан провоцирао током целе утакмице.
За разлику од играчке, Гатузова досадашња тренерска каријера је неупоредиво мање успешна - за нешто више од 10 година, променио је исто толико клубова.
Започео ју је 2013. у швајцарском Сиону и до данас је водио више италијанских тимова, међу њима и Милан и Наполи, са којима је освојио италијански куп 2020. прекинувши вишегодишњи пост тима из Напуља у погледу титула.
Напрасити Гатузо је и са клупе показивао импулсивни карактер, некада псовкама, као на конференцији за новинаре у грчком ОФИ-ју, а понекад шутирајући кутију у нападу беса после добијеног црвеног картона у шпанској Валенсији.
На клупу Хајдука долази из марсејског Олимпика где се задржао читаве 24 утакмице.
Покушаће да Сплиту и поносу читаве Далмације донесе титулу првака после безмало 20 година.
Долазак изазвао је различите реакције навијача трофејног хрватског клуба, од неверице, преко еуфоричних похвала и одушевљења, до шаљивих коментара да је „спремнији од 90 одсто прве екипе" и да ће се „сви лупати шамаре једни другима на првом тренингу".
Једно је сигурно, неће бити пландовања и опуштања, будући да као тренер тражи од играча оно што је и сам чинио док је трчао по зеленим теписима широм Европе - борбу и залагање.

Погледајте ранији видео: Торцида прославила 70. рођендан

За разлику од Сплићана, Динамо Загреб, апсолутни рекордер по броју титула у Хрватској, после распада Југославије је свега два пута ангажовао странце за тренере који нису са простора бивше државе.
Један од њих је Освалдо Ардиљес, аргентински тренер и бивши репрезентативац ове јужноамеричке земље са којом је, као домаћин, освојио Мундијал 1978.
На клупи тадашње Кроације, како се Динамо кратко звао, провео је свега неколико месеци 1999. и екипу водио кроз групну фазу Лиге шампиона где је, између осталог, извукао и бод против Манчестер јунајтеда у гостима.
На другој утакмици, у Загребу, његов тим је изгубио 2:1, после чега је добио отказ.
Други странац био је Бугарин Ивајло Петев, који се у загребачком клубу задржао годину дана - од 2016. до 2017.
Добио је отказ након што је Динамо те сезоне остао без иједног трофеја, што се десило први пут после 12 година.
Лотар Матеус у Партизану: Испуњено обећање - Лига шампиона
Један од првих странаца који је сео на клупу неког тима бивше Југославије по распаду земље, био је немачки тренер и бивши репрезентативац Лотар Матеус.
Крајем 2002. године, Матеус је преузео београдски Партизан, тадашњег шампиона државе коју су чинили Србија и Црна Гора, од тренера Љубише Тумбаковића.
Легендарни немачки фудбалер је потписао једноипогодишњи уговор, а према писању медија, добио је 750.000 евра.
Иако су многи били скептични, будући да му је ово био тек други тренерски ангажман после бечког Рапида где се није прославио, Матеус их је разуверио већ наредног лета.
„Верујем да Партизан има потенцијал да наредне сезоне игра у Лиги шампиона и због тога сам прихватио тај посао. Бесмислене су тврдње да је то био мој самоубилачки потез.
„Видећете да тај тим има одличну перспективу. Видећете да ћемо играти Лигу шампиона", рекао је тада Матеус.

