Партизан и Њукасл: Први пласман српског клуба у Лигу шампиона, 20 година касније

Звиждуке навијача Њукасла, у тренутку када је фудбалер Партизана са бројем два леђима постављао лопту на белу тачку, прво је прекинуло једно кратко „Ајмо, Миливоје".

Миливоје Ћирковић тог 27. августа 2003. године голом из пенала учинио је Партизан првим српским клубом у фудбалској Лиги шампиона од распада Југославије.

Док се залетао ка лопти са телевизора широм земље чуло се „ајмо Миливојееееееее", што навијачи црно-белих и даље могу да призову у сећање.

„Не могу да верујем да је прошло баш 20 година, чини ми се као да је много мање", каже за ББЦ на српском Предраг Страјнић, коментатор РТС-а који је преносио тај меч.

Те његове речи, како каже, донеле су му „неку врсту чудне популарности" и „није очекивао да због једне реченице толико пута буде цитиран".

„Чак су и неки спортисти Партизана, попут (кошаркаша Влада) Дивца, ставили да им телефон звони на тај начин", додаје Страјнић уз осмех.

Двадесет година касније, чувени двомеч између српске и енглеске црно-беле екипе добро памте некадашњи фудбалери оба тима.

Први меч у Београду добио је Њукасл 1:0, да би Партизан истим резултатом победио у Њукаслу, па су се играли продужеци и пуцали пенали.

„Добро је играо Партизан тада, заслужио је да прође у Лигу шампиона", каже за ББЦ на српском Нолберто Солано, стрелац победоносног гола Њукасла у Београду.

Оливије Бернар, некадашњи леви бек „Сврака", како гласи надимак енглеског тима, сматра да је Њукасл био бољи у те две утакмице, али да је Партизан „показао отпорност и карактер".

„После победе од 0:1 у гостима мислили смо да ћемо у реваншу све лако решити, то је била грешка... Потценили смо их превише", каже Бернар за ББЦ на српском.

Да то не буде баш тако побринуо се Ивица Илиев голом у 50. минуту.

„Тог тренутка нисмо свесни шта се десило, иако смо знали да је нешто велико у питању, али данас, када се осврнеш, схватиш да је то историја", наводи Илиев за ББЦ на српском.

„Давно беше, две деценије већ", додаје кратко.

Партизан - Њукасл 0:1

Европски пут Партизана те 2003. почео је против шведског Ђургардена.

Мало је фалило да се ту и заврши - у Београду је било 1:1, док је Ђургарден у реваншу имао 1:0, ређао шансе, погодио стативу.

Међутим, легендарни капитен Партизана Саша Илић поравнао је резултат, црно-бели су потом и повели са беле тачке, а на крају са 2:2 - због више голова у гостима - прошли даље.

Уследио је славни Њукасл, предвођен са клупе сер Бобијем Робсоном, једним од најбољих енглеских тренера свих времена, који је имао веома добар тим.

„Свраке" је предводио Алан Ширер, најбољи стрелац у историји Премијер лиге.

„Можда ови млађи не знају - тај Њукасл је заиста био озбиљан европски тим", каже Страјнић и набраја: „Алан Ширер у нападу, Шај Гивен на голу..."

Њукасл је претходно већ играо две Лиге шампиона, а у оба наврата је на том путу избацивао клубове из региона - сарајевски Жељезничар 2002. и загребачки Динамо 1997. године.

Београдске црно-беле са клупе је предводио Лотар Матеус, један од најбољих немачких фудбалера свих времена, што Илиев види као кључни тренутак.

„Уливао нам је самопоуздање и ту шампионску црту, говорио да су они само људи и да ми то можемо да урадимо", сећа се Илиев.

Поред Илића, међу најбољим играчима Партизана били су Игор Дуљај и Ивица Краљ, актуелни тренер и функционер црно-белих, нападач Андрија Делибашић и Нигеријац Тарибо Вест.

Стадион Партизана на почетку меча био је пун и потпуно у црно-белом.

„Пре Енглеске сам играо у Аргентини за Боку Јуниорс, сећам се да је слична атмосфера била против Партизана, било је невероватно", каже Перуанац Солано.

