Жене и здравље: Седам митова о дојењу и шта треба да знате

Уједињене нације позивају на више подршке женама које доје на радном месту у склопу годишње кампање за повећање броја мајки које доје.

УН кажу да су бебе које се не доје 14 пута склоније да умру пре првог рођендана од оних које се искључиво прехрањују дојењем.

Уједињене нације позивају на плаћено породиљско одсуство, паузе за дојење и просторију на послу у коју мајке могу да оду да доје или да измажу млеко.

И даље постоје многи митови о дојењу који би могли да одврате жене од покушаја да то раде.

Замолили смо двоје стручњака да оборе неке од најчешћих.

Катриона Вејт је професорка клиничке фармакологије и глобалног здравља на Универзитету у Ливерпулу и научна сарадница на Колеџу за здравствене науке при Универзитету Макерере у Кампали, у Уганди.

Алистер Сатклиф је професор опште педијатрије на Универзитетском колеџу у Лондону.

Мит број 1: Уобичајено је да дојење боли и да брадавице постану осетљиве

Професорка Вејт: На ово је донекле тешко одговорити јер је нека врста првобитне нелагоде савршено нормална и брадавице испрва могу постати осетљиве док се навикавате.

Међутим, дојење не би смело да боли или да изазива снажан бол.

То би могло да укаже на упалу брадавица или да се беба не прихвата сисе правилно.

Извесна нелагода уме да буде нормална и можда је потребно мало прилагођавања, нарочито за нове мајке које се први пут навикавају на дојење.

Ако дојење изазива јачи бол или нелагоду, онда морате да се обратите свом лекару, медицинској сестри или бабици.

Мит број 2: Нећете моћи да дојите уколико одмах не започнете са дојењем

Професор Сатклиф: Све што подстиче мајке на дојење је добро по људско здравље на више нивоа.

Вештачка ограничавања људског понашања наметањем некаквих ригидних временских оквира није научно потковано.

Али има много предности од навикавања бебе на сису одмах.

Хранљивост је најочигледнија.

Оно помаже и отпочињање процеса контракције материце, што може да помогне у заустављању или успоравању постпорођајног крварења материце.

Такође, у првих неколико дана после рођења, људско тело производи специфичну супстанцу богату протеинима звану колострум.

То је богата супстанца која отпочиње процес лактације.

Мит број 3: Не смете да узимате никакве лекове док дојите

Професорка Вејт: То је обично прво питање које поставе мајке свуда на свету.

Да ли има лекова који су безбедни за моју бебу?

Истина је да многи лекови стигну до бебе у веома малим количинама.

Ако лекар каже да морате да узимате лекове, поставите му питања која вас занимају, али је велика вероватноћа да су ти лекови безбедни за употребу.

Беби је од свега најпотребнија здрава мајка.

Најчешћи лекови против инфекција, депресије или обичног бола вероватно су безбедни.

Што се тиче лекова који не смеју да се користе током дојења, њихов број је веома мали.

Они се често користе за лечење од веома конкретних, озбиљних медицинских стања као што је рак.

Има и других лекова чији ризик и предности пажљиво морају да се узму у обзир.

Свака жена којој се препишу лекови током дојења требало би да се осећа довољно слободно да постави питања која је занимају оном ко их је преписао.

Лекови са којима треба бити пажљив су неки који се продају без рецепта, као што су лекови против прехладе или грипа који садрже деконгестиве - они би могли да смање снабдевање млеком.

И увек обратите пажњу на биљне лекове, јер никад не знате чега тачно има у њима, а многи од њих нису довољно испитани.

Мит број 4: Смете да једете само једноставну храну, а пре дојење морате да избегавате зачињена јела

Професорка Вејт: Не постоји ништа што не бисте смели да једете док дојите.

Међутим, ваша исхрана утиче на тачан састав вашег млека.

У неким случајевима, жена би могла да примети некакав образац.

На пример, приметила сам код једног свог детета, ако бих попила неки цитрусни сок као што је ђус од наранџе, беба би постала веома немирна.

Понекад можете да препознате образац када ваша беба реагује на нешто на шта можда утиче ваша исхрана.

Али нема ничега што би било штетно или медицински неисправно и што треба да се избегава.

Мит број 5: Не смете никад да користите формулу ако желите да дојите

Професорка Вејт: Ово није апсолутно искључиво.

Међутим, већина производње млека за дојење практично се регулише преко понуде и потражње.

Женино тело је тако фантастично скројено да производи довољно млека за своју бебу.

Док беба сиса брадавицу, она активира хормоне за производњу праве количине млека.

Стога, ако дојите малу бебу, огромну бебу или чак близанце, ваше тело ће увек производити довољну количину млека.

Ако почнете да јој дајете формулу, то коло повратних информација се нарушава.

Ваше тело не добија довољно сигнала да је беби потребно више хране.

Ако имате проблема са количином млека и почнете да уводите формулу, то може да вам донесе краткорочно олакшање, али истовремено може да погорша ваш проблем.

С друге стране, ако имате лошу ноћ или сте болесни и исцрпљени, а ваш партнер у неколико наврата да беби мало формуле да бисте се ви одморили, то неће значити да не можете да дојите.

Дакле, практично гледано, то није апсолутна законитост, али може да одмогне.

Мит број 6: Не смете да дојите ако сте болесни

Професор Сатклиф: Не, то је мит.

Једине околности у којима не смете да дојите је како имате ХИВ или хепатитис.

Ти вируси могу да се пренесу кроз лактацију, са чиме смо се трагично сусретали у прошлости.

У већини случајева безбедно је наставити са дојењем ако су мајке болесне, јер њихова тела производе антитела која такође штите њихово новорођенче.

Изузетно је ретко видети да се болест код бебе пренела на њу са мајке која је доји.

Мит број 7: Тешко је одвићи бебу од дојења ако је дојите више од годину дана

Професорка Вејт: Светска здравствена организација препоручује да храните бебу искључиво дојењем првих шест месеци, а потом да почнете да уводите додатну исхрану, али да наставите да дојите онолико дуго колико желите.

Не постоји препоручено време када треба престати.

У неким земљама са високим примањима као што је Велика Британија, већина беба се у потпуности одвикне од сисе негде између прве и друге године живота.

За то време, у неким другим земљама са ниским примањима, као што је Уганда, дојење се наставља чак до друге или треће године живота.

Светски проблем је што многе земље немају довољно породиљског одсуства које би омогућило мајкама да хране бебу искључиво дојењем према тим препорукама СЗО-а.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]