Жене и дојење: Отварање прве банке хуманог млека у Пакистану обустављено због противљења верских лидера

Амбициозни пројекат оснивања прве банке хуманог млека у Пакистану обустављен је због приговора Исламске медресе у Карачију, највећем граду Пакистана.

Муслимански челници су првобитно дали условно одобрење за пројекат, али је оно повучено неколико дана пре планираног отварања ове установе.

Пакистан је пета земља по броју становника у свету.

Има највећу стопу смртности новорођенчади у јужној Азији, показују подаци Уницефа, Дечјег фонда Уједињених нација.

Банка хуманог млека би могла да значи живот за многе бебе, јер се млеко других жена-дојиља сматра најбољом алтернативном прехраном болесне новорођенчади и недоношчади када им није доступно мајчино млеко.

Битка за живот

Башира је изгубила првенца на порођају у селу у којем су живели пре пресељења у Карачи.

Када су Башира и њен супруг Рахим прошле године у Карачију добили друго дете, девојчицу, страховали су да ће и њу изгубити.

„Моје дете је рођено прерано и лекари су нам саветовали да је хранимо мајчиним млеком", рекла је она за ББЦ.

„Али, нисам могла да произведем довољно млека за њу".

Осећали су се беспомоћно.

„Моја ћеркица је била у инкубатору на одељењу интензивне неге. Рођена је у седмом месецу.

„Мајка није имала млека, а није било добро да се храни млечном формулом. Урадио сам све да спасим моју ћерку", каже Рахим Шах, Баширин супруг.

Спас је стигао од друге мајке која је такође изгубила бебу.

„Ишли смо од једне до друге болнице и коначно нашли жену која је недавно изгубила дете после порођаја.

„Замолили смо је да храни моје дете и она је радо пристала" каже Башира.

Без помоћи ове жене њихова ћерка не би преживела, каже Рахим.

„Беби је очајнички било потребно мајчино млеко за њен имунитет", додаје он.

Банка хуманог млека

У Баширином случају, даватељка млека је физички хранила бебу.

У банци хуманог млека, донорско млеко, биолошки материјал добијен из људског тела, прерађује се у сврху клиничке примене, анализира се и затим чува у замрзивачу.

Касније се даје бебама којима је потребно хумано млеко.

Поједине земље у којима су муслимани већинско становништво, међу којима су Малезија и Иран, имају сличне установе.

Али неки муслимански учењаци тврде да ово није у складу са исламском закону у погледу дојења.

У исламу се верује да жена која доји дете које није биолошки повезано са њом развија „сродства по млеку", а деца коју хране исте мајке сматрају се браћом и сестрама.

Све што је дозвољено или у складу са исламским законом назива се „халал", а што је недозвољено или забрањено је „харам".

У Пакистану, неки муслимански учењаци тврде да је иницијатива за оснивање банке хуманог млека харам, тачније, да је забрањена према исламском закону.

Али власти су уложиле напоре да „обезбеде да банка хуманог млека буде у складу са исламским законом".

Др Азра Печухо, министарка здравља покрајине Синда чији главни град је Карачи, рекла је за ББЦ да је послала писмо Савету исламске идеологије (Исламски саветодавни савет), уверавајући их да жене могу да доје децу у складу са исламским законом.

„Бележиће се подаци о женама које дају млеко и они ће се саопштавати родитељима деце која добијају млеко друге жене, што такође може да се прати", каже др Печухо одговарајући на забринутости због могућих бракова између браће и сестара који би добили млеко исте мајке, што је забрањено исламским законом.

Она се нада да ће се овај проблем решити тако што ће се осигурати да мајке дечака дају млеко само бебама дечацима, а мајке девојчица само бебама девојчицама.

Овакав приступ је сличан оном примењеном у Турској 2012. године.

Фетва

Банка хуманог млека у Карачију је првобитно добила условно одобрење од релевантног исламског тела 25. децембра 2023. године.

Списак услова које је тело навело обавезује власти да имена жена саопштава родитељима беба којима се даје млеко других дојиља.

Муслиманска беба треба да добија млеко искључиво мајки које су муслиманке.

Млеко треба да буде бесплатно.

Млеко може да се даје бебама које су рођене пре 34. недеље трудноће и искључиво ако њихове мајке не могу да произведу довољно млека.

Устав Пакистана налаже да сви закони и сва владина одељења морају бити у складу са шеријатским правом, или исламским законом.

Иако су власти биле уверене да су ови услови испуњени, медреса у Карачију је изразила сумњу.

У измењеној фетви (саветовање са стручњаком за исламско право) издатој 16. јуна 2024. години пише да би банци било веома тешко да примени све смернице које су потребне да би била у складу са исламским законом.

У Институту за здравље деце и неонатологију покрајине Синда у Карачију кажу да након што им је Дарул Улум, медреса у Карачију, доставила фетву, да им не преостаје ништа друго него да обуставе отварање банке хуманог млека.

„Тражићемо даље смернице за ово питање и од Дарул Улум медресе у Карачију и од Савета исламске идеологије", саопштила је болница.

„Посвећени смо томе да наше иницијативе у здравству буду не само научно утемељене, већ и верски усклађене", додаје се у саопштењу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Мајчино млеко

Према подацима Уницефа, 54 од 1.000 новорођенчади умре у Пакистану, а циљ је да се тај број смањи на 12 до 2030. године.

Мајчино млеко обезбеђује имунитет као и хранљиве материје за развој бебе.

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да би „више од 820.000 деце млађе од пет година могло бити спасено сваке године ако би се дојила сва деца узраста од 0 до 23 месеца".

Уницеф који је подржао пројекат одбио је да коментарише.

СЗО и Уницеф су 2018. године препоручили да бебе које мајке не могу да доје треба да се хране хуманим млеком.

У таквим случајевима, америчка и европска здравствена тела препоручују млеко других жена за исхрану беба.

Не постоје универзална правила

СЗО каже да банке хуманог млека раде у више од 60 земаља, али да се томе и даље снажно противе верски кругови.

Банка хуманог млека основана у Бангладешу 2019. године затворена је после само месец дана због протеста верских странака.

Према истраживачком раду Америчке академије за педијатрију, „муслиманске породице у западном свету нерадо користе донорско млеко из банака хуманог млека због анонимности даватељки".

До сада нису утврђене јасне смернице за оснивање банке хуманог млека, а СЗО је управо почела да ради на овом питању.

Још се не зна шта ће се догодити са првом банком хуманог млека у Пакистану.

У међувремену, Баширина девојчица је стасала у здраво дете захваљујући незваничном аранжману који је омогућила болница која је пружила податке о могућој даватељки млека.

Башира чека „њен ред" да помогне другим мајкама.

„Вечно сам јој [другој дојиљи] захвална, и ако икада добијем прилику да узвратим услугу и спасим живот, учинићу то за свако дете", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]