„Веома је бучно било, стално су певали, у Енглеској су навијачи много тиши."

Исто каже и Француз Бернар, описујући атмосферу „интензивном" и „бучном".

„Сећам се да сам дао победнички гол, имали смо среће да победимо", каже уз осмех Солано, који је у 30. минуту погодио мрежу Ивице Краља.

Имали су црно-бели неколико шанси до краја утакмице, посебно нападач Милан Стојаноски, који је сам са пет метара успео да погоди Гивена.

„Били смо бољи ривал и реално нисмо заслужили да изгубимо", каже Илиев.

„После тог меча, сви су нас већ отписали, очекивали су лаких 3:0 за Њукасл у реваншу."

Њукасл - Партизан 0:1

Играо се 56. минут реванш меча када је лопта стигла до Саше Илића на десној страни противничког шеснаестерца.

Гивен је излетео, двојица дефанзиваца Њукасла одмах су кренула на њему.

Међутим, уместо да шутне, Илић је проиграо усамљеног Илиева, који лагано убацује лопту у небрањену мрежу.

„Он је сигурно играч са којим сам се најбоље разумео у читавој каријери", каже Илиев, који је касније играо у Италији, Грчкој, Израелу, Немачкој и Пољској.

„Та акција је потврда наше хемије, цела је била фантастична, морам рећи и историјска."

Меч је тим резултатом завршен, уследили су продужеци, па пенали.

За лопту се први ухватио славни голгетер Алан Ширер - и послао је преко гола.

„То је било изненађујуће, он никада није промашивао", каже Солано.

Међутим, промашио је и фудбалер Партизана Никола Малбаша.

Краљ је следећа два пенала Њукасла одбранио, на шта је Страјнић у преносу рекао да „чак и окорели антиројалисти сада вичу 'живео Краљ'."

Пети пенал за црно-беле, иако су у том мечу имали бордо-плаве дресове који су најстарија традиција овог клуба, изводио је Илиев.

Шутирао је за победу и Лигу шампиона, али је пребацио гол.

„Данас сам баш то погледао први пут после дуго времена", каже Илиев.

„Морам признати да ми симпатично изгледа наступ пун самопоуздања тог клинца, дечака", наводи уз осмех.

После гола у регуларном делу био је, сећа се, толико пун самопоуздања да је сам тражио да шутира пети, често одлучујући пенал.

„Дао сам гол, бићу и тај који ће затворити утакмицу, то је била идеја.

„Међутим, то ми је била и животна лекција и лекција за даљи ток каријере - та претерана самоувереност може да буде лоша."

Илиев ту додаје да је и после промашеног пенала био опуштен, јер је „знао да ће Партизан проћи даље".

„Срећа прати храбре и одважне, а ми смо тада то били", наводи.

У седмој серији, Хјуз је пребацио гол.

„Сада мора да се искористи шанса, по свим спортским правилима... По правди спортској, да не кажем божијој", узбуђено је говорио Страјнић у преносу.

И Ћирковић је погодио.

„Сећам се да је после меча била тотална лудница, сви смо били ван себе", присећа се Илиев.

„Како године пролазе, све сам више свестан величине тог успеха."

На питање како је су Боби Робсон и Ширер реаговали после пораза, Солано одговара да су били „веома, веома разочарани и тужни".

„Сви смо били, јер напорно смо радили целе године да дођемо у прилику да играмо у Лиги шампиона, клуб је тим поразом изгубио и доста новца, а све је било у нашим рукама."

Он у реваншу није играо због повреде, али такође као главни проблем истиче „превише самопоуздања" Њукасла после победе у Београду.

„Партизан је одрадио веома добар посао, веома добар и јак тим су имали."

Бернар додаје да ће се „увек сећати те утакмице".

„Били смо бољи, Партизан се добро бранио и једноставно нисмо пронашли начин да дамо гол, шта да се ради, не победи увек бољи."

„Примили смо тај глуп гол, који је можда био и моја кривица."

Лига шампиона

У Лиги шампиона, Партизан је добио веома тешку групу.

