Еуро 2024: Србија и Словенија у Минхену - императив победе виси као мач над главом

Прошле су 24 године и шест дана откако су фудбалери Србије (и Црне Горе) и Словеније одиграли епску утакмицу на Европском првенству у Холандији и Белгији, а није искључено да у Немачкој гледамо репризу таквог дуела.

Био је 13. јун 2000. када су се селекције Словеније и тадашње СР Југославије, заједнице сачињене од Србије и Црне Горе, у белгијском граду Шарлроа одиграли једну од најбољих утакмица на европским првенствима у последње две деценије.

И Србија, која је од 2006. године самостална држава, и Словенија, скоро четврт века су чекале да учествују на европским првенствима и жреб је хтео да опет буду у истој групи.

Неких 800 километара далеко од Шарлроа, у немачком Минхену, Србија и Словенија ће у четвртак, 20. јуна од 15 сати играти можда пресудну утакмицу за пласман међу 16 на ЕП у Немачкој.

Словенија је у првој утакмици Групе Ц освојила бод против Данске (1:1), док је Србија поражена од Енглеске, једног од највећих фаворита на ЕП у Немачкој, 0:1.

Србија је под већим притиском и треба јој добар резултат да би могла да се нада пласману у наредну рунду такмичења.

Словенци, осокољени храбром игром против Данске, и заслужено освојеног бода, нешто су растерећенији, али и њима треба повољан резултат, јер у трећем колу играју против Енглеске.

Србија ће у наредне две утакмице бити ослабљена неиграњем левокрилног нападача, члана торинског Јувентуса, Филипа Костића, који је повредио колено.

Грујица Андрић, ББЦ репортер из Минхена

Маријенплац, централни трг у Минхену, невидљива линија делила је на пола у четвртак уочи утакмице.

Страном уз катедралу Фрауенкирше доминирали су црвени и бели дресови репрезентације Србије, док су се преко пута вијориле бело-зелене заставе Словеније.

Међу српским навијачима је и Миливоје из Ваљева, који очекује победу 'орлова', како називају селекцију Драгана Стојковића.

Верујем у победу и сигурно ће бити победа", каже он, додајући да ће остати у Минхену и за меч са Данском. Неколико десетина метара даље је Тин из Марибора и ни њему не фали оптимизма.

„Биће 3:1 за Словенију", уз осмех каже овај високи, витки Словенац са качкетом на глави.

А ко ће дати гол?

„Па, Шешко", верује он у деветку тима селектора Матјажа Кека.

Како се Маријенплац шири, тако се и групе навијача мешају и преплићу уз пиво и пријатељску атмосферу.

„Са Словенцима је најлакше, они могу са свима", каже момак у тридесетим годинама пријатељу, док обојица у дресу Србије испијају пиво из стаклених флаша.

Ипак се чују мале провокације.

„Лука Дончић један је од нас", узвикују српски навијачи, скандирајући име НБА звезде и словеначке кошаркашке репрезентације.

„Кдор не скаче ни Словенац", узвраћају словеначки.

Приближава се почетак меча на Алијанц арени, а навијачи обе репрезентације покушавају да уђу у крцати воз на централној станици метроа у Минхену.

Топлота попут оне у сауни не смета ни једнима, ни другима да наставе песму, што чине и у возу, све до стадиона.

Утакмица, једна од најважнијих за обе селекције у овом веку, може да почне.

ББЦ репортер Грујица Андрић преноси атмосферу из Минхена неколико сати уочи почетка утакмице:

Шта кажу српски, а шта словеначки играчи?

Потенцирали су фудбалери Србије добру атмосферу у екипи уочи почетка ЕП, а онда је после пораза од Енглеске, Душан Тадић мало заљуљао брод.

Био је незадовољан што није почео утакмицу против Енглеске, већ је ушао у игру у последњих пола сата, поручујући: „Најбољи сам у екипи, треба да играм од првог минута".

Ипак, врло брзо се све слегло, селектор Драган Стојковић је рекао да је све у реду, а потом се огласио и Фудбалски савез Србије, наводећи у саопштењу да се Тадић извинио саиграчима и стручном штабу због „непромишљене изјаве".

Да атмосфера у екипи јесте добра, сведочила је и слика са тренинга у понедељак, када су играчи изненадили голмана Ђорђа Петровића, чувара мреже лондонског Челсија, који је постао отац.

Погледајте снимак Фудбалског савеза Србије:

„Словенија је веома добра екипа са одличним појединцима. Веома су компактни и мислим да ће утакмица против Словеније бити тежа него против Енглеске.

„Енглези су били фаворити, па нам је било лакше, а против Словеније императив је победа", рекао је одбрамбени фудбалер Србије Никола Миленковић на конференцији за новинаре пред одлазак у Минхен.

Словеначка репрезентација нема тако великих, светских фудбалских звезда као Енглеска, али краси је изузетан тимски дух, дисциплина и борбеност.

И сјајног тренера - Матјажа Кека, који је као шеф стручног штаба Марибора два пута освајао титулу првака Словеније, водио је и хрватску Ријеку, а ово му је други селекторски мандат у словеначкој репрезентацији.

Он је био селектор Словеније од 2007. до 2011. године, када је отишао после неуспеха у квалификацијама за ЕП 2012.

Али шест година касније, поново је добио прилику да води Словенију и сада ју је одвео на Европско првенство.

„Показали смо да лакше играмо против јачих репрезентација. Сад морамо да победимо Србију", гласила је порука нападача Андража Шпорара после ремија са Данском.