Аутор фотографије, Reuters
То обећање испунио је 27. августа 2003. године када је Партизан на пенале савладао енглески Њукасл у гостима, после 1:0 у регуларном делу сусрета, колико је било и у Београду.
Црно-бели су били у врло тешкој групи са Реал Мадридом, за који су тада играли Зинедин Зидан, Дејвид Бекам, Бразилац Роналдо, Луиш Фиго, потом са португалским Портом и Олимпиком из Марсеја.
Успели су да освоје три бода, али је то било недовољно да наставе такмичење.
Претходно је Матеус, први најбољи фудбалер света по извору ФИФА 1991. и једини Немац коме је то, до сада, пошто за ногом, довео Партизан и до титуле првака тадашње Прве лиге СР Југославије, где су се такмичили тимови из Србије и Црне Горе.
Крајем 2003. године, Матеус је напустио београдски клуб.
„Не волим баш да причам о томе, али нисам се растао на најлепши начин од Партизана. Зато сам и отишао, није било баш све коректно, али и то је део фудбала", говорио је Немац.
Том приликом је изјавио и да му „дан данас припада доста новца", али да му је „драго што је био део тима те године".
Матеус се и у властитој биографији осврнуо на време проведено у Београду, између осталог, поменувши и наводно намештање утакмице Партизана и Рада из 2003. године.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Зенга и одлазак из Звезде као грешка
Неколико година касније, и на клупу Црвене звезде је стигао и Валтер Зенга, први странац у до тада шест деценија дугој историји клуба из Љутице Богдана.
Италијански тренер је већи део играчке каријере бранио у Интеру из Милана, од 1978. до 1994, где има статус легенде, а био је и први голман репрезентације на Мундијалу 1990. у његовој земљи, када су освојили бронзу.
Пензионисао се као тренер-играч у америчком клубу Њу Ингланд Револушн 1999, да би потом накратко глумио у италијанској сапуници.
Пошто је окачио копачке о клин, запутио се у Румунију где је од 2000. до 2005. године водио више тимова.
Тог лета је из Стеауе Букурешт прешао у Црвену звезду коју је наредне сезоне водио до 'дупле круне' - титуле у првенству и трофеја у националном купу - увео је у групну фазу Купа УЕФА, те замало оставио да презими у Европи.
Београдски тим је ипак завршио као четворопласирани у групи од пет клубова са четири освојена бода - победа над Ромом 3:1 и нерешено у кључној утакмици против Стразбура, када су Французи изједначили на 2:2 у судијској надокнади времена.
Лета 2006. изненада је напустио црвено-беле и каријеру наставио у турском Газијентепу.
„Две грешке сам направио у каријери. Прва је што сам отишао из Црвене звезде, а друга што сам напустио Катанију", говорио је Зенга касније.
У оба случаја је за то био заслужан, како је рекао, „проклети новац", јер су „други нудили више".
„Али данас видим да је то била грешка. Требало је да останем и да учим, сазревам, па чак и да правим грешке као тренер и као човек."
Каријеру је даље наставио водећи тимове из Саудијске Арабије, као и неколико италијанских клубова.
Последњи ангажман је имао у клубу Емирејтс из Уједињених Арапских Емирата, који је преузео почетком године, али је већ у априлу дошло до превременог прекида сарадње због лоших резултата.
Израелци на клупама Звезде и Партизана

Аутор фотографије, EPA
Почетком 2012. године, на клупи Партизана четири месеца седео је и израелски тренер Аврам Грант - довољно да освоји титулу шампиона Србије.
„Драго ми је што сам дошао у велики клуб са дугом традицијом. Уверен сам да могу да припремим тим за Европу, али и да наставим традицију стварања младих играча", рекао је тада бивши тренер бројних израелских клубова, али и Челсија, Портсмута и Вест Хема.
Потписао уговор на 18 месеци, али је већ средином маја напустио Хумску.
Тренутно је селектор афричке репрезентације Замбије.
У Београд се вратио децембра 2023. као гост Партизана на 171. вечитом дербију, који су црно-бели добили 2:1.

Аутор фотографије, EPA
Тај пораз је његовог сународника на клупи Црвене звезде, Барака Бахара, како ће се испоставити, коштао останка у београдском клубу у који је стигао маја 2023, потписавши трогодишњи уговор.
„Нисмо испунили циљеве које смо зацртали и због тога желим да се извиним најширој звездашкој јавности јер смо и ми у клубу као и они очекивали више. Епилог свега је растанак и споразумни раскид уговора са Бараком Бахаром.
„Тако то бива у фудбалу, кад нема резултата, први страда тренер. Желим да му захвалим на сарадњи у ових шест месеци, урадио је много добрих и квалитетних ствари", рекао је генерални директор ФК Црвена звезда Звездан Терзић, тим поводом.
Под његовим вођством Црвена звезда је у групној фази Лиге шампиона освојила тек један бод у ремију против швајцарског клуба Јанг бојс у Београду са 15 примљених и седам датих голова.
После његовог одласка било је речи о наводној тужби за „душевни бол и незаконито отпуштање", коју је, према писању медија, Бахар повукао у априлу.
Пренето је да Бахар неће добити пун износ од 1,2 милиона евра по години, те да ће Звезда уштедети и додатних 1.5 милиона евра, колико би износили трошкови.
Израелац тренутно води Макаби Хаифу у који се вратио након неколико месеци проведених у Београду.

Погледајте видео: Шетња по стадиону Пољуд у Сплиту

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
