Пре свега Реал из Мадрида и њихову генерацију „Галактикоса", како су у то време називали екипу Краљевског клуба пуну светских звезда.

То значи Роналдо, Зидан, Бекам, Роберто Карлос и други.

У Мадриду црно-бели су изгубили 1:0, али су у Београду успели да извуку меч без голова.

Навијачи данас, као што памте „ајмо, Миливоје", памте и шансу које је Саша Илић промашио са само неколико метара од гола Икера Касиљаса.

Могао је те ноћи моћни Реал да падне у Београду.

„Поред тога, имали смо Марсеј са Дрогбом, који је те године играо финале Купа Уефа (данас Лиге Европе), као и Порто са Мурињом, те године освајача Лиге шампиона", каже Илиев.

„То је друга димензија, цела та година је била нестварна."

У Београду, против Марсеја и Порта, црно-бели имали два пута по 1:1.

„Поново морам да се вратим на Лотара, који нам је и поред тих светских величина усадио у главе да смо и ми на том нивоу", наводи Илиев.

„Његове заслуге су можда и највеће, јер је из нас извукао најбоље - све је до главе, а ми смо њу тада имали."

Црно-бели су касније још једном успели да изборе Лигу шампиона - 2010. после двомеча са белгијским Андерлехтом, такође на пенале.

Страјнић је и тада био на коментаторској позицији.

„Многи су због тога мислили да сам ја нека талија Партизану", наводи он уз осмех.

20 година касније

Две деценије касније, Солано живи у Шведској.

Ради тамо као тренер у другој лиги и каже да је срећан.

Томе сведочи и његова профилна фотографија са супругом и троје мале деце на једној од апликација за комуникацију.

После Њукасла играо је за Астон Вилу и Вест Хем, једну годину је провео у Грчкој, као и у родном Перуу, да би се вратио у Енглеску - Лестер, Хал и Хартпул.

„Када сам престао да играм фудбал, почео сам да се у Енглеској бавим тренерским послом, а потом и добио прилику да будем помоћни тренер у репрезентацији Перуа", наводи.

„Квалификовали смо се на Светско првенство 2018. године, на путу за Катар смо изгубили од Аустралије."

У Шведској је тек неколико месеци и циљ му је да опстане у лиги.

Не иде му лоше, каже - после шест мечева има три победе и две нерешене утакмице.

И даље је, додаје, у контакту са некадашњим саиграчима из Њукасла, чије боје је бранио више 230 пута.

„Чујем се са Ширером, Гивеном, Амеобијем, Беламијем, Дајером... Не сваког дана, али се чујемо, па провели смо доста година заједно."

Гари Спид, један од фудбалера Њукасла те генерације, извршио је самоубиство 2011. године.

„Веома тужно", каже Солано кратко.

Бернар је у међувремену отворио паб, а понекад ради и као спортски коментатор/стручњак - pundit, кажу у Енглеској.

„Да, тренутно сам баш у мом пабу", каже уз осмех некадашњи фудбалер Саутемптона и Ренџерса.

„Ова паб авантура је дивна, добијеш прилику да причаш са разним људима, чујеш њихове животне приче, веома је забавно."

Две деценије касније, уместо у Лиге шампиона, Партизан се бори да уђе у Лигу конференција, треће европско такмичење по снази - и не иде му баш најбоље.

У првом мечу против данског Нордсјеланда поражен је 5:0, што је такође испраћено Страјнићевим гласом.

„Ту Лигу шампиона данас гледам са одређеном дозом носталгије, али и туге што наш фудбал изгледа много лошије него што је изгледао тада", наводи коментатор.

Партизан већ шест година није био шампион Србије, а финансијски проблеми су ту већ неко време.

Стадион је током лета чак остајао и без струје због неплаћених рачуна.

„Не бих сад о томе", каже кратко Илиев, који је донедавно био један од функционера клуба.

„Тема је превише лепа да бисмо сада причали о тим стварима, не иде то једно са другим."

Када је чуо за Партизанове проблеме, Солано се изненадио.

„Ауу, па баш ми је жао", рекао је уз уздах.

„Велики је то клуб, дуге историје и добрим играчима, тужно је чути тако нешто."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]