Гари Пауерс: Пилот шпијунског авиона У2 кога Америка није волела

Филм Стивена Спилберга Мост шпијуна из 2015. године говори о хладноратовској размени заробљеника између Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава. Ова погодба омогућила је пилоту америчког шпијунског авиона Гарију Пауерсу да се врати кући - али кад се вратио, суочио се са хорским критикама.

Гари Пауерс је био у ваздуху четири сата када су почели његови проблеми.

Његова шпијунска мисија из америчке ваздухопловне базе у Пакистану одвела га је изнад централне Русије, где је, на висини од више од 20.000 метара, веровао да је изван домета борбених ловаца или ракета.

Тридесетогодишњи пилот ЦИА-е, ветеран корејског рата, очекивао је да стигне, без инцидента, прелетевши читав Совјетски Савез, до друге базе у Норвешкој.

Али кад се нашао изнад руског града Свердловска, десило се незамисливо.

Његов шпијунски авион У2 погођен је баражном ватром совјетских пројектила.

„Погледао сам горе, погледао сам напоље и све је само било наранџасто, свуда", присетио се Пауерс.

„Не знам да ли је то био само одраз у куполи летелице или читаво небо."

„И сећам се да сам рекао себи: 'Богами, сад си надрљао.'"

Ударни таласи заљуљали су авион, а контроле су престале да реагују.

Експлозија је откинула крило и Пауерс је почео да се стрмоглављује ка земљи обрћући се неконтролисано.

Оно што се десило следеће прича је коју је Пауерс испричао сину, Гарију млађем, који је у тада још био дечак.

„Размишљао је да се катапултира - то је прво чему науче пилоте - да напусти авион који је оштећен или осакаћен", каже Пауерсов син.

„Али схватио је да ће ако се катапултира одсећи себи ноге док излеће напоље. Кокпит авиона У2 је веома мали, веома тесан, веома збијен. Да бисте се катапултирали, морате да се налазите у савршеном положају да излетите из конструкције авиона."

Успаничен, пилот је манично покушавао да се намести у прави положај како би се безбрижно катапултирао.

Али пошто је мало размислио, Пауерс је схватио да постоји још један алтернативни пут за бекство - могао би просто да отвори куполу и испуже напоље.

Тако је имао више шансе да остане жив.

Али кад је откачио куполу, „одмах је био исисан на пола пута из авиона", каже његов син.

Пауерс је на саслушању сенатског одбора 1962. године испричао да из свог положаја на пола пута ван авиона - који се обртао репом надоле према земљи - није могао да досегне механизам за самоуништење на контролној табли авиона.

Још је био везан за кокпит маском за кисеоник, али се похрвао с њом све док се није откачила, лансирајући га у слободни пад све док му се мало касније није отворио падобран.

Трзај падобрана освестио је Пауерса.

Још је код себе имао мапе, које је уништио, и отровну иглу за самоубиство скривену у сребрном долару.

Забринут да ће долар бити напросто украден ако буде заробљен, одлучио је да га отвори и смртоносну иглу сачува у џепу летачког одела, где би могла да прође неоткривена.

Како се приближавао земљи, приметио је аутомобил који је пратио његово спуштање, а кад се приземљио, моментално га је ухапсила руска тајна служба и одвела у седиште КГБ-а.

Оно што је уследило био је огроман међународни инцидент, током ког су Американци испрва покушали да негирају да је Пауерс летео у шпијунској мисији.

САД су смислиле параван тврдећи да је Пауерс проучавао обрасце временских прилика за НАСА-у и да је напросто одлутао са курса.

Та исфабрикована прича ишла је толико далеко да су америчким медијима послали слике авиона У2 са насликаним лажним логом НАСА и серијским бројевима.

Али превара је била разоткривена кад су Совјети обелоданили да не само да су ухватили Пауерса, већ и да поседују олупину његовог авиона - и ког су извукли информације о његовој планираној маршрути преко СССР-а.

Инцидент је подрио велики мировни самит између две хладноратовске суперсиле и за последицу имао повлачење позива америчком председнику Двајту Ајзенхауеру да посети Москву.

Пауерсу се судило за шпијунажу.

У радијском извештају с краја шездесетих, дописник ББЦ-ја Ијан Мекдугал описао је једно од појављивања пилота на московском суду.

„Ту је стајао војнички подшишани, несигуран, прост, прилично љубазан човек, окружен читавим апаратом совјетског закона, свестан да је, као што је и сам признао, изазвао гомилу невоља.

„Изузетно наивна особа, мада шармантна, преплашени човек притеран уза зид, младић који је желео да има властиту бензинску пумпу а уместо тога је постао разлог зашто његов председник не може да се посети Русију."

Новинар је касније описао како се став у Русији према Пауерсу мењао током самог судског процеса.

„Пре суђења, владао је веома другачији став да он не само да је шпијун који је надлетао Совјетски Савез, већ и издајник рођене земље зато што је одао толико много информација.

„У време кад је суђење било окончано, тај доживљај се умногоме променио, и људи који су се окупили испред његове суднице да гледају често су говорили да је он очигледно само марионета, да треба да буде ослобођен и да уопште није лош момак."

Можда је до овог саосећајног става довела пилотов помирљиви став.

Али тај исти скрушени став није добро прошао у САД, где му је његово последње изјашњавање током суђења у Москви оставило врло мало пријатеља.

„Чули сте све доказе у овом случају и сада треба да одлучите о мојој казни", рекао је Пауерс на суду.

„Починио сам тежак злочин и свестан сам да морам да будем кажњен за њега."

Судије су се сложиле с тим.

Пауерс је осуђен на 10 година затвора - укључујући седам година тешке робије.

Послат је 150 километара источно од Москве у централни затвор Владимир, где би вероватно провео три године пре него што би био пребачен у радни логор.

Али 1962. године, његову размену договорио је адвокат ког у Спилберговом филму глуми Том Хенкс.

Пауерс је размењен за совјетског обавештајног официра Вилијема Фишера - познатог и као Рудолф Ејбел - који је служио тридесетогодишњу затворску казну за шпијунажу против САД у затвору у Џорџији.

Размена је обављена на славном мосту Глинике у Берлину - на који се односи наслов филма Мост шпијуна.

Али да ли је дочекан са добродошлицом у САД? Не баш.

„Кад се мој отац вратио кући, био је шокиран уредничким речима које су писане по дневним листовима док је био у затвору. Те уредничке речи у америчкој и британској штампи практично су говориле да је пребегао", каже Гари Пауерс млађи.

„Приземљио је авион нетакнут, истртљао се и испричао Совјетима све што је знао или није следио наређења и починио самоубиство - што су све биле полуистине, неистине или неке отворене лажи и алузије."

Зашто Пауерс није починио самоубиство?

Зашто није уништио летелицу пре него што је искочио?

Зашто је тако послушно следио упутства својих руских адвоката?

Расправа око ових питања у америчким медијима представљала је Пауерса у изразито неповољном светлу.

Али иако је он стварно задужио отровну иглу, није имао наређење да себи одузме живот.

Игла се налазила на располагању пилота да је употребе добровољно ако се за то одлуче - можда суочени са неиздрживим мучењем.

И као и другим пилотима авиона У2, Пауерсу је ЦИА рекла да није неопходно да крије информације о његовој мисији ако падне у руке Совјетима.

„Може се рећи да је упрскао ствар. Може се рећи да није био много храбар, може се рећи да је очигледно послушно следио сугестије његових руских адвоката", каже Ијан Мекдугал.

„Због свега тога остао је убедљива и аутентична особа, ухваћена између две ватре сила које су много веће од њега."

Саслушање сенатског одбора 1962. године пружило је прилику Пауерсу да се рехабилитује у очима јавности.

Потпуно је ослобођен свих оптужби и чак је добио 50.000 долара у неисплаћеним платама за период који је провео у заробљеништву у Русији.

У необичном потезу, ЦИА је објавила властити извештај о Пауерсовом понашању, рекавши да се све време часно држао - и потпуно у складу са упутствима које је добио.

Али Пауерс никада до краја није успео да се ослободи атмосфере неприхватања која га је окруживала.

Добио је отказ као пробни пилот за фабрику Локид 1970. године, можда због представљање ЦИА-е у неповољном светлу у књизи о његовим недаћама, објављеној исте године.

Прихватио је посао пилота за једну телевизијску станицу и погинуо је 1977. године - његов хеликоптер срушио се док се враћао у базу након извештавања о шумским пожарима у округу Санта Барбара.

Сахрањен је на Националном гробљу Арлингтон, где на његовој надгробној плочи стоји: „Франсис Гари Пауерс, капетан америчких ваздухопловних снага, Кореја, 17. август 1929. - 1. август 1977."

Затим се наводе два одликовања, додељена постхумно: Истакнути летачки крст и Медаља ратног заробљеника.

Погледајте видео о Фицроју Меклејну, Черчиловом изасланику за Југославију

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]