Тенис: Десет (не)обичних ствари о Вимблдону које треба да знате

    • Аутор, Слободан Маричић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Време читања: 7 мин

Још један вимблдонски турнир само што није завршен, а шампионска витрина Новака Ђоковића могла би да буде богатија за још један пехар - и то какав.

Пехар најпрестижнијег тениског турнира на свету - Вимблдона, основаног давне 1877. године.

Тренутно другом тенисеру света то би био осми трофеј са вимблдонске траве, али и укупно 25. гренд слем, што га кандидује за најбољег тенисера свих времена.

Рафаел Надал и Роџер Федерер имају 22 и 20 гренд слем титула, али и слабији скор у директним дуелима од Београђанина, као и мање недеља као број један у тенису.

Овогодишњи Вимблдон је донео много тога, па и Ђоковићев сукоб са публиком после осмине финала против Холгеа Рунеа, али никада није згорег поновити оно најосновније.

Зашто се носи бело?

Јасно је која је свима прва асоцијација на Вимблдон.

Правило да тенисери и тенисерке играју у белом у почетку је имало практичну намену - избегавање видљивих флека од зноја као на обојеној одећи, пише Енциклопедија Британика.

Мушкарци су играли у панталонама, а жене дугим сукњама, али и даље у белом. Углавном.

Заправо, одећа је раније често била крем боје, наводи се у историјату тог правила на порталу турнира.

Велике друштвене промене 1960-их донеле су и нове ветрове у моди, где је шарена одећа била све заступљенија, али се Вимблдон и даље држао традиције.

Заправо, тек је 1963. формално уписано да тенисери морају бити у „претежно белој боји (in predominantly white)", што је деведесетих пооштрено на „готово потпуно бело (almost entirely white)".

„Бело не подразумева 'прљаво бело' или крем", истиче се у званичним правилима.

Сукње, мајице, шортсеви и качкети морају да буду скроз бели, сем једне једине линије у боји „не шире од центиметра", додају.

Патике морају да буду беле, са белим пертлама.

У дугој историји остало је упамћено и неколико упечатљивих комбинација.

Један је свакако бели комбинезон америчке тенисерке Ен Вајт из 1985. године, док је Гертруда Моран још 1949. изазвала буру зато што јој се испод кратке сукње видела бела подвезица.

Ту је и Марија Шарапова из 2008, са комбинацијом налик смокингу.

Да ли је било кршења тог правила?

Правило о потпуно белој одећи није увек било популарно међу играчима.

Најпознатији је пример америчког тенисера Андреа Агасија, тениског суперстара из 1990-их, који је због њега од 1988. до 1990. одбијао да учествује на Вимблдону.

Некадашњем броју један и осмоструком гренд слем шампиону, правило о белој одећи није се уклапало у препознатљив стил и статус „лошег момка тениса".

Дуга коса, минђуше и веома шарена одећа нису баш у складу са традиционалним Вимблдоном, где је први пут играо 1987. године.

„Први пут сам на најсветијем месту тениса и од првог тренутка ми се није свидело", написао је Агаси у аутобиографији Open.

За себе је написао да је „тинејџер из Лас Вегаса без образовања", који „не подноси правила", посебно она која назива арбитрарним.

„Зашто морам да носим бело? Не желим да носим бело. Зашто би овим људима било важно шта ја носим?"

Ипак, касније је пристао да игра у белом, што му је 1992. донело и једину вимблдонску титулу, у мечу против Горана Иванишевића.

И Агаси није једини.

Аустралијски тенисер Пет Кеш је 1987, такође као вид бунта око чела носио црно-белу траку.

Током година је било и неколико прилично бизарних случајева.

Чак је и Роџер Федерер, омиљено лице Вимблдона, 2013. привукао пажњу белим патикама са наранџастим ђоном, а на тапету су посебно биле тенисерке.

Венус Вилијамс је 2017. наводно усред меча натерана да промени пинк брусхалтер, док је Татјана Головин 2007. изазвала буру црвеним доњим вешом.

Како играти у белом током менструације?

Заправо, доњи веш тенисерки на Вимблдону је последњих година био веома актуелно питање.

Бивша олимпијска шампионка Моника Пуиг једна је од првих причала о „менталном стресу" због ношења белог током менструације.

Болове и умор, како наводи, увек је пратио непријатан осећај и питање „ох, да ли ми је процурело".

Британска тенисерка Хедер Вотсон раније је изјавила за ББЦ да је то „апсолутно нешто о чему тенисерке међу собом разговарају на Вимблдону".

„Када сам израчунала да ћу вероватно имати менструацију током Вимблдона, рекла сам себи да ћу вероватно почети да узимам пилулу, само да бих прескочила менструацију", наводи Вотсон.

Притом, истраживање из 2021. показује да свака четврта девојка престаје да се бави спортом у адолесценцији, а као кључни разлог за то наводе страх од пробијања менструације кроз одећу.

И Вимблдон се први пут после готово 150 година променио.

Од 2022. тенисеркама је дозвољено да носе тамнији доњи веш, али који не сме да буде дужи од шортса или сукње.

Постоји још један изузетак од правила.

Медицинска опрема би „требало да буде бела, уколико је то могуће, али може бити и друге боје уколико је то неопходно".

То се видело и током мечева Новака Ђоковића на Вимблдону 2024. - носио је сиви стезник за колено.

Колико је висока трава?

Уз тенисере у белом, један од највећих симбола Вимблдона је и његова трава.

Шишају је сваког дана турнира и то на висину од тачно осам милиметара, наводи се на сајту Вимблдона.

То се знатно разликује од њеног стања преко зиме, када је висока 13 милиметара.

Одржавање вимблдонске траве захтева велики труд сваке године, јер сваког септембра све креће изнова - одмах по завршетку турнира, сади се потпуно нова.

Али није питање само траве, већ и земљане подлоге.

Лопта ће током хладног и влажног дана бити тежа и спорија, као и лакша и бржа кад је топло и суво, а колико ће се одбијати, зависи од земље, наводе.

Тло мора бити тврдо и суво, на чему се такође посебно ради.

Какве су вимблдонске јагоде?

Лепе, али шлаг уз који иду није баш класичан шлаг - много је ређи, као бела водица.

Већ 25 година Вимблдон јагоде набавља са истог места, од Марион Реган, чија породица се тим послом бави од 1893. године.

Сваке године се током турнира поједе 38,4 тона јагода, што у пракси значи 1,92 милиона комадића, наводи се на сајту турнира.

Углавном се служе уз пимс, пиће на бази џина, веома популарно на југу Енглеске.

Први га је произвео Џејмс Пим и то давне 1823. године.

Први Пимс бар на Вимблдону отворен је 1971. године, а на сваком турниру се прода у просеку 235.000 чаша пимса.

Друго званично пиће Вимблдона је - шампањац.

Пробао сам чувене вимблдонске јагоде са шлагом и пимс - једно више никад нећу узети

Од чега је вимблдонски пехар?

Вимблдонски трофеј висок је 45, а широк 19 центиметара и прави се од позлаћеног сребра.

Иначе, реч је о трећој верзији трофеја.

Први пехар назван је Филдов куп (The Field Cup) и такође је био од сребра.

„У почетку је постојало правило да ако освојите турнир три пута, онда оригинални пехар добијате у стално власништво", каже Ема Трахрн, кустоскиња вимблдонског музеја.

„То је Вилијам Реншо успео већ 1883. године и тај трофеј је данас део музеја."

Исто се догодило и са другом верзијом пехара - Челенџ купом, који је 1886. такође завршио у Реншовим рукама, али за који се данас не зна где је.

Због тога је то правило промењено и вимблдонски шампиони су после Другог светског рата почели да добијају реплике, у почетку знатно мање од оригинала.

„Реплике смо од 2007. повећали тако да буду као три четвртине правог и потпуно су им идентични", наводи Трахрн.

Зашто је на његовом врху ананас?

„Ананас је био популаран мотив у викторијанској енглеској", рекла је Трахрн.

„У то време био је симбол луксуза и зато се налази на овом трофеју."

Ананас не расте у Енглеској, већ у главном у топлијим пределима, попут Јужне Америке и Африке, због чега су пре 145 година у њему уживали само најимућнији.

Колико је трајао најдужи меч у историји Вимблдона?

Чувено финале Аустралијан опена из 2012. године, између Новака Ђоковића и Рафаела Надала, трајало је пет сати и 53 минута, што га чини најдужим гренд слем финалом у историји.

Међутим, чак је и тај сусрет далеко од најдужег тениског икада.

А он је виђен на Вимблдону 2010. године, када су се у првом колу састали амерички тенисер Џон Изнер и Николас Мау из Француске.

Играли су данас чувених 11 сати и пет минута, распоређених у чак три дана.

Како то?

Па, правила су тада била мало другачија.

На крају петог сета (у случају да буде 6:6 у гемовима), није постојао тај-брејк, већ су ишли нови гемови, све док неко дође до два гема предности.

Оба тенисера су успешно бранила сервис, мечеве је прекидао мрак, тако да се све развукло на тих 665 минута.

На крају је победио Изнер 3:2, а у гемовима је било 6:4, 3:6, 6:7, 7:6 и - 70:68.

Ток меча

Уторак, 22. јун 2010.

  • 18:18 - Почетак меча
  • 21:07 - Меч прекинут при 2:2 у сетовима, после 169 минута игре

Среда, 23. јун 2010.

  • 14:05 - Меч настављен
  • 21:13 - Меч поново прекинут због мрака, при 59:59 у петом сету, после 598 минута игре

Четвртак, 24. јун 2010.

  • 15:40 - Меч настављен
  • 16:48 - Џон Изнер побеђује са 70:68 у петом сету

Уз терен број 18 на којем су играли, данас постоји табла да је баш на њему одигран чувени меч.

Правила су у међувремену измењена, тај брејк је уведен и у петом сету, тако да ће сусрет америчког и француског тенисера остати најдужи у историји.

Колико се лоптица искористи током једног турнира?

Лоптице обезбеђује компаније Слезинџер и то од 1902. године.

Раније су биле другачије - данашње жуте први пут су уведене 1986. године, а процене су да се око 55.000 лоптица искористи током једног турнира.

Искоришћене могу да се купе у званичним продавницама турнира.

Процене су да током једног Вимблдона продају више од 20.000 искоришћених лоптица.

Да ли је било турнира без кише?

Да, али ретко.

Без иједне капи све је прошло 1922, 1931, 1976, 1977, 1993, 1995, 2009, 2010. и 2019. године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]