„Уверен сам да ако против Србије будемо играли као у последњих пола сата са Данском, онда побеђујемо".

Евентуална победа Словеније над Србијом не само да би за бившу југословенску републику била прва у историји на европским првенствима, него би им, врло вероватно, била довољна и за пласман међу 16 најбољих екипа.

На ЕП 2000. године, Словенија је одиграла нерешено 3:3, са репрезентацијом тадашње СР Југославије (заједнице Србије и Црне Горе), изгубила је од Шпаније 1:2 и одиграла још једну нерешену утакмицу, са Норвешком је било 0:0.

Погледајте снимак из минхенског метроа и шта је оставило утисак на ББЦ репортера Грујицу Андрића:

Епска утакмица 2000: Од 0:3 до 3:3 са десеторицом

Око 20.000 људи гледало је меч репрезентације СР Југославије и Словеније на ЕП у Белгији и Холандији 2000. године у мечу групне фазе.

Неколико бивших играча београдског Партизана било је у саставу Словеније, попут Златка Заховича, Дарка Миланича и Џонија Новака, а селектор је тада такође био некадашњи играч црно-белих, Сречко Катанец.

Тим СРЈ тада су предводили фудбалски велемајстори, међу којима садашњим селектором Србије, Драган Стојковић, Синиша Михајловић, Предраг Мијатовић, а селектор је био још један великан европског фудбала, Вујадин Бошков.

Словенци су повели голом Заховича у 23. минуту, Миран Павлин је повисио на 2:0 у 52, а само пет минута касније Захович је постигао још један гол за великих 3:0 за Словенију.

Селекција СРЈ била је потпуно нестала са терена, а да ствари буду горе, два минута после трећег гола, остала је са играчем мање, јер је Синиша Михајловић добио црвени картон.

Мало ко је веровао да ће утакмица добити потпуно неочекивани обрт, а испоставило се да је искључење Михајловића, парадоксално, био ветар у леђа 'плавима'.

Бошков је у игру убацио Стојковића, Саву Милошевића и Матеју Кежмана и то се показало као пун погодак.

За само пет, шест минута - од 67. до 73. - селекција СРЈ је изједначила.

Најпре, први гол Милошевића, потом погодак Љубинка Друловића, а затим још један гол Милошевића.

„После 3:0 дошло ми је да пропаднем у земљу од стида. Морамо да се погледамо у очи", изјавио је тада Славиша Јокановић, играч СРЈ.

„Ако овако будемо играли против Норвешке, примићемо седам голова. Није срамота што смо са Словенцима играли 3:3, срамно је што се нисмо борили", надовезао се двоструки стрелац Милошевић.

Репрезентација СРЈ је успела да прође групу, али је у четвртфиналу доживела дебакл - 6:1 против Холандије.

Скоро четврт века касније, Стојковић је ушао у историју као први у српском фудбалу који је уписао наступ на Светском и Европском првенству и као играч и као селектор.

Минхен у црвеном

Грујица Андрић, ББЦ репортер из Немачке

Немачка није излазила на терен у уторак, али је Минхен славио победу „другог домаћина", Турске, која у том граду има бројне исељенике.

Док у башти једне од највећих градских пивница конобарица у четрдесетим услужује у јарко црвеном турском дресу, гости наизменично скачу и уздишу док гледају утакмицу Турске и Грузије, која је, па, мало више од фудбалског меча.

На екрану локала у којем гледам меч пренос касни више од минут, па све битно сазнајем гледајући и ослушкујући шта се дешава преко пута, а гласни усклици дубоко у судијској надокнади сигнализирали су трећи гол Турака и пораз Грузије (3:1).

Погледајте снимак из Минхена:

Фудбалери у Дортмунду нису ни завршили туширање, а више од 600 километара југоисточно у Минхену улице су се већ црвенеле од стотина људи у турским дресовима, али и застава које су се вијориле из аутомобила и руку пешака код Капије победе у центру града, надомак зграде Универзитета.

Праћени оркестром аутомобилских сирена, орило се „Турска, Турска", а саобраћај покрај Капије победе сатима је био готово заустављен или врло успорен.

„Атмосфера овде је фантастична. Нас Турака има много у Минхену и генерално у Немачкој, око два и по милиона, па за овај шампионат имамо осећај као да га играмо код куће", каже 41-годишњи Ајкут за ББЦ на српском, одевен у дрес Турске.

Каже да је био „сигуран" да ће Арда Гулер, млада звезда Реал Мадрида, постићи гол, али и да му досадашње искуство није дало мира пред утакмицу са Грузијом.

„Јако смо узбуђени. Био је ово много важан меч, јер је први на турниру, а Турска увек изгуби први меч. Сада се надам да можемо да победимо и Чехе и Португалце", уз смех додаје Ајкут.

У маси покрај њега све се шарени од фудбалских дресова - највише има црвених репрезентативних, али ту су и они Галатасараја, Фенербахчеа и Бешикташа, истанбулских великана, као и Трабзонспора и Сиваса.

Славе заједно сатима, у загрљају, што у земљи њихових корена, услед навијачког ривалства, готово да није могуће.

Осванула је среда, па су се и колорит и амбијент у Минхену променили.

Црвене дресове заменила је радна одећа уз понеки дрес Немачке који носе млађи људи, једна жена носила је хрватски дрес, док неколико момака код станице Одеонсплац у центру Минхена покушава да се оријентише у белим мајицама са грбом Словеније.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk